Niški studenti u blokadi najavili su za subotu, 5. april protest pod nazivom "555", kada će na pet sati, od 11 do 16 sati, blokirati pet mostova u gradu, povodom pet meseci, kako kažu, neprestane borbe, prenose Južne vesti.
Bio je to običan telefonski razgovor usred gradske gužve — ali zapravo ni najmanje običan. Tog dana je načinjena prekretnica koja je, iako se posledice nisu odmah osetile, promenila tok čovečanstva. Pet decenija kasnije, taj poziv i dalje odjekuje.
Petnaestog marta 1855. godine, „Srbske novine“ su objavile vest koja je označila početak jedne sasvim nove ere za Srbiju. Beograd je tog dana dobio telegrafsku vezu sa Zemunom, a samim tim i sa ostatkom Evrope. Domaće i strane depeše mogle su od tada nesmetano da se šalju i primaju — brzo i tačno.
Studenti u blokadi Fakulteta organizacionih nauka pozvali su danas sve građane da "svojim delovanjem upletu niti podrške u veliku zastavu otpora" i time osnaže poruke, zahteve i borbu studentskog pokreta koji je u poslednja tri meseca pokrenuo masovnu reakciju javnosti u Srbiji.
Državljani Srbije i njihovi prijatelji iz vše zemalja regije i sveta održali su danas u nekoliko gradova na severu Evrope skupove podrške studentima i građanima okupljenim na protestu "Studentski edikt" u Nišu, javlili su FoNetu organizatori.
Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom otvorio je danas manifestaciju "Majstorski potez – jedinstveni za Srbiju" koji je okupio više od stotinu dece uzrasta od šest do 18 godina iz 16 zemalja, saopšteno je iz njegovog klabineta.
Manastiri Srbije predstavljaju ne samo duhovne centre, već i stubove srpske kulture, istorije i identiteta. Kroz njih je oblikovana srpska pravoslavna tradicija, a njihovi temelji, freske, ikone i relikvije pričaju priču o bogatoj prošlosti ovog naroda. Od srednjovekovnih kompleksa do svetilišta u današnjoj Srbiji, manastiri su bili i ostali ishodišta duhovnosti, ali i simbola otpora, borbe za opstanak, kao i očuvanja srpske kulture kroz turbulentne istorijske periode.
Slava je jedan od najvažnijih i najposebnijih običaja u Srbiji, duboko ukorenjen u kulturnu i versku tradiciju ovog naroda. Ovaj jedinstveni običaj, koji podrazumeva porodičnu proslavu zaštitnika, svetitelja, poznat je i prepoznat na svetskom nivou, te je u decembru 2014. godine ušao na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva pod zaštitom UNESCO-a.
Ćirilica nije samo pismo, ona je temelj srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta. Kroz vekove, uprkos istorijskim turbulencijama, ratovima i pritiscima, ćirilica je ostala simbol srpske pismenosti i duhovnosti.
Vesti
Vesti