Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da li ih se sećate andreja maričić

22. 10. 2011.  - Autor: Nenad Milenković

Omar Šarif nije razmažena zvezda

Slavnog glumca, s kojim je započeo karijeru još kao šestogodišnjak u filmu „Džingis-kan", Andreja Maričić opisuje kao veoma pristojnog i strpljivog čoveka

Andreja
Andreja

Glumca Andreju Maričića, i pored bogate karijere u Narodnom pozorištu, širi auditorijum pamti po ulogama oficira Aranđelovića u seriji „Kraj dinastije Obrenović" i Zvonka u filmu „Ljubavni život Budimira Trajkovića", koji se često reprizira. Trio koji je obeležio taj film - Andreja, Predrag Bolpačić u naslovnoj ulozi i fatalna plavuša Marina Nemet nikad više se nisu sreli ni u jednom ostvarenju.
- Proslavila me je uloga brbljivog Zvonka koji deli lekcije o ženama i seksu, a da sam o tome ništa ne zna. Sa Peđom Bolpačićem, koji je igrao Budimira Trajkovića, nažalost, nisam ostao u kontaktu. On je još tada, dok se snimao film, govorio da se neće baviti glumom i da će upisati Saobraćajni fakultet. To je i uradio. Dugo sam bio u kontaktu sa Marinom Nemet, čak smo se videli pre nekoliko godina na nekom festivalu u Zagrebu. Marina je, nažalost, umrla - priča Maričić.
Dragan Nikolić, koji je pozajmio glas njegovom liku u tom filmu, nagovarao je Andreju da upiše Akademiju.
Andreja
Andreja

- Odbijao sam to, čak sam upisao Filozofski fakultet te godine. I moj otac je bio protiv glume, ali sam ubrzo shvatio da neću moći da radim ništa drugo osim da budem glumac. Na mojoj klasi su bili Svetislav Bule Goncić, Zoran Cvijanović, Olivera Ježina, Dubravka Živković, Goca Šuvak i pokojna Sonja Savić. Popularnost koju sam tada imao nije mi prijala, kao što mi ne prija ni danas kada nešto snimim, pa me ljudi prepoznaju. Nisam stidljiv, već volim svoju privatnost i smatram da sam sasvim običan čovek, ili se barem trudim da budem - iskren je Andreja.
Prvi glumački koraci Maričića bili su holivudski - glumio je u spektaklu „Džingis-kan", kraj legendarnog Omara Šarifa.
- „Džingis-kan" je prvi film u kojem sam igrao, snimljen je 1965, kada sam imao samo šest godina. Ne sećam se mnogo detalja jer sam bio mali i sve mi je kao u magli. Moj pokojni otac Bata Maričić bio je asistent režije na tom filmu. S obzirom na to da me je uvek vodio na snimanja, zapao sam za oko reditelju koji je tražio dečaka koji će igrati sina Džingis-kana. Njega je u tom filmu tumačio - tada glumac u usponu a kasnije čuvena holivudska zvezda - Omar Šarif. Sećam se kaskadera u Deliblatskoj peščari, s kojima sam se najviše družio. Stalno su me nosili sa sobom na konju. Obožavao sam to, bio sam srećno derište. Omara Šarifa se ne sećam baš najbolje. Znam samo da je bio vrlo strpljiv sa svima, pogotovo sa decom. Veoma pristojan i fin čovek, pravi profesionalac, koji je dosta scena radio bez kaskadera, što je bio presedan u ono vreme razmaženih glumačkih zvezda.
Andreja je, 46 godina kasnije, ponovo glumio u potencijalnom svetskom hitu - „Koriolanu" Rejfa Fajnsa.
- Scene su se ponavljale u beskraj, Rejf Fajns je do perfekcionizma tražio rešenja za svaki kadar. Mi, srpski glumci, nismo imali značajne uloge, ali je sam rad u jednom takvom projektu, sa glumcima kao sto su Rejf, Vanesa Redgrejv, Brajan Koks i ostali, bio pravo zadovoljstvo - ponosan je Maričić.
Andreja
Andreja

Tvrdi da će u Narodnom pozorištu ostati do penzije.
- Ne mogu reći da sam zadovoljan. Radio sam malo naših filmova i serija, zbog čega radim sve manje pozorišnih projekata. Ne spadam u popularne i omiljene glumce naših reditelja. Lepi periodi su bili kada sam radio kao pomoćnik režije Stevi Žigonu, kada sam radio „Veliku dramu" sa Sinišom Kovačevićem, kada sam umesto Tike Arsića uleteo u „Razvojni put Bore Šnajdera" i još ponešto...
Maričić se bavi i montažom filmova, za šta je dobijao nagrade na festivalima, a bio je i profesor na privatnoj akademiji. Hobiji su mu jahanje i ribolov.
- Sve hobije sam radio sa ćerkama Milicom i Teodorom, a nadam se da ću i sa najmlađom Aleksandrom, koja ima samo sedam meseci. Imam veliku podršku i ljubav divne supruge Ivane Dragutinović Maričić, reditelja opere u Narodnom pozorištu. Ona, pored svojih obaveza, stiže da bude sa mnom na hipodromu, na Dunavu... Konji su moja velika ljubav, koju sam preneo na decu. Čak smo i imali dva konja, ali smo ih prodali jer je to veoma skup sport. Imamo i mali brod, na kojem provodimo leta na Dunavu. Moram da priznam da moja žena peca bolje od mene, strpljivija je - kaže Maričić.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati