Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
USVOJENA KUCA DUNJA
Pevačica Ana Kokić obožava kučiće i mačiće. Odmalena ih je dovlačila kući, ali njena mama nije ni htela da čuje za ljubimca. Međutim, otkako je u njihov dom kročila kuca Dunja, sve se izmenilo.
Mama je čak krstila. Dunja ima krivu zadnju nogu i ne može lepo da hoda. Ta kuca je bila nečija jer smo viđali čoveka kako je šeta. Ali jednog zimskog dana je moja drugarica naišla na kucu koja je bila sva prljava i pokisla.
Uzela je i pitala mene hoću li je ja. Dunja je bila sva zarasla i tako me je tužno gledala da samo što nije rekla: „Uzmi me, molim te“. Donela sam je kući, a mama, kada je videla, samo što je šlog nije strefio - priseća se Ana.Rekla je mami da će Dunja ostati samo deset dana, ali je ostala do danas.
U početku Dunja je bila povučena i plašljiva jer je pretrpela šok pošto su je prethodni vlasnici mučili. Ali, sada je glavna u kući. Ne može niko da priđe vratima a da ga ona prethodno ne onjuši. Kada njena vlasnica dolazi kući sa nastupa, ona prepoznaje zvuk motora, počinje da cvili i skače na prozor. Imaju je već nekoliko godina.
Dunja inače najviše voli da se mazi sa Anom, koja kaže da joj je njena kuca najsimpatičnija kada napravi neku glupost.- Kada joj podviknem, priđe, podvije rep, tužno me pogleda i samoinicijativno daje šapu, kao da mi govori: „Nemoj da se ljutiš, hajde da se pomirimo“ - priča Ana Kokić.
Izvor: PRESS
Nema komentara.