Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 04. 2022.

Deset poznatih koji su se obogatili zahvaljujući nacistima

Drugi svetski rat testirao je moralnost miliona ljudi. I dok su neki odlučili da pođu putem moralnosti, alarmantan je broj poznatih koji njime ipak nije krenuo. Ovih 10 poznatih i zvučnih imena profitirala, u velikoj meri, upravo od koketiranja sa nacističkim režimom.

Deset poznatih koji su se obogatili zahvaljujući nacistima

фото: б92.нет

10. Породица Витон 

Трговина Луј Витон је била једина којој је дозвољено да ради у приземљу Хотела ду Парц, у окупираној Вишијевој Француској. Та је покрајина била марионетска држава под владом маршала Филипа Петена, а Витонов унук, Анри Гастон је, у оно време, фалсификовао папире који су служили као доказ повезаности са Петеновим режимом, све зарад унапређења пословања. 

Гастон је убрзо постао главни гост у Гестаповом омиљеном кафићу који се налазио у близини његовог рада, а уједно и први Француз којег је Петенова влада одликовала. Иако то никада није споменуто у било којој од пословних књига, породица Витон је оптужена да је успоставила производњу Петенових бисти и произвела их око 2500. године.

 

Принтсцреен ИоуТубе
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Printscreen YouTube

 

9. Hardi Kruger 

Iako ga danas znamo kao velikog glumca koji se proslavio u filmovima sa Džonom Vejnom i Ričardom Bartonom, Hardi Kruger je svoju glumačku karijeru započeo kao glumac za naciste. Sa samo 15 godina glumio je u nemačkom filmu "Mladi orlovi" iz 1944. godine, na čijem snimanju se zbližio sa kolegom glumcem Hansom Sonkerom za koga se veruje da je bio upoznat sa detaljima Holokausta, koji se odvijao u to vreme, i koje je otkrio mladom Krugeru. 

Pred kraj rata, kao 16-godišnjak, Kruger se priključio SS trupama, a kad mu je naređeno da ubije grupu američkih vojnika, Kruger je odbio naredbu. Zbog kukavičluka je zamalo streljan. Ta naredba je ipak opozvana, a mladi Kruger je napustio svoju eskadrilu i do kraja rata se skrivao u planinama.

8. Ferdinand Porše 

Ime Porše većinu danas asocira na moćne sportske automobile i trke, ali to nije oduvek bilo tako. Kada je 1933. godine Hitler preuzeo vlast u Nemačkoj, Ferdinand Porše je javnosti predstavio svoju ideju malog jeftinog automobila, na sajmu automobila u Berlinu. U istom je trenutku Hitler najavio motorizaciju nacije, baš kao što je to Henri Ford učinio u Americi. Na kraju su se Porše i Hitler sastali kako bi dogovorili planove o "automobilima za ljude", odnosno na nemačkom "folksvagen". Bilo je to 1934. godine. 

Rezultat tih razgovora bila je Folksvagenova buba. Od tada je proizvedeno više od 23 miliona buba, čime je to postao jedan od najprodavanijih automobila u istoriji automobilske industrije. 

U to vreme Porše je bio glavni menadžer proizvodnje, a da bi se zadovoljile potrebe tržišta i proizvelo veliki broj automobila, u Folksvagenovu fabriku u Volfsburgu dovođeni su ratni zarobljenici koji su radili u proizvodnji. Ferdinand Porše koji je, navodno, i sam podržavao politiku nacizma, u takvim uslovima lako je širio svoje ideje i stvarao carstvo na kome je poprilično profitirao.

 

 

7. Kristobal Balensijaga 

Čovek koji izrađuje haljine od svoje treće godine, nije dopustio da ga invazija nacista 1940. spreči u njegovom napretku.
Nakon invazije nacista na Francusku, Nemci su zatražili da se sva modna industrija iz Francuske preseli u Nemačku, ali se dizajner Lusijen Lelong upustio u pregovore sa njima i dogovorio da će im država predati sve industrije koje drže Jevreji u zamenu za modnu industriju koja će ostati u Francuskoj i imati dozvolu za dalji rad. 

Iako nije bio deo tog dogovora, Balensiaga je bio čovek koji je najviše profitirao iz tog dogovora, s obzirom na to da se njegova fabrika našla na spisku 60 firmi kojima je u to vreme bio dozvoljen rad. 

Parisku modnu kuću je otvorio ponovno, a zbog dobrih veza sa Hitlerovim generalom Francom, poslovao je neverojatno dobro. Bio je blizak prijatelj Francove supruge, a dizajnirao je veliki broj haljina za nju još pre rata. Dizajniranjem haljina za žene generala nastavio je da se bavi i za vreme rata. Zanimljivo je da je poslednja haljina koju je dizajnirao, a zbog koje se vratio iz penzije, bila je venčanica namijenjena upravo unuci nacističkog generala Franca.

