Predsenik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Miloš Vučević uputio je pismo potpredsedniku Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džej Di Vensu i zahvalio se na svemu što je američki narod učinio za Srbe u prelomnim istorijskim razdobljima tokom dva svetska rata, ali i nakon njih.
Petnaestog marta 1855. godine, „Srbske novine“ su objavile vest koja je označila početak jedne sasvim nove ere za Srbiju. Beograd je tog dana dobio telegrafsku vezu sa Zemunom, a samim tim i sa ostatkom Evrope. Domaće i strane depeše mogle su od tada nesmetano da se šalju i primaju — brzo i tačno.
U današnje vreme kada u paketima kablovskih operatera stoje ponude za gledanje stotina TV kanala, a sam pojam kablovske televizije je “opšte mesto”, malo ko se seća da je u nekim ranijim i drugačijim, a uopšte ne tako dalekim, vremenima Beograd bio jedan od prvih gradova u Evropi koji je još 1987. godine imao – svoju kablovsku televiziju.
Košarkaši Denver Nagetsa pobedili su Finiks rezultatom 149:141 u utakmici NBA lige dok je Nikola Jokić odigrao nezabeleženu partiju.
Udarna vest u leto 1926. godine bila je „telefonija na velikom odstojanju“!
Manastiri Srbije predstavljaju ne samo duhovne centre, već i stubove srpske kulture, istorije i identiteta. Kroz njih je oblikovana srpska pravoslavna tradicija, a njihovi temelji, freske, ikone i relikvije pričaju priču o bogatoj prošlosti ovog naroda. Od srednjovekovnih kompleksa do svetilišta u današnjoj Srbiji, manastiri su bili i ostali ishodišta duhovnosti, ali i simbola otpora, borbe za opstanak, kao i očuvanja srpske kulture kroz turbulentne istorijske periode.
Srpska narodna književnost, naročito epske pesme, predstavljaju neprocenjivo blago koje vekovima oblikuje kolektivnu svest srpskog naroda. Ove pesme nisu samo književna forma – one su istorijski dokumenti, čuvari tradicije i svedočanstva o junacima, ratovima i narodnim vrednostima.
Ćirilica nije samo pismo, ona je temelj srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta. Kroz vekove, uprkos istorijskim turbulencijama, ratovima i pritiscima, ćirilica je ostala simbol srpske pismenosti i duhovnosti.
Ulaz u Istorijski muzej Srbije će, povodom 62-godišnjice osnivanja, u četvrtak, 20. februara biti slobodan na izložbe koje su predstavljene u izložbenom prostoru Muzeja na Trgu Nikole Pašića, saopšteno je danas.
