Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

31. 01. 2018.

Sablasne bliznakinje, medicinski fenomen: Jeziva sudbina najpoznatijih sestara

Nakon mnogo razgovora, Dženifer je pristala da se žrtvuje.

Sablasne bliznakinje, medicinski fenomen: Jeziva sudbina najpoznatijih sestara

foto: stil.kurir.rs

Da li ste nekada čuli za Džun i Dženifer Gibons?

One su bile identične sestre bliznakinje, rođene 11. aprila 1963. godine na Barbadosu. Odrasle su u Velsu, a široj javnosti su poznate kao Tihe bliznakinje, jer nisu razgovarale ni sa kim, osim jedna sa drugom.

Obe su bile pisci naučne fantastike, koja im je ušla u krv i navela ih da u stvarnom životu ožive detalje iz svojih dela i počine prave zločine, u želji da postanu poznate.

Sestre su nakon zločina smeštene u mentalnu bolnicu sa visokim stepenom obezbeđenja i tamo su zadržane punih 14 godina.

Džun i Dženifer bile su ćerke karipskih imigranata, Glorije i Obrija Gibonsa. Glorija je bila domaćica, dok je otac bliznakinja radio kao tehičar pri avijaciji. Bliznakinje su od rođenja bile nerazdvojne, a kada su se preselili u Vels, ljudima je bilo teško da razumeju njihov žargon.

Kao jedina deca crne boje kože u zajednici, bile su odbačene u školi. To je bilo vrlo traumatično iskustvo za devojčice. Zbog njihovog jezika smatrali su ih neinteligentnim - koristile su kriptofaziju, specifičan jezik kojim se samo blizanci sporazumevaju.

Utehu su pronalazile samo jedna u drugoj, a razgovarale su jedino još sa mlađom sestrom Rouz.

Kada su napunile 14 godina, išle su na terapiju, gde su stručnjaci pokušali da ih ubede da razgovaraju sa drugima. Kako bi odustale od izolacije, išle su u različite škole, kako bi morale da komuniciraju sa drugima, ali zbog razdvojenosti su se javili prvi znaci šizofrenije.

Ponovo su ih spojili, pa su sestre provele nekoliko godina ne izlazeći iz sobe. Napisale su mnogo priča i sapunica, čitale ih i snimale na kasetofon za svoju mlađu sestru. Obe su napisale po nekoliko romana, uglavnom kriminalističkih. U delima je bilo i seksa, homoseksualizma, zavođenja, ubistava, duhova koji ulaze u tuđa tela...

Nažalost, sestre nisu uspele da prodaju svoja dela i zbog toga su pale u depresiju. Počele su da čine zločine, uključujući i podmetanje požara, a nakon toga su smeštene u mentalnu ustanovu.

Dženifer je postavljena i dijagnoza tardivne diskinezije, poremećaja koji izaziva nevoljne pokrete mišića lica, a koji se uglavnom javlja kao posledica korišćenja antipsihotika. Lekari su želeli da ih usmere na pisanje, ali su misli bliznakinja postale previše crne i odustale su.

Tokom boravka u bolnici, pod uticajem psihičkih poremećaja, sestre su zaključile da jedna od njih mora da umre.Sklopile su dogovor - kada jedna od njih okonča život, druga mora da počne da razgovara sa drugim ljudima i živi normalno.

Nakon mnogo razgovora, Dženifer je pristala da se žrtvuje.

U martu 1993. godine, Dženifer lekari nisu mogli da probude. Prebačena je u drugu bolnicu, gde je konstatovana smrt usled akutnog miokarditisa, iznenadnog zapaljenja srca.

Obdukcija nije pokazala tragove droga ili otrova u njenom organizmu, pa je njena smrt i dalje misterija.

Nakon smrti sestre, lekari su primetili da se Džun ponaša još čudnije nego ranije.

"Slobodna sam konačno, Dženifer je odustala od svog života zbog mene", ponavljala je Džun konstantno.

Čini se da su sestre u pravu - od Dženiferine smrti, Džun je živela tiho i nezavisno u blizini roditeljske kuće u Velsu. Više nije imala potrebe za psihijatrijskim lečenjem, prihvaćena je u društvu, ali i dalje pokušava da ostavi prošlost iza sebe.

Sestre Gibons i dalje važe za medicinski fenomen, koji se mnogi trude da razreše, a mnogi veruju da su, ko zna kako i kojim čudom, njih dve imale jedan mozak.


 

 



Izvor: stil.kurir.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati