Zašto je važno pričati bebi?
Podeli vest
Nova studija otkriva da bebe čije majke često verbalizuju misli i osećanja svog deteta pokazuju viši nivo oksitocina – hormona ključnog za društveno povezivanje i emocionalni razvoj. Ovo istraživanje koje je objavljeno u naučnom časopisu “Development and Psychopathology” naglašava značajnu ulogu koju roditeljska interakcija igra u oblikovanju hormonske ravnoteže i socijalnih iskustava bebe [1].
Oksitocin, koji se često naziva “hormon ljubavi”, sastavni je deo različitih psiholoških procesa, uključujući formiranje poverenja, empatije i veze između roditelja i dece. Da bi se istražila veza između verbalizovanja misli i osećanja svog deteta koje majka govori bebi i nivoa oksitocina kod novorođenčadi, studija je posmatrala 62 majke starosti od 23 do 44 godine i njihove bebe starosti između tri i devet meseci. Tokom studije, svaki par majka-dete je sniman pet minuta u prirodnoj interakciji. Istraživači su pažljivo analizirali ove video zapise kako bi procenili koliko tačno su majke govorile o mislima i osećanjima deteta. Istovremeno, uzorci pljuvačke su sakupljeni od beba da bi se izmerili nivoi oksitocina.
Analiza je otkrila pozitivnu korelaciju između učestalosti razgovora majki o unutrašnjim stanjima svog deteta i nivoa oksitocina kod deteta. Odavno je poznato da je oksitocin uključen u društvene odnose, uključujući vezu između majke i njenog deteta. Međutim, ovo je prvi put da je pokazano da je govor majke koji je upućen bebi, a u kojoj ona govori o mislima i osećanjima deteta u direktnoj korelaciji sa nivoom oksitocina kod bebe. Ovo sugeriše da je oksitocin uključen u regulisanje ranog društvenog iskustva dece, a to je sama oblikovana načinom na koji roditelj komunicira sa svojim detetom. Na primer, ako dete pokaže interesovanje za igračku, majka bi mogla reći: „Sviđa ti se ova igračka“ ili „Uzbuđen/a si“, odražavajući unutrašnje iskustvo deteta. Takva emocionalno usklađena komunikacija ne samo da podstiče povezivanje, već izgleda i da utiče na hormonalni razvoj bebe.
Studija je takođe otkrila da su majke koje su imale postnatalnu depresiju manje govorile bebama u poređenju sa majkama koje se nisu imale depresiju. Ovo naglašava potencijalnu potrebu za dodatnom podrškom za majke koje se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja kako bi se osigurali pozitivni razvojni ishodi za svoju djecu.
Ova studija pokazuje novu psihobiološku vezu između majki i njihove bebe, u kojoj se majčin emocionalno osetljiv govor odražava na nivo hormona njenog deteta. Istovremeno, to naglašava ključnu ulogu koju majke igraju u ranom razvoju svog deteta. Nalazi ukazuju na dubok uticaj koji jednostavne, svakodnevne interakcije mogu imati na fiziološki i psihološki rast bebe. Podstičući majke da se dublje angažuju sa svojom bebom i govore ime o emocijama i mislima, postoji potencijal da se pozitivno utiče na društveni i emocionalni razvoj deteta.
[1] Baron-Cohen, K. L., Fearon, P., Meins, E., Feldman, R., Hardiman, P., Rosan, C., & Fonagy, P. (2024). Maternal mind-mindedness and infant oxytocin are interrelated and negatively associated with postnatal depression. Development and Psychopathology, 1-12.
Podeli vest