Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 04. 2019.  - Autor: newsweek.rs

Genocid "bolesnika na Bosforu": Ovo je priča o turskom zločinu nad Jermenima

Zločin nad Jermenima je označen kao prvi genocid u 20. veku, nakon što je američki advokat Rafael Lemkin 1943. godine konstruisao termin „genocid“ kao najteži oblik masovnih zločina

Genocid "bolesnika na Bosforu": Ovo je priča o turskom zločinu nad Jermenima

Za Jermene se kaže da su Jevreji Otomanskog carstva jer Holokaust, koji je usledio u Drugom svetskom ratu, umnogome podseća na progone Jermena početkom 20. veka, čak su i povodi slični — Jermeni su bili uspešniji od Turaka, bavili se trgovinom i bili dobro povezani međusobno, baš kao što važi i za Jevreje.

Kao što su nacistima Jevreji smetali u Nemačkoj, može se reći da je isti povod bio i u Turskoj za genocid nad Jermenima, rekao je za Sputnjik istoričar Pero Jelić.

Brutalni masakri, progoni, pa zatim i genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima počeli su još krajem 19. veka, u vreme vladavine sultana Abdula Hamida Drugog
Wikipedia, Jermenka pored deteta preminulog prilikom deportacije

Foto: Wikipedia, Jermenka pored deteta preminulog prilikom deportacije


Naime, Turska je tada bila veoma oslabljena zemlja, zbog čega je dobila nadimak„bolesnik na Bosforu“. Zapadne sile su se trudile da ona po svaku cenu ostane na Bosforu kako Rusija ne bi imala prolaz ka Sredozemnom moru, ali Turska više nije imala snage da sve drži pod kontrolom.

Zatim je 1908. godine usledila mladoturska revolucija, kada su prozapadno orijentisani oficiri smenili sultana Abdula Hamida i doveli, naizgled, demokratsku vlast. Međutim, tada dolazi do jačanja nacionalizma, pa položaj potčinjenih naroda, među kojima su bili Jermeni, ponovo biva drastično pogoršan.
Wikipedia, Deportacija Jermena

Foto: Wikipedia, Deportacija Jermena


Ne treba zanemariti činjenicu da ubrzo zatim Turska u Balkanskim ratovima gubi ogroman deo svoje teritorije na Balkanskom poluostrvu, nakon čega se veliki deo građana odatle preseljava u Malu Aziju, koja postaje sve tešnja. Istovremeno, mladoturski nacionalizam, koji je tada bio novina, u čitavoj zemlji stvara neku vrstu užeg turskog nacionalnog identiteta, nakon čega progoni kulminiraju.

Jedan od najtragičnijih događaja, prema rečima profesora sa Fakulteta političkih nauka Slobodana Markovića, dogodio se 24. aprila 1915. godine, kada su u Konstantinopolju svi najugledniji Jermeni pohapšeni, a zatim mučeni i ubijeni. Hiljade jermenskih kulturnih vođa je likvidirano, a cilj je bio da se taj narod u kulturnom pogledu obezglavi. Nakon toga, dodaje on, slede brutalni progoni, masakri i marševi smrti.
Wikipedia, Jermenski kvart posle napada otomanskih Turak

Foto: Wikipedia, Jermenski kvart posle napada otomanskih Turak


Jelić, sa druge strane, navodi da je veliku ulogu u tome odigrao Prvi svetski rat, koji je Turska videla kao šansu da obnovi svoj uticaj na ovim prostorima.

„Jermenima je tada bilo ponuđeno da podrže Tursku u borbi protiv Rusa, budući da je Rusija bila na strani Antante, međutim, oni su to odbili. Videvši da su Jermeni nepouzdani, turske vlasti započinju najveći masakr, odnosno genocid, sada prihvaćen kao takav od strane mnogih svetskih institucija i država“, dodaje on.
Wikipedia, Posmrtni ostaci Jermena ubijenih od otomanskih Turaka

Foto: Wikipedia, Posmrtni ostaci Jermena ubijenih od otomanskih Turaka


S druge strane, ističe Marković, ne treba zaboraviti da su turske vlasti progon vršile i nad drugim hrišćanskim narodima koji su tu živeli, poput Asiraca i pontskih Grka. Kako napominje, čak milion Asiraca je poginulo u tim progonima. Kada je reč o Jermenima, tačan broj je nemoguće utvrditi, iako se prognozira da ih je tokom genocida stradalo oko 1,5 miliona.

Inače, zločin nad Jermenima je označen kao prvi genocid u 20. veku, nakon što je američki advokat Rafael Lemkin 1943. godine konstruisao termin „genocid“ kao najteži oblik masovnih zločina.
Wikipedia, Posmrtni ostaci Jermena ubijenih od otomanskih Turaka

Foto: Wikipedia, Posmrtni ostaci Jermena ubijenih od otomanskih Turaka


Ukupno 29 država sveta je priznalo masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući i Savet Evrope, dok Turska, kao pravni naslednik Osmanske imperije, negira zločin genocida i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao masakr nad Jermenima. Pored Turske, jedina država koja negira genocid nad Jermenima je Azerbejdžan.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati