Advertisement
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

04. 05. 2017.

Bila je najopasnija prva dama svih vremena: Ono što je ona uradila do tridesete, malo ko može

U vrhuncu popularnosti i slave, opasna bolest je obara i ona umire u 33. godini.

Bila je najopasnija prva dama svih vremena: Ono što je ona uradila do tridesete, malo ko može

foto: stil.kurir.rs

Eva Peron je bila prva supruga argentinskog diktatora Huana Perona, za čiji je vrtoglavi politički uspon i sama bila zaslužna.

Nadimak Evita je stekla zbog neverovatne popularnosti u narodu i brojnim kontroverzama koje su kasnije postale i velika inspiracija autorima Brodveja i Holivuda.

Ćerka bogataša provela je život u bedi Evin otac Huan Durante, bio je uzgajivač stoke i zemljoposednik. Pre nego što je otpočeo vezu sa Evinom majkom, Huan je već imao ženu i decu. Zajedno sa svojom starijom braćom i sestrama ostala je zakonski nepriznata i ostavljena da živi u ruralnom delu Argentine kao puka sirotinja.

Eva je imala 6 godina kada je Durante preminuo, a njenoj porodici je bilo zabranjeno da prisusustvuje sahrani.

Eva osvaja Buenos Ajres

U svojim ranim tinejdžerskim danima, Eva napušta svoj dom i odlazi u Buenos Ajres kako bi se okušala u svetu glume. Iako postoje različite verzije priče o njenom usponu, istoričari su saglasni da je najpribližnije istini ispričana ona u mjuziklu "Evita". Iz zavičaja je dakle pobegla, zajedno sa mladim i talentovanim plesačem tanga Augustinom Magaldijem.

Ubrzo je stekla željeni angažman i uloge u predstavama i filmovima. Do 1940. godine, Evu je upoznala čitava zemlja jer se proslavila kao autor popularnog radio programa.

Katastrofa spojila Evu i Huana

U januaru 1944. godine, razorni zemljotres je pogodio San Huan i okolinu usmrtivši više od 10 000 ljudi. Pukovnik Huan Peron je tada organizovao veliku akciju vojske koja je pomagala ugroženom stanovništvu. Takođe, na sve načine je pokušavao da prikupi sredstva, a pomoć je tražio od megapopularne Eve.

Bio je to početak romanse, koja je prerasla u brak uprkos velikoj razlici u godinama - ona je imala 25, a Huan se bližio pedesetoj.

Vrtoglavi politički uspon buduće prve dame

Peron je dobio izbore 1946. godine, zahvaljujući i svojoj supruzi koja je zajedno sa njim vodila kampanju, slamajući rodne barijere u konzervativnom argentinskom društvu. Ubrzo je preuzela Ministarstvo zdravlja i rada, a svoje aktivnosti je bazirala na posetama siromašnom stanovništvu, bolnicama i sirotištima. U međuvremenu je osnovala i svoju stranku čija se politička borba zasnivala na ekspanziji ženskih političkih prava.

Evropa je bila Evitin veliki izazov. Bračni par Peron je tokom 1947. godine posetio Španiju, Francusku, Italiju i Švajcarsku. Tokom turneje, susreli su se sa Franciskom Frankom, Šarlom De Golom i papom Piom XII.

Prema njenom profilu nastao je čitav jedan grad

Na širem području Buenos Ajresa nalazi se Suidad Evita, naselje za siromašne građane i radničku klasu. Izgradnju je finansirala Evina fondacija. Pogled na naselje iz vazduha otkriva da je sagrađeno po izgledu njenog profila. Posle vojnih udara u Argentini koji su se dogodili 1955. a zatim i 1976. godine, naselje je dva puta preimenovano, a danas ponovo nosi ime nekadašnje prve dame. Suidad Evita ima 70 000 stanovnika. Eva je tokom posete donirala novac za siromašnu decu Španije, posetila Versaj ali i naišla na brojne demonstrante u Švajcarskoj koji su je pod optužbom za saradnju sa nacistima zasuli paradajzom i kamenjem.

U Italiji su komunisti demonstrirali protiv njene posete uzvikujući da je “fašistička kurva". Izvori bliski državnom vrhu zemlje, tvrdili su da se tokom posete Monte Karlu, srela sa grčkim milionerom Onazisom kome je navodno izvukla milione za jednu zajedničku noć.

Svetski lideri su je rado obasipali poklonima. Veruje se da je sovjetski diktator Josip Staljin, poklonio Evi ogrlicu od platine i dragog kamena. Njena kolekcija nakita je prema pisanju savremenika, bila vredna koliko i 17 stadiona Real Madrida, a izbrojali su da je za godinu dana, promenila više od 300 haljina.

Opaka bolest sputala je politički zamah

U januaru 1950. godine Eva se naprasno onesvestila, posle čega joj je dijagnostifikovan rak grlića materice. Prošle je niz intervencija uključujući i hiterektomiju, a prema pisanju američkih medija, Eva je prvi stanovnik Latinske Amerike koji je prošao kroz hemoterapiju. Ipak, bolest je uznapredovala tako da je njena kandidatura za potpredsednicu stopirana iako je imala neverovatnu podršku naroda.

Eva je imala velike protivnike u redovima argentinske vojske. Oficiri su na njen račun imali pogrdne komentare, govorivši da je "prostitutka koja je ščepala generala zbog ambicije, ne iz ljubavi". Stoga je njena tragična sudbina sa odobrenjem prihvaćena kod najžeših protivnika u redovima argentinske vojske.

Mesec dana pre smrti, Eva je prošla kroz prefrontalnu lobotomiju. Iako je svrha operacije bila da se olakšaju muke, mnogi veruju da je operaciju naredio Peron lično kao deo političke zavere. Njena popularnost je odavno premašila predsednikovu i uzdrmala ugled kod političkih saboraca i protivnika. Tako je uspeo da ućutka Evu koja je poslednjih meseci bila kivna na generale. Čak su i tenzije među stanovništvom, postale nesnosne, pa je Peron organizovao operaciju u jednoj od odaja predsedničke palate. Eva je posle zahvata živela još mesec dana, a preminula je 26. jula 1952. u 33. godini.

Milioni su došli na njenu sahranu, a kovčeg je misteriozno nestao

Iako je optuživana za rasipništvo i megalomaniju, milioni Argentinaca su došli da poslednji put pozdrave Evu Peron. Pre nego što je preminula, argentinski Kongres ju je proglasio "duhovnim vođom nacije". Imala je kraljevsku sahranu, a procene su da je 3 miliona ljudi prisustvovalo pogrebu. Telo Evite Peron je balsamovano, ali je posle vojnog puča u kome je zbačen Huan nestalo.

Pučisti su zabranili sve što ima vezu sa bivšim režimom. Kovčeg u kome se nalazilo Evino telo najpre je ispunjen je voskom. Posmrtni ostaci su misteriozno nestali, da bi 1957. godine osvanuli u Milanu gde je sahranjena pod lažnim imenom. Telo je ostalo u Italiji do 1971. godine kada je ekshumirano i predato Peronu, koji je uveliko provodio dane izgnanstva u Madridu. Na kovčegu su postojala oštećenja, ali su ga Huan i njegova treća supruga Izabel obnovili i izložili u trpezariji svoje rezidencije.

Godine 1973. Huan se vratio iz izgnanstva i ponovo osvojio vlast u Argentini. Jedan od prvih zadataka jeste prenos posmrtnih ostataka Evite Peron u domovinu. Godinu dana kasnije, Huan je preminuo na svom radnom mestu a Evita je konačno sahranjena u porodičnoj grobnici u Buenos Airesu.

 

 

 

Izvor: stil.kurir.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage