Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

SLAVNI A MALEROZNI... Sandra Lalatović

27. 07. 2008.  - Autor: M. MAJSTOROVIĆ

AVIONU, SLOMIĆU TI KRILA

Na aerodromu u Pitsburgu našoj popularnoj voditeljki se dogodilo nešto što nije nikada ranije - zakasnila je na avion. A onda je usledilo i nešto što nije zabeleženo u istoriji avio-saobraćaja

slika

Za sve godine bavljenja što voditeljskim što marketinškim poslovima, Sandri Lalatović se dešavalo sve i svašta. Kvar na autu, slomljena šminka, pogrešna „košuljica" za emisiju, sve je to bilo nešto što se u hodu rešavalo, malo potrošenih živaca i život ide dalje.

Ipak, ono što joj se nedavno dogodilo dobrom scenaristi bi, verovatno, poslužilo kao scenario za filmski hit. Nažalost, i ona sama je do tada verovala da se takve stvari dešavaju samo na bioskopskom platnu. A sve je započelo običnom željom da poseti sestru u Americi.

Gledala sam avion kako odlazi

- Vraćala sam se sa odmora iz Amerike i imala vezane letove Pitsburg-Njujork-Rim-Beograd - seća se Sandra horora koji je doživela. - Na aerodromu u Pitsburgu me je zatekla velika gužva, a pregled prtljaga se otegao kao gladna godina. Da zlo bude veće, pažnju carinika je posebno privukao moj kofer. Duže od sat vremena su ga ispitivali i proveravali raznim aparatima, da bi nakon toga počeli da stvari vade napolje. Posle dodatne polučasovne pretrage, zaključili su da je sve u redu i da mogu stvari da vratim natrag. Učinila sam to navrat-nanos i požurila ka gejtu.

Kada je bez daha tamo stigla, zatekla je samo jednu ženu koja ju je ljubazno obavestila da su je dugo čekali, ali da je avion već u redu za poletanje.

- Avion je u tom trenutku zaista rulao po pisti i mogla sam sa gejta da ga vidim - kaže Sandra. - Ne sećam se da me je ikada obuzeo takav strah, toliko da su mi se oduzele noge. Viza mi je isticala, posao me je čekao, sledeći let je bio ko zna kad, a nova karta basnoslovno skupa. Kada mi je sve to prošlo kroz glavu, posle informacije ljubazne službenice, počela sam da plačem. Kroz jecaj sam objašnjavala da nisam kriva za kašnjenje, molila sam, vikala, tvrdila da sam isuviše odgovorna da bih svojom krivicom zakasnila.

A onda se desilo čudo skoro nezabeleženo u istoriji avio-saobraćaja. Službenica je uzela toki-voki i pozvala stjuardesu u avionu. Pitala je šta da rade, a Sandra je zapamtila svaku reč.

Nikada se po nekog nisu vratili

- Ćao Mišel, Linda ovde - govorila je Sandrina dobra vila. - Stigla je putnica koju smo čekali, ima vezane letove...

- Linda, mi smo krenuli, čekamo odobrenje da poletimo. Zaista ne možemo ništa da uradimo.

- Mišel, da li bi bila ljubazna da obavestiš pilota da je putnica sa mnom.

A onda je Sandra shvatila da stjuardesa zaista predaje toki-voki pilotu, čije je ime takođe upamtila za ceo život.

- Majk je. Linda šta mogu da učinim za tebe?

- Sa mnom je putnica koja je zakasnila zbog detaljne provere. Ima vezane letove i upravo plače. Možemo li išta da učinimo?

- Linda, jedna stvar... Da li je mlađa ili starija dama?

- Mlađa - rekla je Linda kroz osmeh.

- Ok, vraćamo se po nju - rekao je pilot.

Sandra kaže da nije verovala svojim ušima.

- Linda mi je rekla da je to moj srećan dan i da ne pamti da se avion ikada vratio po nekog putnika. Mogla sam da vidim kako se avion okreće i vraća, a kada se zaustavio pored gejta, nasmejani pilot i kopilot su mi mahnuli kroz prozor i pozvali me u kokpit. Prva njihova reakcija kada sam ušla, bila je: „Pa zašto plačeš, nisi valjda mislila da ćemo otići bez tebe. Ma samo smo se šalili, hajde da sa nama popiješ kafu".

I tako je Sandra skoro polovinu leta provela u kokpitu, dok su joj iskusni pilot i njegov mlađi kolega kopilot prepričavali doživljaje sa letova. Napominje da do ovog leta zaista nije nikada imala problema na aerodromima i nikada joj se nije desilo da zakasni na avion, pa čak ni da joj zagube prtljag.

- Ovo putovanje ostaće mi u uspomeni do kraja života kako zbog vremena koje sam provela sa sestrom Natašom u Americi, tako i zbog šoka koji sam doživela na aerodromu - priznaje Sandra. Ali ono što se ne zaboravlja je, svakako, divan gest dvojice pilota koji su me svojim postupkom zaista osvojili.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati