Bio je to običan telefonski razgovor usred gradske gužve — ali zapravo ni najmanje običan. Tog dana je načinjena prekretnica koja je, iako se posledice nisu odmah osetile, promenila tok čovečanstva. Pet decenija kasnije, taj poziv i dalje odjekuje.
Retko šta je prošlo kroz takvu ekspanziju kao što je upotreba mobilnih telefona. Isprva sporo, zatim sve ubrzanije, da bismo danas došli do tačke u kojoj je teško ispratiti sve nove modele, oznake i proizvođače koji se stalno smenjuju.
Bilo je to 3. aprila 1973. kada je inženjer Martin Kuper izveo prvi mobilni poziv — pozvao je kolegu iz konkurentske firme i time simbolično započeo novo poglavlje tehnološkog razvoja. Nije mu doslovno rekao da ulazi u istoriju, ali je to bilo neizbežno. Na Šestoj aveniji u Njujorku, s uređajem teškim 1,1 kg i dugačkim 23 cm, poznatim kao Motorola DynaTAC, Kuper je otvorio vrata novog sveta.
Uređaj je imao bateriju koja je trajala pola sata, a u širu prodaju je pušten tek 1984. godine, u nešto kompaktnijem obliku i pod nazivom Motorola 8000x, po tada vrtoglavih 3.995 dolara (oko 12.100 dolara današnje vrednosti).
U Srbiji (tadašnjoj SR Jugoslaviji), mobilna telefonija je zvanično započela krajem 1994. godine. Signal je pokrivao samo 12% teritorije, ali je već tada bilo oko 9.500 pretplatnika, i to u vreme oštrih sankcija i teške ekonomske krize. Mobilni telefon tada nije bio samo sredstvo komunikacije, već statusni simbol.
Cene tadašnjih uređaja nisu lako dostupne, ali je jedan političar izjavio da su koštali oko 12.000 nemačkih maraka — dok su prosečne plate bile višestruko niže.
Nekoliko godina kasnije telefoni su postali dostupniji. Nokia 3310 je postala kultni model, a odmah za njom i Ericsson T10 sa karakterističnim preklopom. Potom su stigli telefoni u boji, poput Siemens CX65 i Sony Ericsson T610, da bi na kraju stigli pametni telefoni — a sa njima i Apple iPhone, koji je svet preoblikovao gotovo preko noći.
Kompanije su se spajale, nestajale, pojavljivale iznova. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2024. godine čak 95,9% domaćinstava imalo makar jedan mobilni telefon. Prema projekcijama sajta Statista, broj korisnika pametnih telefona u Srbiji će do 2029. porasti na 6,28 miliona, što je skok od 10,51%.
Hoće li do tada stanovnika biti manje nego što ih je bilo prema popisu iz 2023. godine (6.647.003), ostaje da se vidi. Ali nije iznenađenje što broj pretplata raste, jer mnogi koriste više od jednog uređaja.
Globalno, prema sajtu Bankmycell, danas postoji 4,88 milijardi korisnika pametnih telefona, što čini 60,42% svetske populacije. Ukupan broj aktivnih pretplata premašuje 7,21 milijardu — što je više nego dvostruko u odnosu na broj korisnika. Samo deset godina ranije, bilo je 1,22 milijarde korisnika i 3 milijarde aktivnih uređaja.
Kuperovo „halo“ više nije samo reč — ono i dalje, svakog trenutka, odzvanja planetom.