 

 

6. Skot Ficdžerald 

Svet ga danas poznaje kao velikog autora i pisca koji je ovekovečio razdoblje u kojem je dominirao džez. Iako za svog života nije bio previše poznat, danas ga znamo kao jednog od najvećih američkih pisaca 20. veka. Napisao je nekoliko velikih novela od kojih je u javnosti najpoznatija "Veliki Getsbi" prema kojoj je snimljen i istoimeni film, koji je osvojio nekoliko nominacija za Oskara. 

Ficdžerald je poznat i kao pripadnik "izgubljene generacije" dvadesetih. Sredinom tridesetih godina prošlog veka izgubio je kompas i umalo završio na ulici bez krova nad glavom, u šta ga je uvukla ljubav prema alkoholu. Tih godina ceo Holivud je pretrpeo ogromnu štete zbog jačanja nacista, zbog čije cenzure je propao veliki broj filmskih studija. U životu su se održala samo tri najveća – MGM, Paramount i Fox. 

U aprilu 1937. godine održana je američka premijera poslednjeg nastavka trilogije nemačkog književnika Eriha Marije Remarka "Tri ratna druga", priča o usponu i jačanju nacizma kroz dvadesete. Bila je to velika stvar za Holivud. Producent MGM-a, Džozef L. Mankijevič je, za pisanje scenarija za ekranizaciju knjige angažovao je Ficdžeralda koji je šest meseci, koliko je radio na scenariju, svakoga dana dobijao po 1.000 dolara, što je bila neverovatno velika suma novca s obzirom na to da je tadašnji godišnji prosek iznosio 1.780 dolara. Ficdžerald je napisao snažan scenario o zlu i pravom licu nacizma, ali je scenario na kraju znatno ublažen. I dok je on na račun nacista zaradio ogromnu sumu novaa, svet nikada nije imao priliku da vidi njegovu pravu sliku o nacističkom zlu.

 

 

5. Hugo Bos 

Hugo Ferdinand Bos, osnivač poznatog modnog brenda "Hugo Bos", bio je strastveni zagovornik nacional-socijalizma, a naciste je podržavao, ne samo u želji za profitom, već i zbog njihovih ideja i političkih stavova. Njegova kompanija je, nedavno, izdala izvinjenje zbog njegovog ponašanja prema radnicima za vreme Drugog svetskog rata u kome je oko 140 Poljaka i 40 Francuza prisiljavao na prinudni rad. 

Ova, prvobitno porodična firma, u početku se bavila izradom uniformi za policiju i radnike pošte, a jedan od prvih velikih ugovora koje potpisala bila je izrada braon košulja za Hitlerovu omladinu. Potom je usledila masovna proizvodnja poznatih crnih uniformi za pripadnike SS-a. 

Bos je na tim ugovorima stvorio veliki deo svog bogatstva. Iako nije lično dizajnirao SS uniforme, one i danas 70 godina kasnije predstavljaju oličenje zla. S druge strane, Hugo Bos je dizajnirao velik broj kostima za popularni serijal "Ratovi zvezda".

 

 

4. Henri Ford 

Osnivač kompanije Ford, jedne od najvećih fabrika za proizvodnju automobila na svetu, Henri Ford bio je prvi građanin SAD-a koji je za svoj 75. rođendan primio najprestižniji orden časti nacističke Nemačke – Nemački orao. Nagradu je primio zbog izrazitog divljenja koje je Adolf Hitler iskazivao prema njemu. Hitler je Forda čak spomenuo i u svojoj knjizi "Majn kampf". 

Hitler ga je smatrao nadahnućem, a navodno je u svojem kabinetu držao Fordov portret u prirodnoj veličini. Nemački inženjeri su preuzeli nekoliko tehnoloških inovacija od Forda i potom ih primenili u proces proizvodnje nemačkih automobila Folksvagen. Američki inženjeri su dolazili u Nemačku ne bi li kolege naučili kako se prave određeni delovi za automobile. 

Iako je bio okoreli antisemita, Ford se oštro protivio ratu i nikako nije podržavao militarističku stranu nacizma. Ipak, pre nego što je Amerika ušla u rat, Ford je snabdeo Nemačku vojnom opremom, ali je odbio da proizvodi motore za britanski RAF.

 

 

3. Braća Rokefeler 

Hitlerova opčinjenost eugenikom i njegova potraga za "arijevskom rasom" plavokosih, plavookih arijevaca, nije bila nova ideja. Do 1909. godine, gotovo polovina slučajeva prisilne sterilizaciju u ime eugenike u svetu zabeležena je na području Kalifornije. 

U grupu okorelih eugeničara spadali su i pripadnici Rokfeler fondacije, koji su do 1926. donirali preko 420.000 dolara, što je u današnje vreme oko četiri miliona, u fond za nemačka istraživanja. Oko 250.000 dolara pripalo je nemačkom psihijatrijskom institutu Kajzer Vilhelm u kome je svoje metode testirao zloglasni Ernst Rudin koji je kasnije imenovan za vođu Hitlerovog sistematskog medicinskog testiranja. Godine 1929, kada je stigla velika donacija Rokefeler fundacije u iznosu od 317.000 dolara Institutu za istraživanja mozga, institucija je proširena i nadograđena pa su u njoj počeli da se vrše Rudinovi smrtonosni eksperimenti. 

Još jedna blagajna dobila je veliku količinu novca Rokfeler fondacije – Kajzer Vilhelm Institut za antropologiju, ljudsko nasleđe i eugeniku u Berlinu. Zahvaljujući toj velikodušnoj donaciji institut je proširen pa su u njemu počeli monstruozni eksperimenti nad blizancima koje je obavljao Josef Mengele. Iako su Rokfeleri tvrdili da nisu znali za zločine koji se događaju u institutima koje su finansirali, njihove donacije su uveliko pomogle u stvaranje eugenike kao navodne nauke koja je legitimisala Hitlerovu politiku.

 

 

2. Preskot Buš 

Deda Džordža V. Buša, Preskot Buš, bio je jedan od direktora Union banking korp, investicione banke sa sedištem u Njujorku koja je bila u vlasništvu i pod upravom familije nemačkog biznismena, Frica Tisena. Porodica Tisen bila je veoma bogata s obzirom na činjenicu da su imali monopol nad nemačkom industrijom čelika. Nakon što je prisustvovao jednom od Hitlerovih govora, Fric Tisen je postao očaran rečima i vizijom mladog političara pa se pridružio nacističkoj stranci 1931. godine. Tisen je lično finansirao kampanju Adolfa Hitler i svojim novcem je nebrojeno puta izvlačio članove stranke iz zatvora. 

Tisen je 1928. kupio palatu Barlov u Minhenu koja je kasnije postala sedište nacističke stranke. Sve do 1941. kada je Tisen izgubio Hitlerovu naklonost, njegova kompanija se oslanjala isključivo na rad zatvorenka koncentracionih logora, posebno Aušvica, u kome je smrtno stradalo više od milion ljudi. 

Sve do napada na Perl Harbur 1941. Bušova banka Union banking korp finansirala je čeličane u kojima su se proizvodili avioni i tenkovi, koji su do tada korišćeni za napad na savezničke armije i ciljeve. Imovina tog bankarskog društva zaplenjena je 1942. godine kao posledica donošenja Zakona o neprijatelju. Međutim, veruje se da su Preskot Buš i Herbert Voker pomogli Fricu Tisenu da prenese sve svoje vlasničke dokumente u Njujork kako bi isti bili izuzeti iz Nirnberškog procesa.

 

 

1. Koko Šanel 

Ime planetarno popularne dizajnerke Koko Šanel danas povezujemo sa tašnama, raskošnim haljinama i najpoznatijim parfemom na svetu šanel 5, ali ova velika dizajnerka bila je izrazito politički aktivna. Prema nekim teorijama, bila je i nacistički špijun. 

Koko Šanel je pre svega bila oportunista, ne samo u svojim poslovnim poduhvatima već i u privatnom životu. Iako nije marila za nacističku propagandu, gravitirala je ka centru moći okupirane Francuske, a u jednom trenutku je i počela aferu sa 44-godišnjim nemačkim oficirom Baronom Hansom Ginterom fon Dinklagom. On je bio nemački špijun koji je radio u Francuskoj od dvadesetih. 

Изгледа да је њихов однос био препун лажи, како са једне, тако и са друге стране. Обоје су из афере покушавали да извуку што више користи. Док је Фон Динклаг омогућио Шанелу да живи у луксузном хотелу Риц, дизајнерка се прикључила тајној служби Велике Британије и постала шпијун са кодним именом "Вестминстер". 

Чак и као опортуниста, Коко Шанел је успео да ослободи свог нећака Андреа Паласа из концентрационог логора у Немачкој. У замену за ту услугу отпутовала је у Мадриду августа 1941. године, са посебном дозволом Немачке, како би сазнала скривене намере и тајне планове. Тамо се састајала са британским дипломатом, а позадину свог пута у Мадриду ником није открила.

 

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati