Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

07. 12. 2021.

Zašto je piće poznato kao "Zelena vila" bilo zabranjeno gotovo 100 godina

Može se reći da alkoholno piće apsint ima dosta lošu reputaciju, ali još od njegovog korišćenja u medicinske svrhe, pa sve do zabrane koja se desila ranih 1900-ih, ovo piće je ispisalo veoma živopisnu istoriju koja uključuje gotovo sve, od medicinskih čuda do ubistava.

Zašto je piće poznato kao "Zelena vila" bilo zabranjeno gotovo 100 godina

фото: блиц.рс

Медицински корени

Апсинт се производи од аниса, пелина и шећера дестилацијом, а садржи чак 72 процента алкохола. У први мах је направљен у медицинске сврхе. Ране верзије овог пића су још стари Грци користили током порођаја.

Први писани рецепт овог напитка датира још из 1794. године, пронађен је у књигама Абрам-Луј Перенода.

Човек познат као доктор Пјер Ординер је 1792. године произвео апсинт као лек против дизентерије и маларије и назвао га "артемисиа абсинтхиум". У 1840-им, француак влада је својим војницима у алжиру давала апсинт, а пракса је трајала до почетка Првог светског рата.

Фото: Википедиа

Zbog svoje specifične boje je napitak ubrzo dobio nadimak "zelena vila", a među francuskim vojnicima u severnoj Africi je postao omiljeno piće, kad su počeli da mu dodaju anis, kako bi mu poboljšali ukus.

Otrovna vila

Kako je porasla popularnost apsinta, tkao je porastao i broj onih koji su ga klevetali i govorili da izaziva halucinacije.

 

Foto: Wikipedia

Kopije pića, one nižeg kvaliteta su doprinele tome, zbog toksina kao što je otrovni bakar sulfat. Francuski lekar, Valentin Magnan je izveo nekoliko eksperimenata na životinjama, hraneći ih izolovanim tujonom, toksičnom hemikalijom koja može da se pronađe u pelinu, koji je jedan od glavnih sastojaka apsinta. On je ukazao na napade kod životinja kao veoma važne posledice eksperimetna, čime je želeo da dokaže opasnost pića-

Apsint u umetnosti

Mnogi umetnici i pozante ličnosti su obožavali apsint. Slikar Tuluz Lotrek je pravio poseban koktel, koji je zvao "potres", a sastojao se od apsinta i konjaka.

 

Едгар Дега, Апсинт, 1876.
Foto: WikipediaEdgar Dega, Apsint, 1876.

Pisac Oskar Vajld je još jedan od uživalaca apsinta, a konzumiranje je opisao kao ništa posebno prilikom prvog stepena opijanja, ali u drugom "već počinju da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju dolazite do završne faze i tada ćete videti ono što želite, prekrasne i neopisive stvari". Pablo Pikaso, Mane, Dega, Van Gog su takođe obožavali ovo piće.

Zeleno prokletstvo

Sve se okrenulo protiv apsinta nakon što je 1905. godine radnik Žan Lanfrej ubio svoju ženu i dve ćerke nakon opijanja ovim pićem. On je popio dva šota apsinta, veliku količinu vina, brendija, kao i kafu, nakon čega je usledio stravičan incident. Žan se posvađao sa suprugom nakon čega su se začuli pucnji i njegove ćerke i žena su bile mrtve. Peticija za zabranu pića je pokrenuta u Švajcarskoj, gde su se i desila ubistva, je ubrzo potpisalo oko 82.000 ljudi. Žan se obesio u zatvoru trećeg dana zatočeništva.

Zabrana proizvodnje i konzumacije

Iako je Žan popio mnogo više vina nego apsinta, zločin je ipak nazvan po "zelenoj vili".

U Belgiji je apsint zabranjen 1905. godine, a u Švajcarskoj i Holandiji 1910, a u SAD 1912 i Francuskoj 1915. Međutim u Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu nikada apsint nije bio zabranjen.

I pored zabrane proizvođači su se na razne načine dovijali da prikriju proizvodnju i prodaju, neki su išli toliko daleko da su ga prodavali kao tonik za kosu.

Ponovna proizvodnja

Francuska ponovo obnavlja proizvodnju tog slavnog kontroverznog pića. Tako Fransoa Gi , naslednik poznate destilerije iz Pontarlijera, ponovno počinje da proizvodi apsint, ali njegov napitak mora da bude znatno blaži od svojih „originalnih“ prethodnika. U litru pića količina tujona koji je glavni krivac za halucinacije ne sme da bude veća od 10 mg.

 

апсинт
Foto: youtubeapsint

U Francuskoj, na prelazu dva veka apsint je bio veoma popularan – u Parizu je bilo oko 30 000 kafea a u svakom od njih je, u 5 sati po podne, na snazi bio apsint "Happy Hour". Porast alkoholizma i snažna anti-apsint kampanja koja je ovo piće povezivala sa nasilnim zločinima bili su glavni uzroci zabrane u Francuskoj je zabrana startovala 1915. godine i trajala blizu 100 godina do 2000. kada je Le Fee Apsinth ponovo počeo da se (legalno) proizvodi i prodaje. U Švajcarskoj je zabrana ukinuta 2005, a u Americi 2007. godine. Danas postoji mnogo proizvođača apsinta, a u Parizu se kultno piće može naručiti u mnogim kafeima ili istražiti u autentičnoj prodavnici apsinta.

Апсинт се пије на специфичан начин. У високој чаши улије се мало апсинта, а затим се на кашичицу у којој је шећер, лагано долива ледена вода, која мора да полако капље у чашу с апсинтом. Свака кап претвара се у бљештавобелу пахуљицу у зелену апсинту. Шећер служи за ублажавање горчине пелине, а сама метода припремања даје пићу додатни чар.

Данас се пије и тако што се кашичица са шећером замочи у пиће и извади изнад чашице и запали, па кад се шећер карамелизује врати се у пиће и преко тога се дода минерална вода, а може и обична до врха чашице.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati