Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 12. 2018.

Mileva je mogla sve, samo da ima ljubav svog Ajnštajna. Zbog ovog genija sve je i izgubila

Mileva Marić Ajnštajn (1875–1948) bila je dovoljna inteligentna, smela i nesvakidašnja da iz rodnog Titela ode u napredni Cirih, uspe u modernoj Evropi. I još više patrijarhalna i sujete lišena da se svega zbog supruga odrekne. Njega ceo svet zna kao neponovljivog genija, nju tek kao njegovu saputnicu, a novija istraživanja sve više otkrivaju njenu genijalnost u njegovoj senci.

Mileva je mogla sve, samo da ima ljubav svog Ajnštajna. Zbog ovog genija sve je i izgubila

foto: zena.blic.rs

Šta je sve Mileva učinila za čoveka zbog koga je prvo dete dala na usvajanje, drugo, od šizofrenije obolelo, sama gajila, donekle otkriva njihovo treće dete, sin Hans Albert, koji je, pronašavši prepisku svojih roditelja poljuljao sve u šta se decenijama u svetu nauke verovalo.

„Obično lice, dva topla oka, škrt osmeh, u jednu nogu hroma: to je ona!“. Tako Dragana Bukumirović u knjizi „One“ opisuje Milevu Ajnštajn. Drugačija još od rođenja, kada joj je iščašen kuk, pa je zbog kraće leve noge prohodala šepajući, Mileva je odrasla u bogatoj kući oficira austrougraske vojske, pored mlađe sestre Zorke i brata Miloša. U gimnaziji u Sremskoj Mitrovici maturira kao najbolja u razredu iz matematike i fizike, a preseljenem u Zagreb zbog očeve službe dobija specijalnu dozvolu da u Kraljevskoj velikoj gimnaziju, koja je primala muškarce, prisustvuje časovima fizike. Iznenađuje svojom upitanošću pred fenomenom univerzuma, misterijom života i smrti, brzinom kretanja svetlosti...

Talentovana i zainteresovana za nauku, ima sve uslove da se školuje u evropskim univerzitetskim centrima. Prvo upisuje medicinu u Cirihu 1896. godine, ali ubrzo se preusmerava i sve što je tražila nalazi na Državnoj politehničkoj školi na studijama matematike i fizike. Kao peta žena ikada primljena u ovu školu, jedna od dve koja je diplomirala i jedina u svojoj generaciji, na predavanja fizike ide kod profesora dr Hajnriha Fridriha Vebera. Naročito se interesuje za nebesku fiziku, astronomiju i nebesku mehaniku, čita Kantovu filozofiju i Štadlerovu teoriju naučnog mišljenja.

Milena je uživala velike simpatije kolega, ali i podnosila stalna ubeđivanja profesora Vebera, koji u svojoj grupi nije želeo ženske kandidate, da pređe na neku lakšu grupu prirodnih nauka. Uporna Srpkinja nastavlja ono što je planirala, ističe se u radu na proračunima, uvek brzim i tačnim rezultatima, zbog čega joj zainteresovano prilazi i najmlađi student na grupi, Albert Ajnštajn rodom iz nemačkog Ulma.

Mileva i Albert Ajnštajn bili su tim i u ljubavi i u nauci

Studentski dani bivaju sve lepši. U pansionu Englbreht, uz prijateljicu Ružicu Dražić iz Šapca, Nemicu Helenu Kaufler i druge devojke Mileva nalazi svoj mir. Sve je bliža sa mladim Ajnštajnom, sklonom filozofiji, više muzici nego nauci, koji je sve je češći gost devojačkog pansiona. Kao majstor na violini osvojio je celo Milevino društvo.

Vreme odmora i razdvojenosti teško im pada: „Bez tebe mi nedostaje samopouzdanja, bez tebe ne osećam želju za radom, niti se radujem životu – ukratko, bez tebe moj život nije život“, piše Ajnštajn avgusta 1900. godine. Njihova 43 ljubavna pisma prodata su za skoro pola miliona dolara.

Krajem januara 1901. godine, kod roditelja u Kaću, Mileva je rodila devojčicu. Sve vreme u ljubavnoj prepisci sa Albertom, daje joj ime Lizerl, po njegovoj volji. Krštena u pravoslavnoj crkvi pod imenom Ljubica, devojčica je imala svu pažnju u roditeljskom domu svoje majke. No porodica Ajnštajn, pogotovo Albertova majka Paulina, nisu bili naklonjeni Milevi. Oni Jevreji, ona pravoslavna Srpkinja, četiri godine starija žena-knjiga, kako ju je buduća svekrva nazivala. Albert biva između dve vatre.

Ipak, dva mlada naučnika venčaju se 6. januara 1903. godine u Bernu. Ali pre toga, žena budućeg velikana podnosi prvu žrtvu. Da ne bi imao nijednu mrlju iz prošlosti, ona njihovo prvo, ali vanbračno dete, Lizerl, daje na usvajanje. Od nekadašnjih tvrdnji da se devojčica ubrzo razbolela i umrla, vremenom su se pojavile nove, da je Liserl živela u Beogradu. Radmila Milentijević, autorka knjige „Mileva Marić Ajnštajn – život sa Albertom Ajnštajnom“, tvrdi da je devojčicu usvojila Milevina prijateljica sa studija Helena Kaufler, kasnije udata za Milivoja Savića u Beogradu. Helena Kaufler imala je teško bolesnu devojčicu istog godišta, te je Milevina i Ajnštajnova ćerka nasledila njeno ime i porodicu.

Mileva i Albert Ajnštajn sa prvim sinom Hansom Albertom

Sve posle venčaja ukazivalo je na jedno – Mileva će se sasvim posvetiti Albertu, učiniće sve da on napreduje, za potpise svojih radova ne mari. Posvećuje se porodici, rađa drugo dete, sina Hansa Alberta, koga konačno može da gleda kako raste. To su dani njihove sreće. Ajnštajn posećuje tazbinu, oduševljavaju ga topli slovenski domaćini. Albert postaje miljenik među naučnicima, počinju da mu se dive zbog teorije o fenomenu kosmosa. U kuću im dolaze ljudi raznih struka, Mileva i u razgovoru, kao i u samim radovima ravnopravno učestvuje. Albert 1908. godine postaje docent na fakultetu u Bernu, a već naredne godine vanredni profesor u Cirihu. Mileva rađa drugog sina Eduarda. Ubrzo nastaje kriza u braku.

 

Mileva Marić Ajnštajn sa sinovima Eduardom i Hansom Albertom

Ajnštajnov poslovni odlazak u Berlin 1912. godine bio je početak kraja. Boraveći kod rođene tetke Fani, sve više se zbližavao sa njenom ćerkom Elzom. Da bi osvežila brak, Mileva organizuje putovanje po Švarcajskoj, zemlji njihove mladosti, ali sa svakog putovanja Albert se javlja Elzi. Mileva sve to teško podnosi, a u julu 1914. godine doživljava najveći šok. Albert joj uručuje listu uslova za nastavak zajedničkog života. Ponižavajući spisak zahteva bio je i najskuplje pismo kasnije prodato na javnoj aukciji za 20.000 dolara.

 

A zahtevi ženi koja mu je pomogla da ispuni životni san bili su gori nego obraćanje okrutnog gospodara sluškinji: „Vodićeš računa: da moja odeća i veš budu održavani u redu, da dobijam redovno tri obroka u svojoj sobi, da moja spavaća i radna soba budu uredne...Odreći ćeš se svih ličnih veza sa mnom, osim ako one nisu neophodne zbog socijalnih razloga... Nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene, niti ćeš mi bilo šta prigovarati, prestaćeš da razgovaraš sa mnom ako to budem zahtevao...“

Ljubitelj violine, Ajnštajn je bio slab i na žene. Brak s Milevom prošao je sve porodične probleme, ne i njegove prevare

Zvaničan kraj poniženja potpisan je 14. februara 1919. godine, a 2. juna iste godine Albert se venčava sa sestrom od tetke Elzom. Te godine savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca postaje glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što naučniku Ajnštajnu donosi svetsku slavu.


Najstraiji sin Alberta i Mileve Ajnštajn, Hans Albert posle majčine smrti ponalazi prepisku svojih roditelja, koja menja ustaljeno mišljenje o nenadmašnom geniju. Izvršioci Ajnštajnovog testamenta zabranili su njeno publikovanje i po njegovoj želji završila je u hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Građenje reputacije nemačkog Jevrejina nobelovca podrazumevalo je i skrivanje bilo kakvog partnerstva u naučnim dostignućima, što je nesumnjivo čuvala prepiska od 800 pisama, nastala posle razvoda. Arhiv otvoren tek 2006. godine, svedoči ne samo o njihovoj međusobnoj privrženosti do kraja života, već i o tome da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta.


Ni u jednoj svojoj publikaciji nije je pomenuo kao svog saradnika. Fizičar Abram Fjodorovič Jofe, član Sovjetske akademije nauka, tvrdio je da je video originalni rukopis rada „O elektrodinamici pokretnih tela“ potpisan sa „Ajnštajn-Mariti“ („Mariti“ je mađarska verzija srpskog Marić). Kasnije je ime Mileve Marić izostavljeno. Novac od Nobelove nagrade koju je dobio 1921. godine nije joj dao kao zahvalnost, već, uz sudski pritisak, kao sredstvo za izdržavanje njihovih sinova, posebno za negu mlađeg Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije.

Umrla je sama, daleko od sina Hansa Alberta i uvek voljenog Ajnštajna

Albert i Elza zbog nacista emigriraju u SAD, Milevi posle oca umire i majka, pa i voljena i nervno obolela sestra Zorka. Stariji sin Hans Albert takođ emigrira u SAD. Mileva negujući Eduarda prodaje dve kuće, a Ajnštajn joj preti da će, ako novac od treće, čiji je on vlasnik, ne prebaci na njega, Eduarda izbrisati iz testamenta.

Pozlilo joj je tokom jednog Eduardovog nasilnog napada. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine. Sahranjena je na ciriškom groblju.

Ostaje pitanje koliko je Milevinog udela u teoriju relativiteta i čuvenoj formuli E=mc²; koliko je ona odgovorna za postavljanje temelja moderne kvantne teorije; koliko njoj pripada Nobelova nagrada. Sigurno je jedino da je ova Srpkinja bila spremna sve da učini za Nemca koji ju je očarao izvođenjem Mocarta na violini u vreme bezbrižnih studentskih dana u Cirihu. I da ga je volela do kraja života. Možda se veličina ljubavi u životu ove naučnice upravo i meri vremenom opstajanja uprkos intenzitetu konstantnog bola.

Izvor: zena.blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati