Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 05. 2008.  - Autor: I. Nikolić

ŽRTVA POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE

Pevačica Anabela Đogani otkriva da se po rođenju druge ćerke Nine suočila s potpunom apatijom, zbog koje mora da uzima antidepresive

S
S

Kada su pre tri godine dobili svoju drugu ćerkicu Ninu, beskrajna sreća preplavila je Anabelu i Gagija Đoganija, supružnike i članove grupe „Fanki Dži". Uživali su u nežnoj ljubavi prema bebici, kao i u drugoj ćerki Luni, koja je devet godina starija od svoje sestre, ali se idila kroz samo četiri meseca pretvorila u potpunu suprotnost.

- Kada je Nina napunila tri meseca, počela sam da radim, a pošto nam je u tom periodu izašao album, imala sam mnogo obaveza - nastupe tokom svakog vikenda, snimanje emisija, davanje intervjua za novine, a beba je rasla i samim tim postajala sve zahtevnija. Samo nekoliko nedelja kasnije osećala sam veliki umor i nezadovoljstvo, ali sve to sam pripisivala iscrpljenosti. Tada nisam ni slutila da imam postporođajnu depresiju - iskreno će Anabela, koja je odlučila da ekskluzivno za „Story" prvi put progovori o ovoj škakljivoj temi o kojoj svetske zvezde sa sličnim iskustvom bez ustezanja govore u javnosti.

Potpuna ravnodušnost je pevačicu iz dana u dan sve više obuzimala i od brižne mame postala je osoba sve manje zainteresovana za svoje ćerkice.

- U jednom trenutku došla sam u stadijum kada sam po čitav dan ležala u poluzamračenoj sobi i nimalo nisam imala snage da se posvetim svojoj porodici. Obuzele su me melanholija i apatija, nisam znala šta mi se dešava. S druge strane, zbog takvog mog ponašanja, koje nisam mogla da kontrolišem, osećala sam preveliku grižu savesti, jer sam bila svesna da se o svojim devojčicama ne brinem kako treba. Suprug mi je jednog dana rekao: „Ne mogu više da te gledam kako propadaš i toneš sve dublje", i nagovorio me je da se obratim psihijatru. Već na prvom pregledu lekar je ustanovio dijagnozu - postporođajna depresija. To je bilo pre oko godinu i po dana, i od tada redovno pijem antidepresive i odlazim na psihoterapiju. Prve tri seanse sam preplakala, a kasnije mi je razgovor s lekarom sve više prijao. Moje lečenje i dalje traje, jer je to dugotrajan proces, ali sada pijem mnogo slabije lekove i ponovo se smejem kao ranije...

(nastavak u aktuelnom broju magazina „Story")

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati