Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Dnevnik sećanja - Bata Živojinović

16. 01. 2012.  - Autor: Nenad Milenković

Sin Miljko mi je najveća patnja u životu

Boli me što mu je nameštena afera i što to predugo traje, već šest godina. Sreća je da postoji Skajp pa mogu da ga vidim, a Lula i ja povremeno odemo do Pariza da ga posetimo

s1

Najveći srpski glumac Velimir Bata Živojinović zbog gangrene na desnoj nozi još jednom je pogledao smrti u oči. Ali kao i u stotinama filmova u kojima je tumačio uloge pobednika, legendarni Valter se i u privatnom životu izborio sa opakom bolešću. U razgovoru za Press reviju Bata je otkrio kako su ga lekari u Havani izlečili za jedan dan iako su ovdašnji doktori predlagali amputaciju noge i kako je izgledao njegov susret sa ćerkom Jelenom posle tri godine.

- Pre odlaska na Kubu poslao sam tamošnjim doktorima snimke desne noge, koju sam povredio na snimanju filma „Led". Odmah je bilo jasno da je reč o gangreni na istoj nozi kao i ranije. Profesor Montekin, koji me je i prvi put izlečio pre pet godina, prvo mi je očistio ranu, a onda mi je dao vakcinu protiv gangrene i još neki dvadesetak injekcija za poboljšanje cirkulacije. Sutradan na pregledu je bio zgranut kako je sve to dobro izgledalo. Naravno, kasnije je nastavio sa lečenjem i previjanjem. Može se reći da me je izlečio za jedan dan - priča Živojinović.

Bata je na Kubi proveo 25 dana. Osim u bolnici, vreme je provodio i sa ćerkom Jelenom i unucima.

- Jelenu nisam video tri godine i možete da zamislite kako je izgledao susret oca i ćerke posle toliko vremena. Nema ništa lepše nego videti i zagrliti svoje dete. Ona je, u stvari, najviše brinula za moje zdravlje. Jelena radi u našoj ambasadi u Havani i ima troje dece - Jelisavetu (19), Julijanu (16) i Obrada (8). Jelisaveta studira psihologiju, Julijana je ovde kod mene u Beogradu, a Obrad ide u osnovnu školu. Mogu reći da žive sjajno, navikli su se na mentalitet kubanskog naroda i druže se mahom sa Kubancima. Želeo sam da ostanem u Havani što duže, a mogao sam da se vratim i posle desetak dana jer je sve bilo gotovo - rana je zarasla i noga je bila kao pre - priča Bata.

Za svoj život, kaže, nije se plašio - imao je poverenje u doktora koji ga je i prvi put izlečio. Više su strahovala njegova deca i supruga Lula.
- Verovao sam u izlečenje. Sve što sam želeo je da što pre stignem u Havanu i da me pregleda doktor koji me je i ranije lečio. Moja porodica je bila u strahu, jer je gangrena smrtonosna, ali ne i za mene jer sam navikao na to. Ne postoji bolest koja može da me uplaši, jer na Kubi ima leka za svaku bolest. Mogu jedino da umrem u snu, to bi bilo malo nezgodno (smeh). A ako se razbolim od neke bolesti, znam šta ću - pravac Kuba. Postao sam toliko drzak da javno kažem da neće meni neko drugi da govori kad ću ja da umrem. Planiram da živim 106 godina i tako će biti! Nemam poroke, ne pijem, ostaviću i duvan, mada mi on ne smeta, već pušenje (smeh).
s2

Nkarijeri je dosegao sam vrh, sa Lulom je već 40 godina u srećnom braku, ali i ipak ima jednu patnju koja ga izjeda. Reč je o njegovom sinu Miljku, koji je optužen u aferi „stečajna mafija".

- To što se sa mojim sinom dešava najviše me boli i predugo traje. Već šest godina. Međutim, očekujem velike promene u čitavoj toj nameštenoj aferi zvanoj „Stečajna mafija". Svedočio sam u tom slučaju i neću više da govorim o tome da ne bih uticao na suđenje. Sreća je da postoji Skajp, pa možemo da se vidimo, a Lula i ja povremeno odemo do Pariza u posetu Miljku i unucima - kaže Bata.

Tugu zbog razdvojenosti od porodice, koju je Bata u intervjuima godinama ponavljao, trenutno mu ublažava unuka Julijana, Jelenina srednja ćerka, koja se vratila u Srbiju gde je nastavila školovanje.

- To što je Julijana kod Lule i mene pričinjava mi veliko zadovoljstvo. Unela je radost u naš dom. Julijana je dobila ime po svojoj baki Luli i želela je da dođe sa Kube kod babe i dede u Srbiju i da ovde nastavi školovanje. Čudno mi je kad gledam kako ne nosi srpski mentalitet u sebi, već ima kubanske navike jer se poslednjih deset godina družila sa kubanskom decom. Inače, u školi na Kubi bila je jedan od najboljih đaka. Naravno, perfektno govori španski, a odlično govori i engleski i japanski jezik - ponosan je glumac.

Unuka Julijana se dobro snalazi u ovdašnjoj školi, jedino joj ćirilica stvara problem.

- Julijana baš ima problem sa ćirilicom, ne poznaje naše pismo. Srpski jezik razume u potpunosti, ali ne može da složi rečenicu, niti da govori na našem jeziku. Jednostavno, nije još naučila da razmišlja na srpskom. Ali, ima vremena, naučiće.

Novogodišnji praznici popularnom Bati ne predstavljaju ništa posebno, jer tih dana njegova porodica ne može da se okupi u njihovom domu u Beogradu.

- Nekada mi je značila Nova godina, a sada mi je svejedno. Porodica mi je podeljena, ćerka i njena deca su na Kubi, sin i njegova deca u Francuskoj... Kada bi se svi okupili, ali baš svi, onda bi mi to mnogo značilo. Neostvarena želja mi je da se jednom okupimo u našem domu i da proslavimo Novu godinu svi zajedno.

Otkriva da je tajna njegovog četrdesetogodišnjeg braka sa Lulom - svakodnevna svađa.

- Lula i ja se svakog dana svađamo. To nisu velike svađe, već sitne, porodične i ljudske, koje traju nekoliko sati i posle toga počinje lepši period. Nema pravila ko će prvi da popusti. Popuštamo i jedno i drugo. Inače, Lula me zove ćutolog, zato što kad dođemo u neko društvo uvek mi postave ista pitanja i onda ćutim, ne želim da odgovaram.

I pored bogatog umetničkog i privatnog života, legendarni glumac nema nameru da piše memoare.

- Ma, nema šanse! Šta da napišem u memoarima? Pa, ja dajem intervjue svakog meseca na milion tema, šta da napišem novo u memoarima? Čudi me što me novinari intervjuišu, a nemam ništa novo da kažem. Svoje životne stavove ne menjam, jedino dani prolaze. To je jedina promena kod mene - kaže glumac koji nema neprijatelje.
s3
Porodična radost Bata sa unukom Julijanom

- Možda imam neprijatelje, ali ja ne znam ko su oni. Možda me neki i ne vole, ali me i za to baš briga. Ti koji me ne vole nemaju argumente za to. Neprijatelji mi ne mogu ništa. Nema čoveka, bilo iz profesije ili privatnog života, s kojim ne razgovaram.

U vreme SFRJ bio je omiljeni Titov glumac, a kasnije poslanik i predsednički kandidat SPS-a. Čini se da je poznati glumac uvek bio blizak vlasti, što on i ne osporava.

- Jesam, pa šta?! Bolje da budem uz vlast, nego da budem protiv vlasti. Uvek sam bio uz vlast, ali nikada nisam bio na vlasti. U tome je razlika. I u današnje vreme sam dobar sa svima. Prijatelj sam i sa pojedinim ljudima iz vlasti, ali i iz opozicije. Isto je bilo i kada sam bio u Skupštini.
Već nekoliko godina preko ćerke Jelene naručuje lekove sa Kube, kojima pomaže bolesnim ljudima u Srbiji.

- Jedini motiv zbog kog to radim je želja da pomognem, i ne brojim ljude kojima sam pomogao. Sreća je da sam upoznao na Kubi lekare koji mogu da pomognu našim ljudima, i ja ih samo upućujem na pravo mesto. Kada mi se jave da su ozdravili, neopisivo sam srećan - zaključuje Živojinović.

- Jesam, pa šta?! Bolje da budem uz vlast, nego da budem protiv vlasti. Uvek sam bio uz vlast, ali nikada nisam bio na vlasti. U tome je razlika. I u današnje vreme sam dobar sa svima. Prijatelj sam i sa pojedinim ljudima iz vlasti, ali i iz opozicije. Isto je bilo i kada sam bio u Skupštini.
Već nekoliko godina preko ćerke Jelene naručuje lekove sa Kube, kojima pomaže bolesnim ljudima u Srbiji.- Jedini motiv zbog kog to radim je želja da pomognem, i ne brojim ljude kojima sam pomogao. Sreća je da sam upoznao na Kubi lekare koji mogu da pomognu našim ljudima, i ja ih samo upućujem na pravo mesto. Kada mi se jave da su ozdravili, neopisivo sam srećan - zaključuje Živojinović. - Jesam, pa šta?! Bolje da budem uz vlast, nego da budem protiv vlasti. Uvek sam bio uz vlast, ali nikada nisam bio na vlasti. U tome je razlika. I u današnje vreme sam dobar sa svima. Prijatelj sam i sa pojedinim ljudima iz vlasti, ali i iz opozicije. Isto je bilo i kada sam bio u Skupštini.

Već nekoliko godina preko ćerke Jelene naručuje lekove sa Kube, kojima pomaže bolesnim ljudima u Srbiji.

- Jedini motiv zbog kog to radim je želja da pomognem, i ne brojim ljude kojima sam pomogao. Sreća je da sam upoznao na Kubi lekare koji mogu da pomognu našim ljudima, i ja ih samo upućujem na pravo mesto. Kada mi se jave da su ozdravili, neopisivo sam.

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
sonja 55 [neregistrovani]
 [24.12. 2014., 21:08]

to se ne leči

E, bato, zbog toga što si ti i toliki drugi bili uvek uz vlast, tvoja deca nisu mogla da ostanu uz tebe.To je tvoja tuga, a nju ne mogu da izleče ni kubanski lekari.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati