Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 07. 2008.  - Autor: M. MEDENICA

ZA JUŽNJAKE SMO ZAPAD!

Dejan Lazarević, jedan od najvećih favorita predstojećeg Dragačevskog sabora, priča za Press o pripremama za Guču, ali i o tradicionalnom rivalstvu sa trubačkim orkestrima sa juga Srbije

s1
s1

Pobedili na Zlatiboru, nadaju se trijumfu i u Guči... Orkestar Dejana Lazarevića

Evo nama avgusta, a u avgustu šta - pa Sabor u Guči, razume se! Da li je sve spremno? Eto suvislog pitanja. A, jesu li Kinezi spremni za Olimpijadu?.. Već sa poslednjim taktom prošlogodišnjeg Sabora krenulo se u pripreme za ovogodišnju smotru. I tako već 48 godina zaredom.

Jer, Guča već odavno nije samo geografski pojam, ili tek jedan od silnih letnjih festivala. Ona je stanje svesti - sviđalo se to nekom ili ne. Svetkovina i najbanalnijeg i najuzvišenijeg u čoveku. Zbog toga se dragačevske trube i čuju tako daleko. Daleko van granica Srbije...

slika

Važni prsti, još važnija pluća... Što se više svira, svirka je sve bolja

Guča je što i Vimbldon

Dejan Lazarević je jedan od najzaslužnijih za to. Barem minulih pet godina koliko je u samom trubačkom sazvežđu. Toliko je i titula za njim - što prve, što zlatne trube, što najboljeg orkestra - na Zlatiboru i u Guči.

Elem, ako li neko i ne zna, takmičenje na Zlatiboru dođe mu nešto kao duvački Rolan Garos dok je Guča, zna se, Vimbldon! S tim što je pobednik Zlatibora, razumljivo, ujedno i „prvi nosilac" u Guči...

- Ne pitaj, druže, još smo od aprila krenuli sa pripremama - veli nam jedan od najmlađih kapelana duvačkih orkestara Dejan Lazarević iz Požege.

Dvadeset i tri mu je godine, a truba mu je odavno srasla s usnama. Jednako veliki svirac, otac mu Branko, pre deceniju i koju godinu pride, skrojio mu je sudbinu...

- Kada sam napunio 12 godina, otac mi je tutnuo trubu u ruke, odsvirao ‘Jutros mi je ruža procvetala', okrenuo se ka meni i rekao: „Ajde sad ti"! Ne da me u tim godinama truba nije zanimala, nego... U svakom slučaju probao sam, ali baš nije išlo. Tata se nervirao, pokazivao mi iznova i iznova šta ne radim dobro, ali džaba! Nikako da se „primim".

s2
s2

Ko bolje duva?... Sabor će pokazati ko su bolji trubači - južnjaci ili zapadnjaci

Pet dana je posle toga truba stajala zaključana u očevoj sobi, a onda je meni odjednom došlo, uzeo sam je, stao nasred sobe i odsvirao „Jutros mi je ruža procvetala". Tako je počelo - kotrlja sećanja zvezda aktuelne reklame za „rogato" pivo. Jeste, to je onaj stasiti delija kudrave kose što žeži po trubi dok čepovi flaša lete svud naokolo...

Ništa se ne prepušta slučaju

No, vratimo se u vreme sadašnje i priču o pripremama i malim tajnama velikih majstora.

- Reče, spremaš se još od aprila?! Pa i olimpijci to kraće čine...

- Znaš, truba je velika umetnost, ali i veliki rad - uverava nas Dejan. - Smatram da oni koji dođu u Guču zaslužuju samo najbolje, a toga nema bez velikog truda! Ustajemo zorom, trubu u ruke, pa do kasno u noć. Nema tu velike filozofije ni tajnih rituala - sviraj, sviraj i samo sviraj. Moramo da zvučimo ko jedan, nema improvizacije i prepuštanja slučaju... Jednostavno, što više sviramo, to smo kasnije sigurniji na bini. To su usne spremnije da izdrže veliki napor i izvuku visoke tonove, kakvih je u našoj svirci mnogo - naglašava Dejan, koji će, budi rečeno, na predstojećem saboru biti nagrađen i majstorskim pismom, priznanjem kojim ulazi u istoriju trube kao jedan od najmlađih suverena legendarnog instrumenta.

s3
s3

Naime, zapadnjačka truba, čini se, sve više uzima leba iz usta - južnjačkoj?

- Pa, tako nekako. Do pre nekih sedam-osam godina orkestri s juga bili su neprikosnoveni u Guči, ali ih polako i stigosmo i prestigosmo. Moram da naglasim da ih, lično, izuzetno cenim i smatram zaista velikim majstorima, ali gube primat, definitivno. Evo činjenice koja to potvrđuje: ovdašnji orkestri mogu savršeno da odsviraju svaki južnjački čoček, ali južnjaci ne mogu jednako dobro da odsviraju naša kola. Čoček možda atraktivnije zvuči, ali je kolo tehnički daleko zahtevnije i tu nam nema ravnih - zaključuje Dejan Lazarević, aktuelna zlatna truba zlatiborskog sabora i jedan od favorita predstojećeg - dragačevskog.

Kako već nalažu propozicije i tu će nastupiti s melodijama s kojima se predstavio na Zlatiboru: „Stani stani zoro" i hit kolo. Srećno ti bilo - majstore!

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati