Godišnjica pobune studenata

Dana 17. novembra Češka obeležava 35. godišnjicu od brutalnog gušenja studentskih demonstracija u centru Praga od strane komunističke policije. Ovaj akt samovolje nedemokratske državne moći pokrenuo je događaje koji su kasnije nazvani Baršunasta revolucija, piše u autorskom tekstu direktor Odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Češle Republike za južnu i jugoistočnu Evropu Tomaš Sunjog.

Kako podseća Sunjog, njome je završeno postojanje totalitarnog komunističkog sistema i otpočela promena Čehoslovačke u demokratsku zemlju, koja je u narednim godinama prošla kroz mirnu podelu države i osnovnu ekonomsku, političku i društvenu transformaciju, simbolizovanu parolom „nazad u Evropu“ i krunisanu ulaskom Češke i Slovačke u NATO i EU

Datum 17. novembar studenti nisu izabrali slučajno za demonstraciju svog nezadovoljstva situacijom u Čehoslovačkoj 1989. godine. Radilo se o 50. godišnjici od drugog događaja iz 1939. godine kada su nakon okupacije Češke i sa njom povezanim protestima, naročito studenata, nacističke vlasti zatvorile sve češke univerzitete i pristupile represiji prema studentskim vođama i univerzitetskim profesorima. Tako je 17. novembar ubrzo postao međunarodni dan studenata.

Za razliku od 1939. godine, te 1989. studentima koji su protestovali nisu pretile smrtne kazne ili koncentracioni logori. Ipak, rizikovali su izbacivanje sa studija, mogući zatvor ili pak probleme koji bi snašli njihove porodice. Bez obzira na ove moguće posledice, izrazili su istinsku hrabrost koja je inspirisala veći deo češkog društva.

Događaji od 17. novembra protekli su u kontekstu šireg globalnog procesa demokratizacije. Neposredno pre toga pao je Berlinski zid koji je simbolizovao podeljenost Evrope i snagu sovjetskog bloka. U samom Sovjetskom savezu je bila u toku „perestrojka“ i Kina je 1989. godine doživela pokušaj demokratizacije, mada neuspešan.

U Evropi su događaji iz 1989. godine vodili do prevazilaženja njene blokovske podeljenosti i do proširenja i produbljenja evropskih integracija, koje su pojačale demokratiju i privredni rast u čitavom nizu zemalja, uključujući i Češku.

Međutim, širenje demokratije, stabilnosti i prosperiteta nije se odvijalo ravnomerno širom kontinenta. Raspad bivše Jugoslavije i Sovjetskog saveza vodio je do često brutalnih oružanih konflikata, čije posledice osećamo i danas.

Ekonomske reforme se često nisu sprovodile ili su se pod njihovim izgovorom samo obogatile elite na račun običnog stanovništva, bivše komunističke vođe su u mnogim slučajevima zamenili nacionalisti i populisti. Ubrzo je postalo jasno da nije samo vreme dovoljno da bi se pozitivne promene proširile Evropom, pa čak i da, naprotiv, vremenom može doći do nazadovanja.

Uostalom od 2008. godine vidimo konkretna istupanja ruskog rukovodstva kojima bi da vrate Evropu nazad u vreme pre 1989. godine. Ovi negativni trendovi se poslednjih godina produbljuju.

Njihova najizraženija manifestacija je neopravdana, neizazvana i nelegalna agresija Rusije protiv Ukrajine, koja je pokrenuta samo zato što je ukrajinski narod jasno demonstrirao svoju želju da bude deo demokratske Evrope.

Kao i ratni konflikti devedesetih godina, tako i brutalni napad Rusije na Ukrajinu ima i imaće dugoročne negativne posledice po prosperitet, demokratiju i celokupan razvoj, ne samo zemalja koje su ovom agresijom dotaknute, veći svih nas, cele Evrope i ostatka sveta.

Više nego ikada pre od 1989. godine se pokazuje da se sloboda i demokratija ne podrazumevaju i da je ove osnovne vrednosti potrebno braniti i boriti se za njih.

Ruska agresija nije udaljena grmljavina negde u ukrajinskim poljima. Nije samo slika uništenih kuća i ubijenih civila u večernjim vestima.

To je borba za dušu svakog od nas i za ono što smo spremni za žrtvujemo za slobodu i demokratsko društvo. To je ono čuveno zvono koje zvoni, a o kome je pisao Ernest Hemingvej.

Kako dokazuje datum 17. novembar, studenti i mladi ljudi su uvek bili pokretačka snaga društva i barometar demokratskog razvoja. I zahvaljujući njima je tako Češka već 35 godina slobodna i prosperitetna zemlja.

Neka nas oni i njihovo zaveštanje inspirišu. Ne predajmo se ravnodušnosti povodom onoga što se dešava u Ukrajini, niti u našim vlastitim zemljama.

Borimo se za otvoreno, demokratsko društvo, na izborima, posredstvom slobodnih medija, nevladinog sektora, sopstvenim primerom.

Podržimo Ukrajinu u njenog borbi za slobodu, jer se radi i o našoj slobodi. Uostalom, kako je rekao prvi češki predsednik Vaclav Havel: „Soboda je vrednost za koju vredi prinositi žrtve, za istinu, ukoliko je u nju čovek uveren, ima smisla upustiti se u borbu i sa ličnim rizicima“, zaključuje Sunjog na kraju autorskog teksta.