Nova studija, koja je objavljena u naučnom časopisu „Journal of the American College of Cardiology“ otkrila je značajnu vezu između produženog sedentarnog ponašanja i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti i mortaliteta. Istraživanje sugeriše da ukoliko provodite više od 10,5 sati dnevno sedeći ili ležeći, to može značajno povećati šanse za srčanu insuficijenciju i smrt uzrokovanu kardiovaskularnim bolestima, čak i ukoliko trenirate u skladu sa preporučenim nivoima fizičke aktivnosti.
Studija pokazuje da je 10,6 časova dnevno potencijalno ključni prag vezan za veći rizik nastanka srčane insuficijencije i smrti od kardiovaskularnih bolesti. Praktično, previše sedenja ili ležanja može biti štetno za zdravlje srca, čak i za one koji su aktivni [1].
Istraživanje je imalo za cilj da odredi količinu vremena u sedenju koje značajno povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i da istraži kako sedentarno ponašanje i fizička aktivnost zajedno utiču na verovatnoću razvoja atrijalne fibrilacije, srčane insuficijencije, infarkta miokarda i mortaliteta od kardiovaskulanrih bolesti. Studija je analizirala podatke 89.530 ispitanika čija je prosečna starost bila 62 godine, a njih 56,4% su bile žene. Svaki ispitanik je nosio triaksijalni akcelerometar na zglobu ruke, kojim je praćeno njihovo kretanje tokom sedam dana. U proseku, ispitanici su provodili 9,4 sata dnevno u sedentarnim aktivnostima, s tim da sedentarne aktivnosti ne podrazumevaju vreme spavanja. Tokom prosečnog perioda praćenja od osam godina, studija je otkrila da je njih 3.638 osoba (4,9%) razvilo atrijalnu fibrilaciju, 1.854 osobe (2,1%) razvilo je srčanu insuficijenciju, 1.610 osoba (1,84%) je doživelo infarkt miokarda, a 846 osoba (0,94%) umrlo je od drugih kardiovaskularnih bolesti.
Shutterstock
Studija je otkrila da su efekti sedentarnog vremena varirali u zavisnosti od kardiovaskularnog ishoda. Recimo, rizik za nastanak atrijalne fibrilacije i infarkta miokarda se stalno povećavao, kako se i vreme u kome su ipitanici bili sedentarni povećavalo. Rizik nastanka srčane insuficijencije i kardiovaskularnog mortaliteta je ostao minimalan sve dok vreme sedenja nije prešlo približno 10,6 sati dnevno. Iznad ovog praga, rizik je značajno porastao, što ukazuje na „efekat praga“ za ova ove bolesti. Važno je da čak i među učesnicima koji su ispunili preporučenih 150 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno, štetni efekti sedentarnog ponašanja na srčanu insuficijenciju i kardiovaskularni mortalitet ostali su značajni. Međutim, rizici povezani sa atrijalnom fibrilacijom i infarktom miokarda su značajno smanjeni u ovoj aktivnoj grupi.
Šta to praktično znači? Buduće smernice i napori za unapređenje zdravlja stanovništva moraju da naglase važnost smanjenja vremena sedenja koje provodimo tokom dana. Izbegavanje više od 10,6 sati sedentarnog provođenja vremena dnevno može biti realan minimalni cilj. Dakle, više nije važno samo da li trenirate i koliko, već i da smanjite vreme koje provodite sedeći ili ležeći. Naučnici smatraju da zamena samo 30 minuta prekomernog vremena sedenja svakog dana bilo kojom vrstom fizičke aktivnosti može smanjiti rizike po zdravlje srca. Uključivanje umerene do intenzivne fizičke aktivnosti može smanjiti rizik od srčane insuficijencije za 15% i kardiovaskularnog mortaliteta za 10%, dok čak i lagana aktivnost može smanjiti rizik od srčane insuficijencije za 6% i kardiovaskularnog mortaliteta za 9%.
Dakle, sve se na kraju svodi na to da moramo da se krećemo što više.
[1] Ajufo, E., Kany, S., Ramo, J., Churchill, T., Guseh, J., Aragam, K., … & Khurshid, S. (2024). Accelerometer-Measured Sedentary Behavior and Future Cardiovascular Disease. Circulation, 150(Suppl_1), A4124709-A4124709.
