Dolazak Donalda Trampa na vlast pozitivno utiče na finansijska tržišta, može da dovede do protekcionizma i smanjenja cena nafte na svetskim trzistima, izjavio je viši direktor za finansijske usluge u Alvarez&Marsal za Austriju i Centralnu i Istočnu Evropu Nikola Avramović.
Konsultantska kuća Alvarez i Maršal sa sedištem u Njujorku, jedna je od četiri najveće na svetu u oblasti finansijskog savetovanja.
Reizbor Donalda Trampa 2024. godine imaće značajne implikacije na globalna tržišta.
Generalno, Trampov pristup ekonomskoj politici naglašava smanjenje poreza, deregulaciju i pojačani protekcionizam, što bi moglo dovesti do kratkoročnog rasta na američkim tržištima kapitala, ali potencijalno povećanih oscilacija na trzistima širom sveta. Konkretno, njegov ponovni izbor mogao bi da utiče na globalna tržišta kroz promene u trgovinskoj politici, posebno potencijalnu implementaciju univerzalne carine od 10% na sav uvoz, zajedno sa daljim carinama usmerenim na Kinu.
Ti potezi bi mogli da izazovu kontra akcije trgovinskih partnera i pojačane tenzije u globalnoj trgovini, posebno sa Kinom i EU.
Povećani protekcionizam u SAD može dovesti do bekstva kapitala ka sigurnijim destinacijama, podižući vrednost dolara i istovremeno stvarajući pritisak na valute na tržišta u razvoju koja se oslanjaju na izvoz.
Još jedno verovatno područje uticaja su globalne cene nafte.
Trampova energetska politika favorizuje fosilna goriva, što bi potencijalno dovelo do nižih cena nafte.
Osim toga, njegovi planovi za smanjenje korporativnih poreza mogli bi da podstaknu domaće investicije, ali da povećaju deficit u SAD, utičući na stabilnost dolara i dovodeći do pomešanog raspoloženja investitora na globalnim berzama.
Investitori će stoga verovatno uočiti povećane fluktuacije tržišta zbog ovih promena, pošto se globalna ekonomija prilagođava više protekcionističkom stavu SAD i promene u tokovima kapitala.
Za sada, oprez i pažljivo praćenje saopštenja američke politike biće od ključne važnosti da se globalna tržišta prilagode potencijalnim ekonomskim poremećajima.
Ukratko, Trampovo predsedavanje moglo bi da pomeri globalnu ekonomiju ka većem nacionalizmu i protekcionizmu, dovodeći u pitanje postojeće saveze i trgovinske norme, istovremeno utičući na ulaganja u zelene tehnologije i povećavajući volatilnost na međunarodnim tržištima.
Pobeda Donalda Trampa već pokazuje pozitivne ekonomske uticaje, posebno unutar SAD, ali i globalne efekte:
Rast na berzama: Investitori imaju tendenciju da pozitivno gledaju na Trampovo smanjenje poreza i planove za deregulaciju, jer to može povećati korporativne profite i podstaći kapitalna ulaganja. Ako Tramp nastavi sa svojim pro-poslovnim stavom, određeni sektori kao što su finansije, energetika i proizvodnja bi mogli da dožive rast cena akcija. Istorijski gledano, tržišta su pozitivno reagovala na Trampove prethodne politike o smanjenju poreza i deregulaciji.
Niži korporativni porezi: Tramp je predložio dalje smanjenje stope korporativnog poreza, potencijalno na 15% za robu proizvedenu u SAD. Niži korporativni porezi bi mogli učiniti SAD privlačnijim za poslovna ulaganja i smanjiti troškove poslovanja u zemlji. Ovo, zauzvrat, može ojačati globalnu konkurentnost američkih firmi i podstaći zapošljavanje u određenim industrijama.
Rast energetskog sektora: Trampova podrška tradicionalnim energetskim industrijama, uključujući naftu i prirodni gas, mogla bi da stimuliše proizvodnju u SAD. Smanjenjem propisa o proizvodnji energije, on može povećati mogućnosti zapošljavanja u ovim industrijama i smanjiti troškove energije u zemlji, od čega će imati koristi sektori koji se u velikoj meri oslanjaju na energiju, kao što su proizvodnja i logistika.
Investicije u domaću proizvodnju: Trampova trgovinska politika i predložene tarife na uvezenu robu imaju za cilj da podstaknu proizvodnju u SAD. Ovaj protekcionistički pristup može koristiti nekim domaćim industrijama smanjenjem konkurencije od strane uvoza, što potencijalno dovodi do rasta radnih mesta u proizvodnji u SAD i povećanja investicija.
Iako bi ovi efekti mogli da podstaknu određene sektore i stimulišu kratkoročni rast, oni takođe imaju potencijalne negativne strane, kao što su povećane trgovinske tenzije i dug. Međutim, njegove pristalice tvrde da bi takve politike mogle dugoročno učiniti američku ekonomiju otpornijom i manje zavisnom od globalnih lanaca snabdevanja.
