Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 06. 2017.

Zašto Nikola Tesla nikada nije dobio Nobelovu nagradu?

Pobednicima nagrade su 1915. proglašeni Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag. Ni u arhivi Kraljevske akademije nema podatka da je Nikola Tesla bio među budućim slavodobitnicima, međutim dva glasa (brojevi 33 i 34) nedostaju u svojim fasciklama!

Zašto Nikola Tesla nikada nije dobio Nobelovu nagradu?

Foto:politika.rs

Nije se samo vrsni poznavalac dr Mark Sajfer, uknjizi "Čarobnjak: život i vreme Nikole Tesle – biografija jednog genija”, utemeljenoj na doktorskoj disertaciji na istu temu, jedini zapitao zašto takav mislilac „nikada nije dobio Nobelovu nagradu, uprkos tome što je bio nominovan".

Svuda slavljen i hvaljen, nije utekao prometejskom usudu. Nije ni antički junak koji je ukrao vatru bogovima sa Olimpa. A kojim se to zemaljskim silnicima zamerio „lički Prometej” da ostane bez naučnog odličja za kojim svi žude?

Čuveni „Njujork tajms” pohitao je da pre svih, šestog novembra 1915, na svojoj naslovnoj stranici izvesti da su Nikola Tesla i Tomas Alva Edison, dvojica najljućih suparnika u višegodišnjem „ratu struja”, ovenčani Nobelovom nagradom za fiziku. Ispostaviće se, nažalost, da je izvor vesti, dopisnik londonskog „Dejli telegrafa” iz Kopengahena, uveliko zabrljao, a naš slavni preteča požurio da zavodljivu novost prosledi bankaru Džonu Pirpontu Morganu mlađem koji ga je novčano pomagao u nekim poduhvatima. I kao u stihu Branka Radičevića: „Čun se ljuljnu, on se trže, ode sanak pusti!”

Da li je više od ma kog drugog naučnika u istoriji zakinut onaj koji je svojim genijalnim zamislima i ogledima, možda, najviše zadužio čovečanstvo? Hoće li se iko poduhvatiti ogromnog zadatka da ispravi jednu od najvećih nepravdi počinjenih u nauci i učinjenih u ime nauke? Zar je moguće da u Srbiji niko nije znao za toliku nepravdu nanesenu čoveku koji joj i dan-danas svuda pronosi slavu?

Nestale fascikle

 Setićete ste, svakako, da je i u ovdašnjim glasilima nekoliko puta raspredano da li je jednom ili nijednom bio predložen. Vrsni znalac i poznavalac, dr Mark Sajfer, u svojoj knjizi „Čarobnjak: život i vreme Nikole Tesle – biografija jednog genija”, utemeljenoj na doktorskoj disertaciji na istu temu, zapitao se zašto takav veličanstveni mislilac „nikada nije dobio Nobelovu nagradu, i pored toga što je bio nominovan”. Proučivši podrobno zaostavštinu koja se čuva u „Muzeju Nikole Tesle” u Beogradu, u Institutu Smitsonijan u Vašingtonu i na Kolumbija univerziteta u Njujorku, napisao je da se ni Nikola Tesla, ni Tomas Alva Edison nikada nisu okitili nobelovskim vencem! I sam začuđen što dvojica nenadmašnih pronalazača nisu postali slavodobitnici najuglednijeg naučnog odličja, dotični Amerikanac zaključuje: ... „može se reći da je neverovatno (1) da nijedan od njih dvojice nikada nije dobio i (2) da niko iz tog doba nije otkrio koji se razlog krio iza tog čudnog istorijskog hira”.

Pobednicima su 1915. proglašeni otac i sin, Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag. Ni u arhivi Kraljevske akademije (Švedske) nema podatka da je Nikola Tesla bio među budućim slavodobitnicima, međutim dva glasa (brojevi 33 i 34) nedostaju u svojim fasciklama! Šta se u tim koricama nalazilo?

Zaljubljenik u delo i život „oca elektriciteta”, Mark Sajfer otkrio je da je Nikolu Teslu tek 1937. nominovao profesor Feliks Erenhaft iz Beča, koji je predhodno kandidovao i Alberta Ajnštajna, pozvavši se na statut Nobelove fondacije da se mogu nagraditi starija dela, ako je njihov značaj sagledan u novije vreme: pod tim je podrazumevao otkriće visokofrekventnih struja i obrtnog magentnog polja. Nobelov komitet je odbacio preporuku uz obrazloženje da su ti pronalasci, iako genijalni i prethodnica elektrotehnike, ostvareni četiri decenije ranije.

Danas nije redak slučaj, kao što je poznato, da se dostignuća koja su izdržala probu vremena zadocnelo nagrade. Kao grom iz vedra neba odjeknulo je krajem 2007. veoma utemeljeno traganje poznatog fizičara i člana Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU) Vladimira Para da je Nikola Tesla nobelovski lovor trebalo da ponese, najmanje, deset puta!

Na osnovu koji činjenica je to utvrdio? Sasvim jednostavno: na temelju naučnih prodora kojima su uvidi i zamisli nenadmašnog srpskog istraživača i izumitelja prethodili, a zaslužili su Nobelovu nagradu! Ko ne veruje, neka pažljivo pročita umetak „Zadivljujuća otkrića”.

A gde su preostala dva, pitaćete se kada pročitate tekst u okviru, jer su akcelerator čestica i linerani akcelerator svrstani pod jedno otkriće i nagrađeni, a za radar još niko nije? Pretpostavlja se da se, verovatno, misli na preteču tranzistora (ili logički sklop „and”), za koji su među nobelovske besmrtnike 1956. uvršćeni trojica Amerikanaca – Vilijam Šokli, Džon Bardin i Volter Bratejn (ruku na srce, najpre za proučavanje poluprovodnika, a potom za tranzistorski učinak), i na jonizovanu plazmu, za koju je 1932. za hemiju okrunjen Irving Langmjuer.

A šta biste rekli za preostale pronalaske, kao što su vakuumska cev, fluorescentna svetiljka, sateliti u geostacionarnoj orbiti, teledirigovano upravljanje (krstareće rakete), kriogena tečnost, čestično oružje, letelica s vertikalnim uzletanjem, svetska komunikaciona mreža (Internet) i tako redom?

 

Pretekao Rentgena

Dva su golicljiva i nerazjašnjena pitanja u vezi s doprinosom Nikole Tesle fizici: otkriće rendgenskih zraka i otkriće elektrona. Nije li, baš, on pretekao i Vilhelma Konrada Rentgena i Džozefa Džona Tomsona? Srpski naučnik je još 1894. uočio da se zatvorene fotografske ploče, smeštene pokraj katodne cevi, oštećuju, i smesta je posumnjao da je to posledica nekakvog zračenja, što je na nekoliko mesta potvrđeno. Kada je valjalo da svoja saznanja uobliči, početkom 1895. zapalila mu se laboratorija i izgorela do temelja.

Čekajući da ponovo počne sa opitima, razočarao se doznavši da je krajem te godine Vilhelm Rentgen objavio svoje otkriće istih nepoznatih zraka. Nikola Tesla je brže-bolje pohitao da svoja saznanja obelodani u časopisu „Ilektrikal rivju”, a potom u još nekoliko članaka koji ih podrobno opisiju. Sudbina se, opet, umešala: Nobelova nagrada za fiziku otišla je u druge ruke. Možda je Vilhelm Rentgen znao za oglede „ličkog Prometeja”, no to nikada nećemo saznati?

Otkriće elektrona 1896. koje se, kao što se zna, pripisuje Džozefu Džonu Tomsonu još više golica znatiželju. Pet godina ranije Nikola Tesla je, kako navodi akademik Vladimir Par, u časopisu „Ilektrikal endženir” obznanio rezultate svojih eksperimenata sa električnim pražnjenjem u vakuumskoj cevi koje je protumačio kao delovanje električno nabijenih čestica. Na članak je stigla oštra osuda pomenutog budućeg nobelovca, na šta mu je naš naučnik smesta uzvratio rečima: „Opažena pojava je posledica kretanja malih električnih nabijenih čestica koje se velikom brzinom sudaraju s molekulima razređenog gasa”.

U ponovljenim ogledima Džozef Džon Tomson je, upravo, dokazao da postoje naelektrisane čestice kakve je Nikola Tesla opisao, nazvao ih je elektronima i okitio se nobelovskim odličjem.

Nikola Tesla je i drugim svojim izumima prethodio velikim pronalascima koji su overeni najblistavijim naučnim priznanjem. Tako je 1903. osmislio radar koji je napravljen tek 1937, a iste godine je obelodanio zamisao za elektronski mikroskop na čije se pojavljivanje čekalo 28 leta. Ideju za akcelerator (ubrzavač) snopova naelektrisanih čestica izložio je 1891, a prvi linerani napravljen je 1932. Nadaleko oglašenim kosmičkim zracima iz 1897, svakojako predstavljanim u javnosti, predskazao je potonje eksperimentalno otkriće iz 1912.

A u sledeća dva poduhvata je toliko iskoračio ispred svojeg vremena, da je to naprosto zadivljujuće: 1899. je nagovestio indukovanu radiokativnost koja je izvedena 35 godina kasnije, a 1893. je najavio spravu nalik laseru na čije se otelotvorenje čekalo do 1960! I neupućenima je jasno da je, govoreći da slike koje nam se priviđaju izaziva refleksno delovanje mozga na mrežnjaču – što je najuopštenija predstava televizije – obelodanio kudikamo pre ostalih. Bio je ubeđen da je takvo tehnološko čudo, koje je nazvao televizija, ostvarljivo.

Godine 1893. napravio je rubinski uređaj koji je električnom strujom pobuđivao i ispuštao svetlosni zrak tanak poput olovke. Naprava je po ustrojstvu sličila potonjem rubinskom laseru, otuda je sasvim razumljivo pretpostaviti da je Nikola Tesla dobio, u stvari, laserski snop svetlosti. A možda su „zraci smrti”, kojima se hvalio pred radoznalim novinarima, bili laserski zraci?

Možemo li se nadati da će se neki nepristrasni naučnik(ci) u 21. veku latiti velikog zadatka da preispita(ju), barem, pojedine učinjene mu nepravde i označi(e) pravog tvorca i izumitelja ovih nezaobilaznih otkrića?

Sudsko priznanje

Zanimljivo je da je Guljermo Markoni nagrađen 1909. godine za pronalazak radija! Uprkos činjenici da je nadležni američki sud 1943. patentna prava dodelio našem slavnom velikanu, Nobelova fondacija nikada nije preispitala svoju prvobitnu odluku!

Izvor: Politika.rs

Tagovi

Komentari (7)

ostavi komentar
Пр.Др.Добра истинољубац [neregistrovani]
 [11.02. 2015., 13:49]

Зашто,сведочи и Теслина песма?

Такође је мало познато да је Тесла, 'чудо Божије' могао нестремице и неограничено да гледа у сунце жарко а да није ослепио.А својим ДУХОВНИЈЕМ ОЧИМА тим ретким и нај већим даром Господњим,по сопственим речима могао је да види и лоцира Центар из којег се управља целим Косомосом и да 'разговара са муњама и громовима'.

Колики је Тесла био богомољац сведочи и једна песма коју наравно нигде нећете видети нити је чути:

' Велики огњени Оче наш.
одкри ми лице своје,
ја Тебе желим да видим,
нек те се други боје!

И сјајно сунце на небу,
нетрем`нетрем не могу да гледам
Теби већ сада желим
у руке душу да предам !'

Odgovori
Vidi odgovore
Lune [neregistrovani]
 [27.08. 2014., 19:20]

Hm,hmm..Nikola Tesla,trenutno

je najveci turisticki radnik za Srbiju i SPC, drugih osim 'verbalnih' tacaka sa ovom drzavom NEMA !

Odgovori
Vidi odgovore
Зека-Пека Шампион јевропе и света [neregistrovani]
 [08.08. 2014., 14:00]

Теслина награда ?

Тесла је већи од Нобела.Да земљом и човечанством влада Христос , Теслине награде би се делиле заслужнима за добробит човечанства.Тесла је од смиреног Творца свега видљивог и невидљивога Христа а Нобел од ратоборног сатане претече антихриста.Да хришћани владају светом уместо нобелове делила би се Теслина награда.Пошто су људи и свемир настали од мајмуна и случајно онда се људима које је НЕКО направио мајмунима дели нобелова награда као нај већа светска награда углавном и додељује онима који то схватање шире човечанству и неће том НЕКОМ ништа да кваре.Тај неко их онда УЗДИГНЕ изнад осталих људи и додели своју награду.

Odgovori
Vidi odgovore
Историчар Др. [neregistrovani]
 [27.07. 2014., 20:15]

Тесла и бела голубица

Господ је људима дао све преко Светога Николе и Николе Тесле.Сво знање које је људима потребно за бесплатну енергију и живот.Син православног свештеника из Лике , православни Србин је био толико сензуалан да није морао ни да принесе устима храну или неки напитак а осећао је укус као да их је пробао.Захваљујући лошим и злим људима пуним пара у оно време ( и данас) Теслини проналасци нису ишли за добро човечанства већ у супротном правцу.Интересантан је податак да Теслу чувена бела голубица прати од његове посете манастиру Шишатовац.Уместо да човечанство живи лагодно и бесплатно ,да се размножава како је Бог наредио ,моћници од грађана праве своје робове и слуге.Људи су новац заменули за Бога зато је човечанство на ивици пропасти.Лоши владају а добри су немоћни јер су и једни и други окренули леђа Богу и хришћанству и мењају га спрам себе самих док лутају по лажним религијама чији су творци исти ти лоши људи.

Odgovori
Vidi odgovore
Povratnik [neregistrovani]
 [27.07. 2014., 13:37]

Tesla i Ivo ?

Da je bio njihov sektaš kako ga svetu predstavljaju sigurno bi je dobio.Kao pravoslavni hrišćanin nije mogao da je dobije.Da je Ivo Andrić bio pravoslavni hrišćanin ne bi je ni on dobio.

Odgovori
Vidi odgovore
Ђетић Острошки Оштроусти [neregistrovani]
 [26.07. 2014., 14:18]

Нијесам ни чита

а да ви кажем то је зато што то Бог није допустиа. Бог влада светом.

Odgovori
Vidi odgovore
Frakson [neregistrovani]
 [26.07. 2014., 13:49]

Zato što Nobelovu nagradu............

Pretežno tu nagradu dobije koga predloži *Komitet 300*.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage