Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 11. 2018.

Čovek koji je pokušao da digne Hitlera u vazduh, ali nije uspeo zbog jednog detalja

Baron Rudolf fon Gersdorf je uzviknuo: "Pobeda", držeći levu ruku u džepu, a desnu podignutu kako bi pozdravio Hiltera. Firer je uzvratio na ovaj znak poštovanja, a Baron je aktivirao bombu u levom džepu.

Čovek koji je pokušao da digne Hitlera u vazduh, ali nije uspeo zbog jednog detalja

foto: blic.rs

Gersdorf je bio oficir u nemačkoj vojsci, a plan za napad na Hitlera je razvio u saradnji sa Treskovim, jednim od oficira koji je bio čaln izdajničke grupe koja je imala zadatak da napravi strategiju invazije Sovjetskog saveza. Oni su takođe bili i deo zaverničkog kruga koji se bavio likvidacijom Hitlera.

Kad je pozdravio firera, Baron je pomerio ruku iz džepa i dozvao Hitlera mašući u izložbeni prostor u berlinskom vojnom muzeju "Zeughaus". Dok je vodio lidera Trećeg rajha u obilazak oduzete opreme sovjetskih snaga, bomba je trebalo da eksplodira u roku od petnaest minuta, a obilazak je po rasporedu trebalo da traje oko pola sata. Sve je bilo lepo smišljeno, ali jedan detalj je bio neočekivan.

Hitler je bio u žurbi.

Prema Baronovim memoarima, imao je samo nedelju dana da razmisli da li će prihvatiti zadatak da likvidira firera. Treskov mu nije dao nikakve smernice kako to da učini, osim kad to treba da se desi i da Gersdorf treba da ubije i sebe. Baron je bio udovac, a o njegovom jedinom detetu, ćerci, bi se starao njegov brat.

Adolf Hitler
Adolf Hitler

Gersdorf je tvrdio da je gajio anti-naci osećanja još kasnih tridesetih u svojim memoarima, uz napomenu kako je njegov prvi utisak o Hitleru bio da je on "odbojan proleter koji je možda i mentalno nestabilan". Godine 1941, Gersdorf je dobio naređenja koja opisuje u memoarima kao monstrouzna i kriminalna.

Jedno, da omogući nemačkim vojnicima da ubijaju ruske građane bez straha od mogućeg progona, drugo, da bilo koji uhvaćeni komesar bude momentalno pogubljen. ali, prema Baronu, to je bio masakr u Barisovu u Belorusiji, koji je bio prekretnica za pokretanje zavera protiv Hitlera i njefove likvidacije, jer je to bila jedina preostala opcija. Jevrejski geto u Barisavu je bio mesto masakra 15.000 muškaraca, žena i dece.

Bilten iz Jevrejske telegrafske agencije je izvestio da su punoletne žrtve ubijene oružjem, a da su deca živa zakopana.

Gersdorf je tokom gore pomenutog obilaska muzeja sa Hitlerom, u sebi neprestano ponavaljao da mora da uspori razgledanje kako zna i ume. Međutim, Adolf je sve prošao za manje od pet minuta, ostavljajući Gersdorfa iza sebe, sa bombom koja otkucava na njemu.

Dok je gledao u Hitlera kako napušta muzej, Baron je razmišljao kako da se spase. Brzo je otišao do najbližeg toaleta i oslobodio se bombe.

Baron je preminuo u Minhenu 1980. godine u 74. godini starosti, decenijama se pitajući šta bi se desilo da je uspeo da uspori firera.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati