Makiško polje: Železnički gigantski čvor na mapi Srbije

U srcu Makiškog polja, od daleke 1970. godine, nalazi se najveće železničko čvorište u Srbiji – ranžirna stanica Beograd. Ova kolosalna mreža šina i skretnica prostire se kao svojevrsna čelična arterija srpske železnice i predstavlja ključnu tačku za teretni železnički saobraćaj celog regiona.

Stanica raspolaže impresivnim brojem koloseka – čak 62, od čega je 48 u funkciji za formiranje vozova, dok 14 služi za prijem i otpremu kompozicija. Ukupna dužina ovih koloseka prelazi 70 kilometara, a nekadašnji kapacitet stanice omogućavao je obradu i do 6.000 vagona dnevno. Da bi se sve to izvelo, postavljeno je čak 175 skretnica koje usmeravaju vagone na svoje rute.

Uskoro će Makiš dobiti i dodatnu ulogu – postati glavno čvorište i za budući Beogradski metro. Planirano je da se ovde izgradi i centralni depo, odakle će metro vozovi kretati i vraćati se sa svojih ruta ispod glavnog grada.

Iako blizu vodoizvorišta, prostor između Belih voda i Železnika još pedesetih godina prošlog veka prepoznat je kao idealno mesto za ovakvu infrastrukturu. Ranžirna stanica Makiš građena je planski, a njeno pokretanje u punom kapacitetu dogodilo se 1970. godine. Tadašnja Jugoslavija ulaganje u železnički teretni saobraćaj smatrala je ključnim za jačanje industrije, što se ogleda u razmerama ovog projekta.

Zanimljivo je da su ispod ovog prostora, još 1936. godine, položene cevi za cevovod kojim se pitka voda sa reke Save dopremala do Žarkova. Te cevi su i dalje u funkciji, iako iznad njih danas prolaze teški teretni vozovi.

Do osnivanja stanice Makiš, glavno ranžirno čvorište Beograda bilo je smešteno u Zemunu. Nakon Drugog svetskog rata, rast industrijske proizvodnje i ekspanzija privrede nametnuli su potrebu za novim kapacitetima. Gradnja stanice počela je 1956, a urbanistički plan iz 1972. godine dodatno je proširio njene funkcije.

Do kraja sedamdesetih, uz stanicu je niknuo i hotel „Železničar“, namenjen smeštaju radnika i gostiju, koji danas funkcioniše kao učenički dom za đake železničke škole.

Danas, iako ne blista onim intenzitetom kao nekad, stanica Makiš i dalje ima strateški značaj. Prepoznatljiva je po svojoj visokoj osmatračnici – soliteru iz kojeg se upravlja radom cele stanice, sličnog kontrolnim tornjevima na aerodromima.

Pristupi stanici su raznovrsni: iz Srema vozovi dolaze preko Ostružničkog mosta, sa juga preko Železnika, a postoji i tunel koji direktno spaja Makiš sa Rakovicom, omogućavajući efikasno povezivanje sa glavnim pravcima.

Beograd je već šezdesetih godina prošlog veka počeo da planira izmještanje teretnog železničkog saobraćaja iz centra grada, a Makiš je postao ključno mesto za realizaciju tih planova. Danas, sa modernizacijom infrastrukture i razvojem intermodalnih terminala, ova stanica ponovo dobija na značaju.

Na lokaciji Makiša gradi se veliki kontejnerski terminal, prvi korak ka uspostavljanju savremenog intermodalnog centra koji će povezivati železnički, drumski i rečni saobraćaj. Sličan terminal podiže se i u Batajnici, a oba čvorišta biće povezana modernim železničkim obilaznicama.

Makiš više nije samo fizičko mesto ukrštanja železničkih puteva. Tu se nalazi i jedan od tri glavna telekomandna centra Srbije, a planira se da upravo ovde bude smešten i nacionalni dispečerski centar za upravljanje železničkim saobraćajem, uključujući buduće brze pruge, poput one koja će povezati Beograd i Budimpeštu.

Ova ranžirna stanica, koja iz dana u dan potvrđuje svoju važnost, predstavlja temelj razvoja moderne logistike i transporta Srbije u 21. veku.