Reklo bi se da naši jugoslovenski koreni ostaju zauvek urezani u našem DNK, pa zato svaki put kad vidimo komad baš iz ovog slavnog perioda naše srce ispuni totalna nostalgija. A kako i ne bi? Jugoslavija je imala tako dobar vajb. Kada pomislite na tipični jugoslovenski dom neke dobrostojeće porodice, odmah vam na pamet padne čuveni fiksni telefon „Iskra ETA 80“ na stolu radne sobe.

Prema rezultatima detaljne analize nemačke kompanije NET CHECK, mts je ponovo potvrđen kao najbolja mobilna mreža u Srbiji, osvojivši najvišu ocenu na osnovu svih testiranih parametara. Ova renomirana kompanija, specijalizovana za benchmarking mobilnih mreža, sprovela je merenja u februaru, a dobijeni podaci ukazuju na izuzetan kvalitet usluga koje mts pruža širom zemlje.

Na konferenciji “Nova generacija lidera u novinarstvu: Unapređenje veza između Zapadnog Balkana i SAD”, održanoj 18. marta, Davor Sakač, direktor TS Ventures Fonda, koji je osnovan 2021. godine od strane Telekoma Srbija, izneo je optimističnu viziju o potencijalu Srbije da postane pouzdan poslovni partner američkim kompanijama.

Na konferenciji „Nova generacija lidera u novinarstvu: Unapređenje veza između Zapadnog Balkana i SAD“, održanoj u Beogradu, dosta se pričalo o budućnosti medija, borbi protiv dezinformacija i važnosti saradnje između regiona i Amerike.

U srcu Makiškog polja, od daleke 1970. godine, nalazi se najveće železničko čvorište u Srbiji – ranžirna stanica Beograd. Ova kolosalna mreža šina i skretnica prostire se kao svojevrsna čelična arterija srpske železnice i predstavlja ključnu tačku za teretni železnički saobraćaj celog regiona.

Nije to bila neka naučna fantastika, ali tamo negde u egzotičnim devedesetim, kad su sve novotarije sa Zapada bile retkost i prestiž, pojavio se on. Pejdžer. Prva "prenosiva" komunikacija koja nije fiksni telefon. I to je bio pravi hit! Posebno među beogradskim šmekerima. Nosiš pejdžer? E, onda si neko i nešto.

Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.

Petnaestog marta 1855. godine, „Srbske novine“ su objavile vest koja je označila početak jedne sasvim nove ere za Srbiju. Beograd je tog dana dobio telegrafsku vezu sa Zemunom, a samim tim i sa ostatkom Evrope. Domaće i strane depeše mogle su od tada nesmetano da se šalju i primaju — brzo i tačno.

U današnje vreme kada u paketima kablovskih operatera stoje ponude za gledanje stotina TV kanala, a sam pojam kablovske televizije je “opšte mesto”, malo ko se seća da je u nekim ranijim i drugačijim, a uopšte ne tako dalekim, vremenima Beograd bio jedan od prvih gradova u Evropi koji je još 1987. godine imao – svoju kablovsku televiziju.