Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 03. 2008.  - Autor: (R. J.)

CRNI UTORAK

U jednom danu umrli čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark i jedan od najpoznatijih srpskih glumaca Živojin Milenković

s1
s1

Vizionar... Artur Klark u svom kabinetu

Utorak je bio tužan dan za svetsku, ali i srpsku kulturnu scenu. U jednom danu preminuli su legendarni pisac naučne fantastike Artur Klark, britanski režiser Entoni Mingela i doajen Beogradskog dramskog pozorišta Živojin Milenković.

a
slika

Odlazak režisera „Engleskog pacijenta"

Čuveni britanski režiser, dramski pisac i scenarista Entoni Mingela umro je u utorak u 54. godini. Mingela je umro od komplikacija posle prošlonedeljne operacije raka krajnika i vrata. Mingela, koji je bio predsednik Britanskog filmskog instituta, dobio je 1996. devet Oskara za film „Engleski pacijent". Entoni Mingela, sin Italijana škotskog porekla i Engleskinje italijanskog porekla, 1980-ih godina radio je u pozorištu i na televiziji. Napisao je scenario za neke od epizoda serije „Inspektor Mors".

Vizionar, jedan od najznačajnijih SF pisaca svih vremena i ikonička ličnost XX veka, Artur Klark, preminuo je u 90. godini u Kolombu u Šri Lanki. Autor romana „Odiseja u svemiru 2001" poželeo je za svoj 90. rođendan, decembra prošle godine, da se čovečanstvu jave vanzemaljci, da se ljudi odviknu od korišćenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.

Klark se u svojim vizijama čvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča bili su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama. Njegov najveći doprinos nauci jeste ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu - Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku priču „Stražar", koju je poslao na jedno Bi-Bi-Sijevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma loše. Međutim, 1964. ta priča postaće glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koji je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - „Odiseja u svemiru 2001", premijerno prikazanim 1968. godine. Poznatija Klarkova dela su „S druge strane neba", „Pad mesečeve prašine", zbirke pripovedaka „Sastanak sa Ramom" i „Pesme daleke zemlje"...

slika

Doajen... Žika Milenković

Istog dana kada je otišao ser Artur Klark, umro je, u dubokoj starosti koju je proveo baveći se glumom sve dok je imao snage za to, i jedan od najpoznatijih srpskih dramskih umetnika i veteran srpskog glumišta Živojin Žika Milenković, višedecenijski član trupe Beogradskog dramskog pozorišta. Milenković se rodio 1927. u Nišu, gde je i počeo pozorišnu karijeru, koju je nastavio u Beogradskom dramskom pozorištu, u kojem je igrao sve do penzionisanja. Igrao je u više od 150 pozorišnih predstava, oko 30 filmova i više od 300 televizijskih emisija. Pamte se njegove uloge u serijama Televizije Beograd - „Ljubav na seoski način", „Vruć vetar", „Srećni ljudi" i poslednjoj seriji, u kojoj je glumio - „Porodično blago". Glumio je i u kultnom filmu Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo", potom u filmovima „Varljivo leto ‘68", „Kako je propao rokenrol", „Davitelj protiv davitelja", „Zimovanje u Jakobsfeldu", „Tajna manastirske rakije", „Žuta", „I to će proći"... Živojin Milenković, kada je film u pitanju, nije prezao od malih i epizodnih uloga, što ga je, i pored činjenice da nikada nije uspeo da se probije u najelitniji ešalon univerzalno prepoznatljivih srpskih dramskih umetnika, svrstalo u red glumaca koji su režiserima filmova i serija bili često najlakši i najpouzdaniji izbor u podelama uloga.

Komemoracija će biti održana u BDP-u, matičnom teatru Živojina Milenkovića, sutra u podne, a sahrana je zakazana za četiri sata popodne. Komemoracija će izvesno okupiti desetine kolega preminulog barda srpske glumačke scene.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati