Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 04. 2017.

Istorija mode: Kada i kako je nastala odeća?

Odeća je nastala kao posledica potrebe prvih ljudi da se zaštite od vrućine i hladnoće. Kroz istoriju ona se menjala i vremenom postala statusni simbol.

Istorija mode: Kada i kako je nastala odeća?

Foto:B92.net

Odeća se u ovom ili onom obliku nosi već hiljadama godina. Najvažniji razlog zbog kojeg je ona “izmišljena” bio je potreba prvih ljudi da se zaštite od uticaja klime, vrućine i hladnoće. Ljudi koji su u ledeno doba nastanili pećine oblačili su izuzetno toplu životinjsku kožu, poput današnjih Eskima, a mnogi su afrički urođenici nosili i još uvek nose mnogo manje odeće. Nošenje životinjskih koža počinje pre otprilike 30.000 godina (od ledenog doba). Prethistorijski lovci verovali su da poprimaju duh životinje koju su ubili noseći njenu kožu. Neke od najranijih tkanina načinjene su usitnjavanjem kore drveta. Ona se namakala u vodu i udarala sve dok nije postala mekana. Onda se nauljila i bojala, a zatim omotavala oko tela.

Egipat i Grčka – ugodno i jednostavno

 

Odeća kakvu su nosili drevni Egipćani bila je lagana i oskudna, napravljena od laganog platna, materijala štampanog od biljke lana. Uglavnom su nosili vrlo malo odeće. Odeća robova bila je jednostavna i gruba; kecelje oko pasa za muškarce i ravne haljine za žene. Da bi se osećali čisto i ugodno, važni Egipćani – članovi kraljevske porodice ili sveštenici – umatali su telo u vrlo fine tkanine, poput velova.Laneno platno bilo je vrlo cenjeno i u antičkoj Grčkoj, gde su žene bile vrlo vešte u predenju i tkanju vunene odeće. Za razliku od Egipćana, koji su uglavnom nosili belu tkaninu, Grci su rado oblačili haljine u boji, a omiljena boja bila je žuta.

Renesansa – bogato naborima i teško

 

Rensansa (period od 14. do 17. veka) je pripadala Italijanima koji su se voleli razmetati, obožavali glumu i nosili najbolju i najskuplju odeću koju su mogli priuštiti. Mekana, prozračna elegancija italijanske mode slagala se s idealiziranjem čoveka, što je vidljivo u čitavoj renesansnoj umetnosti. U ovom periodu osećali su se uticaji iz čitave Europe, a posebno iz Španije. Jako izrezane haljine bile su krojene tako da naglase poprsje, koje se prekrivalo providnom tkaninom ili ostavljalo otkrivenim. Suknje od teške svile i s bogatim naborima često su bile izvezene i nosile su se s mnogo nakita. Muškarci su nosili kratke prsluke s rasporima na kukovima kroz koje je provirivala košulja i uske pantalone.

Španska moda – nabori u izobilju

 

Sredinom 16. veka Evropom je dominirala španska moda. Svetle boje i lepršave linije izašle su iz mode, a dolaze stroga ekstravagancija i tamne boje španskog dvora. Iako je to bilo jedno od najrazmetljivijh razdoblja u modi, bilo je takođe i jedno od najneugodnijih za nošenje odeće: muškarci su nosili podstavljene trbuhe da bi stvorili dojam velikog trbuha, a kratke naduvane pantalone bile su punjene konjskom dlakom i vunom. Žene su nosile steznike s ugrađenim šipkama od kosti, tvrde prsluke koji su držali telo čvrstim i uspravnim i krinoline – nizove obruča koji su se nosili ispod suknje. Pojavom nove srednje klase gradski poslovni čovek i njegova supruga mogli su priuštiti manje skupe verzije odeće koju su nosili visoki slojevi, iako su krojem zaostajale i po desetak godina.

Rim – naglašena profinjenost

 

Toga se obično smatra glavnim komadom rimske odeće, a ustvari je najpoznatiji komad odeće bila tunika. Napravljenu od vune ili lana i različitih dužina, tuniku su nosili gotovo svi. Rimljanke su bile vrlo ponosne na svoje komplikovane frizure, a muškarci su uglavnom nosili kratku kosu i uredno se brijali. Ali, ćelavost nije bila popularna: smatrala se deformacijom. Prvi Rimljani bili su ponosni na svoje jednostavno oblačenje. No, kako se carstvo širilo, rasla je i ektravagancija. Godine 330. car Konstantin pretvorio je Carigrad (današnji Istanbul) u novu prestonicu carstva. Njegovi građani uživali su u luksuznoj robi iz cele Evrope, pamuku iz Indije i kineskoj svili. Njihova odeća bila je slikovita i bogato ukrašena.

Srednji vek – špicasti šeširi i cipele

 

Budući da se sačuvalo veoma malo odeće pre 16. veka, moramo se pouzdati u slike i rukopise da bismo saznali kako su se ljudi tada oblačili. Srećom, te slike su iznimno detaljne i vrlo precizno otkrivaju modu svoga vremena. Evropa je bila u zagrljaju feudalizma; povlastice i snaga aristokrata ogledale su se u preteranim stilovima. Bili su to bogati komadi odeće čiji su se delovi vukli po podu, kao i komplikovane ženske frizure. Muškarci su nosili duguljaste i šiljaste cipele. Za razliku od njih, seljaci su preli i tkali svoje vlastite tkanine s koloristički bogatim uzorcima.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage