Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 04. 2012.  - Autor: Priredili Veljko Miladinović i Ivana Žigić, fotografije Đorđe Kojadinović

Pobediće onaj ko uliva više sigurnosti

Izborna trka ulazi u finiš. Poruke biračima, međustranački udarci ispod pojasa, podsećanje na grehe suparnika - stvaraju kod mnogih osećaj zbunjenosti. Kome poverovati? Kome dati svoj glas? Ekspertski tim sastavljen od ljudi različitih profesija pokušava da vas provede kroz šumu slogana, nerealnih obećanja i ukaže na magistralne političke pravce najjačih partija i lidera u Srbiji

1
Članovi našeg ekspertskog izbornog tima zajedno su analizirali dosadašnju predizbornu kampanju, poredili je sa prethodnim, ocenjivali realnost izbornih obećanja, predviđali kako bi mogla da izgleda buduća vlada i potrudili se da građanima pomognu savetima kako da čitaju predizborne programe stranaka da bi na najbolji način odlučili za koga da glasaju 6. maja. Naš ekspertski tim čine biznismen Toplica Spasojević, psiholog Žarko Trebješanin, istoričar Momčilo Pavlović, advokat Božo Prelević, analitičar Milan Nikolić i novinar Nenad Čaluković.

Izbori u Srbiji su po pravilu uvek prelomni i istorijski. Da li se ovi izbori razlikuju? Vidite li u njima nešto specifično?

Žarko Trebješanin: Ovo su najmanje „istorijski" izbori. Atmosfera se retorički zaoštrava kroz kampanju, predstavlja se kao da je situacija „biti ili ne biti", ali niko ne misli ozbiljno da su ovo toliko dramatični izbori. Ovo su prvi normalni izbori u kojima nemamo predviđanja da će uslediti katastrofa. Nemamo velike nacionalne teme, već su u prvom planu životne teme koje se tiču standarda ljudi. U tom smislu i kampanja je mnogo normalnija. Političari imaju više sluha za to da je glupo da obećavaju previše. Naravno, obećavaju i sada puno, ali mnogo manje nego ranije.

Toplica Spasojević: Prvi put u istoriji prihvatili smo neke obrasce sistema vođenja političkih kampanja koje postoje u drugim zemljama. To je približavanje malom čoveku kroz pokušaje da se vidi koji su to njegovi problemi. To su uvidele sve političke partije i pokušavaju da dopru do toga šta mali čovek misli, ili makar pokušavaju da predstave sebe kao stranku koja vodi računa o najzabitijim delovima naše zemlje. Deluje mi kao tipična američka predizborna kampanja, što je zanimljiva specifika ovih izbora. Drago mi je da su političari shvatili da svaki učesnik društvenog života mora da se sasluša. Drugo je pitanje da li će oni to da iskoriste u nastavku i da li će menjati društveni sistem. Meni su ovo najinteresantniji izbori do sada, zbog samog poimanja kampanje. Setite se da smo ranije imali izbore u kojima se Milošević nije pojavljivao na predstavljanju predsedničkih kandidata, za njega je to bilo ispod časti. Toga više nema. Svi kandidati se obraćaju i poslednjem malom čoveku i trude se da ga saslušaju.

Momčilo Pavlović: Svi izbori od 19. veka pa do danas, višepartijski naravno, ne govorim o Titovom vremenu, dodatno uzrujavaju Srbe. Gotovo u svakoj kampanji se stiče utisak da je država u poluratnom stanju. U političkom govoru politički protivnik je neprijatelj, a ne alternativa. Političari plaše narod raspadom zemlje po principu „ako ne budemo mi, državi preti raspad i katastrofa". Istoričari znaju da su u svim balkanskim zemljama najveća bogatstva stečena ne radom i privredom nego preko politike. Milan Stojadinović je bio najbogatiji čovek svog vremena. Dakle, menjaju se okolnosti, ali navike i ambijent ostaju isti. To proizlazi iz shvatanja politike kao najunosnijeg zanimanja. Moramo politiku učiniti nekurentnim zanimanjem. Politika je služenje državi, pre svega, onda narodu, a ne strankama. Nisam video u ovoj kampanji da predsednici stranaka govore u ime naroda ili države, već govore u ime stranke koju zastupaju.

Milan Nikolić: Naša politika postaje sve normalnija, kao što izgleda politika u drugim evropskim zemljama. Sve je manje onih dramatičnih stvari poput gubljenja teritorije, ratova, optuživanja za izdaju, nepatriotizam i slično. Polako se unormaljuje naša politička scena. Glavne teme, kao i u drugim evropskim zemljama, sada su ekonomski razvoj, rast zapošljavanja, standard, borba protiv kriminala i korupcije, evropske integracije... Primetno je i sve manje žestine u političkim sukobima, manje optužbi, prozivanja. Postajemo evropska zemlja, što je za svaku pohvalu. Ipak, politika će ujedno biti i sve dosadnija i biće manje razlike između partija i lidera, ali to je za nas dobar znak, znak da izlazimo iz kriznih vremena i da polako ulazimo u političku normalu.

Božo Prelević: 40 godina SFRJ, sve godine su bile jubilarne, a posle toga su sve prelomne. Inače ne znam šta je to prelomno, jer posle 5. oktobra nijedna nije u toj meri prelomna. Ovde u stvari nemaju šansu da pobede stranke koje bi bile protiv Evrope i u tom smislu izbori ne mogu nositi bogzna kako prelomni momenat. Ne znam, moguće da će neko i da se prelomi (smeh).

Nenad Čaluković: Ne verujem da su istorijski, ali svi izbori u Srbiji su prelomni. I ovi i naredni. Jednostavno, nije svejedno ko će pobediti, a još manje bitno ko će formirati buduću vladu. Specifični su po tome što prvi put, bar od 2000, imamo istovremeno glasanje na svim nivoima. Ono što je primetno i što meni bode oči jeste to što u dosadašnjoj kampanji gotovo sve stranke glume opoziciju. Kao da se svi stide vlasti, a svi hoće na vlast. Kampanja u preostalih desetak dana biće ipak ključna za epilog izbora.

Kakav će biti ishod izbora? Ko će biti predsednik, ko će formirati vladu?

Žarko Trebješanin: Ne bih o tome. To bi na neki način bilo sugerisanje glasačima.

Toplica Spasojević: Mislim da je još rano. Ima nekoliko opcija. Biće to rezultat nekih dešavanja posle izbora. Kao kada igraju Zvezda i Partizan, nikada se ne zna ko će da pobedi (smeh). Mislim da će postizborna matematika rešiti sve. Možda je bolje da imamo neku čvrstu koaliciju koja ima većinski paket podrške da bi mogla da sprovede neophodne reforme koje treba da se dese u društvu i privredi. Plašim se da ponovo ne bude tanka postizborna koalicija koja neće imati stabilnosti da to sprovede.

Božo Prelević: Mislim da sve analize pokazuju da će broj razočaranih da se grupiše uglavnom oko Tome i Voje. Mislim da je verovatno SNS u blagoj prednosti u ovom trenutku jer im recimo svetska ekonomska kriza ide u prilog. Ipak, građani moraju da razmisle kako bi tek bilo da je neko drugi bio na vlasti i da li bi nam situacija bila bolja ili još gora. Za neke je sasvim sigurno da bi bila gora. Takođe, ko ima kadrove i ko ima tu vrstu znanja i sa kim bi svet najbolje sarađivao. A mi bez sveta i Evrope ne možemo. Pošto su, kako sam već rekao, skoro svi bili na vlasti, trebalo bi analizirati šta su drugi osim DS-a uradili za poljoprivredu, energetiku....

Milan Nikolić: Ako se ništa dramatično ne desi, mislim da će Boris Tadić ponovo biti predsednik, da će pobediti u drugom krugu sa malom razlikom. S druge strane, koalicija oko Demokratske stranke, koja ima širi koalicioni kapacitet, okupiće više malih partija i onda će dobiti većinu u parlamentu, odnosno ona će napraviti novu vladu. Mislim da će u tu vladu ući i LDP i SPS, kao i još niz malih partija koje su uz njih.

Nenad Čaluković: Teško je prognozirati. Trenutno izgleda kao da će SNS pobediti, a DS zbog većeg koalicionog kapaciteta formirati vladu. Sve zavisi od rezultata predsedničkih izbora. Pretpostavljam da ko pobedi u duelu između Tadića i Nikolića, taj ima veće izglede da bude na vlasti na republičkom nivou. Sumnjam da je moguća kohabitacija.

Da vas onda pitamo ovako: kako vidite Srbiju za četiri godine ako na vlasti bude koalicija oko DS-a, a kako ako bude koalicija oko SNS-a?

Žarko Trebješanin: Ako bi SNS obrazovao Vladu, ne verujem da bi ona izdržala četiri godine.

Toplica Spasojević: Najvažnije je da se radi o demokratskim strankama i da su tu manje-više slični pravci i stremljenja kada su u pitanju EU i civilizacijske vrednosti. Što se tiče uspešnosti sprovođenja jednog ili drugog koncepta koji zagovaraju ove dve najveće partije, zavisiće od njihovih kadrova. Čini mi se da ni jedna ni druga strana neće moći same da formiraju stabilnu koaliciju za tako velike zahteve koji su pred nama.

Momčilo Pavlović: Posle izbora svi će tvrditi da su pobednici, tome nas uči iskustvo. Za formiranje nove vlade biće nam potrebna najmanje četiri predizborna bloka. Kako to usaglasiti? Onaj ko dobije najviše glasova treba da dobije mandat za sastavljanje vlade. To ne znači da on može da je sastavi. Vladu će sastaviti onaj ko sakupi skupštinsku većinu. U Srbiji se misli da su ove dve stranke koje pominjete najjače, ali šta ako one budu potpuno egal? Nikome ne pada na pamet da može da se formira manjinska vlada, ekspertska Vlada ili koncentraciona vlada - da svi koji su prešli cenzus uzmu neki resor. Istorija nudi lepezu raznih rešenja.

Milan Nikolić: Ako vladu formira DS, imaćemo nastavak ovih procesa koji su započeti, s tim što će 2013. po mom mišljenju udariti novi talas ekonomske krize. Onda je moguće da, zbog nastavka evropskih integracija, možda već 2014. u zemlju uđe znatan kapital iz EU iz kandidatskih fondova, što će nas izvući iz tog talasa krize. Neće biti baš fantastičan život, ali neće biti baš bede i očajanja. Polako ćemo krenuti ka Evropi i izvlačićemo se iz krize. Već od 2015. siguran sam da ćemo ići ka nečemu boljem.

S druge strane, ako vladu formira SNS, njihov balon će se brzo ispumpati jer nemaju niti ideja niti kvalitetne stručnjake. Mislim da bi ta vlada vrlo brzo izgubila popularnost, već nakon godinu dana. I ta vlada bi nastavila evropske integracije, ali bi to išlo mnogo sporije. Nadam se da bi i oni bili dovoljno sposobni da uhvate taj finansijski voz EU 2014, ali ako se to ne bi desilo, onda smo stvarno nadrljali i žestoko ćemo osetiti novi talas krize. Tada bi period od 2015. do 2017. bio jako težak i mučan.

Božo Prelević: Ako bi je DS formirao, mislim da bi ona bila bolja nego ova postojeća. Ekonomska kriza je ipak na kraju, te mislim da su rasparčavanja Srbije na neki način završena, što znači da bi sva energija mogla da se utroši na jačanje domaće privrede i u vladavinu prava. Takođe, izvesno je šta bi DS radio, jer se vidi šta su radili proteklih deset godina.

Moram priznati da SNS u određenim segmentima ima poboljšanje kadrova, ali meni je nepoznat tim koji bi oni formirali. Njihov ekonomski tim mi je potpuno nepoznat i možda je i šteta što ekonomski i privredni tim stranke nisu bolje predstavili.

Nenad Čaluković: Ukoliko demokrate obrazuju vladu, mislim da su i sami svesni očekivanja javnosti da u nju moraju da pošalju bukvalno najjači mogući kadar, najbolje i dokazane ljude. Tadić više u vladu ne sme da imenuje „Dragine" i „Čipliće", ma čiji to prijatelji bili. A to će onda sigurno dati bolji rezultat nego što je imala ova vlada, koji bi DS-u garantovao lagodniji izlazak pred birače za četiri godine.

Vlada naprednjaka bi možda imala veću želju da se dokaže građanima jer predugo nisu na vlasti. Naravno, tu ne računam na Velimira Ilića, odnosno njegove ljude iz Nove Srbije, koji su pre nekoliko godina pokazali da vlast za njih može da bude i prečica do pritvora. U nekim segmentima bi sa naprednjacima verovatno bilo bolje, u nekim sam ubeđen da ne bi. Nažalost, još nisam uspeo da ocenim koliko je kadar okupljen u koaliciji oko SNS-a sposoban da se uhvati ukoštac sa svim problemima koji čekaju Srbiju.

Kako biste savetovali glasače da čitaju predizborne poruke?

Milan Nikolić: Pošto idemo, kako sam rekao, ka tom zapadnoevropskom modelu, treba gledati ono što njihovi birači rade, a oni gledaju političke ideje koje se iznose, a takođe treba da gledaju i stranačke kadrove. Glasači treba da znaju ko u partiji ima kvalitetne stručnjake, jer zašto biste vi verovali nekome ko vam obećava kule i gradove, a nema stručnjake da to sprovedu. Ako stranka ima dobre ideje i planove, a i kadrove koji to mogu da sprovedu, to je to.

Žarko Trebješanin: To i jeste problem, što su ljudi koji rado glasaju obično veoma slabo obavešteni. To je strateško pitanje - kako podići čitavu političku kulturu, da ljudi upoznaju koje su njihove mogućnosti, da budu svesni kakve su posledice ako glasaju za jednu ili drugu stranku. Između ostalog, zadatak je i samih stranaka, ali i medija da podižu političku kulturu.

Boža Prelević: Bilo bi dobro da glasači pogledaju izborne liste kandidata. U suštini, građani treba da vide kako žive, pa da naprave analizu zašto tako žive i ko je tome najviše doprineo. A pošto su skoro svi bili na vlasti, da prelome sa kojima će imati najmanje štete i najviše koristi, naravno.

Nenad Čaluković: Između redova. I da više veruju svom političkom iskustvu nego političkim parolama.

2
A kako to konkretno može da se uradi?

Trebješanin: Recimo, ovo što mi danas radimo. Da budemo neka vrsta posrednika između stranaka i onih koji glasaju kako bi im neke stvari bile malo jasnije.

Momčilo Pavlović: Ima jedan trik koji se koristio u vreme Kraljevine Jugoslavije: hajde da birači postavljaju uslove političarima, pa da političari odgovaraju na to i ispunjavaju te uslove. U Srbiji dobar deo ljudi glasa emotivno, ne donosi racionalne odluke.

Božo Prelević: Mislim da ima jedan broj analitičara koji su potpuno nepristrasni i na neki način mogu da otvore prostor za razmišljanje kod glasača. Nije poenta u kukanju, jer niko ovu zemlju ne može izvesti iz ovog stanja za četiri godine da bismo došli do blagostanja, ali bismo sa određenim grupama mogli da živimo bolje, a sa drugima lošije. Može se zaključiti ko uliva više sigurnosti.

Osim Dinkićevog forsiranja regionalizacije i suprotstavljanja beogradizaciji, da li ovi izbori donose još neku novu temu u naše društvo? Da li je to možda pojavljivanje „klerikalnog momenta" uključivanjem muftije Zukorlića i Pokreta Dveri, koji nudi svetosavlje kao rešenje?

Žarko Trebješanin: Dinkić pokušava da pokupi glasove iz različitih regiona. To deluje racionalno, ali samo u slučaju kada bi se ti glasovi sabirali. Ali nisam siguran da nekog iz Vojvodine zanima istočna Srbija ili da nekog iz južne zanima zapadna Srbija.

Božo Prelević: Ne priča Dinkić o departizaciji države. On kaže da se neće više zapošljavati partijski funkcioneri. A MMF traži da se u administraciji otpusti 25.000 ljudi. Dinkić ne kaže da će da potpiše da se ne otpuste profesionalci...

Toplica Spasojević: Regionalizacija je jedna neophodnost i važan faktor ravnomernog razvoja zemlje. To je taj racionalni momenat u kampanji koji je potreban. Što se tiče klerikalnog, mislim da to nije racionalno i da je to istupanje i korak nazad u evoluciji demokratije. U ovakvim teškim vremenima ljudi traže izlaz u nekim institucijama koje traju mnogo duže od partija, a to je pre svega crkva. Može iz ugla glasača da to bude racionalno, ali ne i iz ugla parlamentarne demokratije.

Momčilo Pavlović: Muftija ima potrebu za eksponiranjem. A Dveri su grupacija koja je u Srbiji uvek postojala: ultranacionalistička. Uvek je u Srbiji bilo takvih ljudi i bili su u manjini.

Božo Prelević: Muftiji se mora priznati da ima energiju i da pokreće mnoga pitanja. Druga je stvar da li je njegovo delovanje u skladu sa onim što govori.

Nenad Čaluković: Ne sviđa mi se ta regionalna i svađalačka kampanja URS-a, ma koliko bila skupa. Dinkić ili Dveri biće iznenađenje ovih izbora. Jedna od ove dve opcije ući će u parlament iako im na početku kampanje nisu davane nikakve šanse. Zukorlić je samo podsećanje na početak višestranačja u Srbiji kada su se za predsedničku funkciju kandidovali razni profili ljudi.

Momčilo Pavlović: Najveći problem je što se u ovoj kampanji svi ponašaju kao opozicija. Čak i oni koji su bili na vlasti. Niko ne izlazi pred birače i kaže ja sam deset godina bio ministar ekonomije ili ministar zdravlja. Svi kritikuju. Ideja regionalizacije kako ju je plasirao Dinkić stara je u Srbiji od 19. veka. Mnogi su zbog toga i ratovali. Kao i departizacija. Nije on to izmislio. Ali kada bi meni Dinkić rekao da će to da oroči, da će u prvoj godini departizovati sva ministarstva, od državnih sekretara naniže, i da ćemo da preispitamo kako su ti ljudi dolazili u ministarstva - ja bih u to poverovao. Ovako, to deluje kao samo još jedno predizborno obećanje.

Kako gledate na optužbe o političkoj nedoslednosti, koje dominiraju u ovoj kampanji?

Momčilo Pavlović: Zanimljivije mi je ponašanje dojučerašnjih prijatelja. Međusobni napadi napredne i radikalne stranke prilično su surovi. Ni Dinkić ne štedi Demokratsku stranku, iako su do juče bili u koaliciji. Primetićete još nešto. Niko oštro ne napada Dačića. Pod taj model podsećanja šta je neko govorio pre može da se podvede gotovo svako. Kod nas ne postoji odgovornost za javnu reč.

Nenad Čaluković: Kao još jedan putokaz biračima u lakšem donošenju odluke koga da zaokruže na glasačkom listiću.

Kako ocenjujete ekonomski program stranaka i koja stranka je na vas ostavila utisak da ima kadrove i sposobnost da ispuni obećanja?

Toplica Spasojević: Pozvao bih se na izjavu Zdravka Mamića, predsednika Dinama. On je rekao da Srbija pravi grešku što pozove super igrače iz raznih klubova, a nema mladih igrača koji će da trče za velike zvezde. Teoretski, Demokratska stranka ima odlične kadrove koji su iskusni. Većina ministara su stvarno dobri ministri. Zašto se više nije uradilo, verovatno zbog krize. Ali sigurno tu treba da se pogleda i iz drugog ugla. Treba nam bogatiji pristup. Vladajuća koalicija ima najbolje kadrove i međunarodno iskustvo, ali, po meni, tu treba još novih ideja. Naprednjaci su napravili dobar ekonomski program. Čudi me da DS svoj ekonomski program nije vezao za program razvoja „Srbija 2020", koji je urađen pod pokroviteljstvom predsednika Tadića. Vidim da naprednjaci kroz kampanju pokušavaju da pokažu da imaju i kadrove za sprovođenje svog programa. Da li ih imaju? To uglavnom nisu ljudi koji su bili na značajnim funkcijama da bismo mogli to da kažemo. Ipak, mnogi su bez iskustva došli na neka mesta i pokazali dobre rezultate. Prema mom mišljenju, ministar Ćirić je pozitivno iznenađenje. Oliver Dulić isto tako u jednom svom delu posla, osim u građevini, gde se umnogome ne slažem sa njim. Moguće je da mogu da se pronađu i mladi momci u drugim strankama...

Momčilo Pavlović: Ja u tu priču o kadrovima ne verujem. Istom pričom nas je plašio Milošević - mi imamo najbolje kadrove. I gde su danas ti ljudi. Ključno pitanje je kako se stvaraju kadrovi. Šta nekog preporučuje da bude ministar. Ozbiljne zemlje za to pitaju institucije. Ključni problem je što mi nemamo institucije kroz koje se ljudi uče poslu. Naši kadrovi su isključivo partijski kadrovi. Najbolji ljudi u Srbiji su van politike. Kamo sreće da politika ume da prepozna kvalitetne ljude i da ih uzima van stranačkih organa. Ako je neko uradio nešto dobro van politike, onda je sva prilika da će to da uradi i u državi. A ne da se ljudi uče poslu kroz državu.

Toplica Spasojević: Ozbiljne zemlje, kao recimo Engleska ili Nemačka, počivaju na državnom činovniku. Nemačka ima svoj sistem uprave, Francuska svoje škole za administraciju. Mislim da nije neophodno biti dobar stručnjak ili dobar privrednik da biste bili dobar ministar. Isto kao što za dobrog igrača ne znači da će automatski biti dobar trener. Državni činovnik mora da zna šta je država.

Momčilo Pavlović: Problem sa kadrovima je što oni kod nas lako mogu da „prelete". Kod nas su kadrovi jeftini. Pogledajte sadašnje garniture kako su se kretale, u kojim strankama...

Da li verujete da je posle izbora, ipak, moguća velika koalicija?

Momčilo Pavlović: Kroz istoriju je bilo takozvanih velikih koalicija, kada su se suprotstavljene stranke ujedinjavale u teškim trenucima. Pitanje je samo da li postoji svest o postavljanju zajedničkog nacionalnog interesa. Ako to postoji, zašto da ne.

Božo Prelević: Ovde su moguće svakakve koalicije. Ako imate koaliciju u kojoj je bivši šef kabineta Mike Špiljka, bivši osnivač Golog otoka, osoba čiju je književnu i medijsku cenzuru Srbija zapamtila, a onda oni glasaju za denacionalizaciju, za otvaranje dosijea, za rehabilitaciju, za lustraciju.

Milan Nikolić: Iako je Tadić pre neki dan rekao da nije moguća, ja mislim da i dalje jeste moguća. Tadić je pokazao da nema želju da se ide u tom pravcu i razumem to, kao što i NIkolić pokazuje da nije za tu opciju, ali izborni rezultati mogu biti takvi da to bude nužda. Ako ne bude moglo da se prelomi, bolja je velika koalicija nego da se ponovo ide na izbore. Ne treba ta opcija da bude potpuno uklonjena sa stola jer je sve moguće, iako je malo verovatno.

Nenad Čaluković: To je najveća dilema ovih izbora. Ne bih se kladio da je neće biti, ali opet slušajući Tadića i Nikolića ne mogu da verujem da je moguća.

Koje su to ključne stvari koje Srbija nije uradila, a zbog kojih je sve to moguće?

Božo Prelević: Sve one stvari koje spadaju pod fingiranje lustracije. Postavlja se suštinsko pitanje: da li je Milošević bio eksponent jedne priče ili vladar jedne priče. Sve sam bliži uverenju da je on bio samo eksponent jedne priče koja je posle 5. oktobra preuzela druge eksponente. I njima ne odgovara ni otvaranje dosijea, ni lustracija. Kod tog otvaranja dosijea mnogo toga bi se otkrilo, a možda i gde su pare sa Kipra. To je sve produžena priča jedne podadministracije.

Momčilo Pavlović: Naravno da je propuštena zlatna prilika. Raspala se država, zemlja je razorena, izgubili smo hiljade ljudi, imali more izbeglica, država nam je nedefinisana. I ko je kriv? Da li je iko ovde odgovarao? U Hagu odgovaraju za nešto drugo. Niko nikada nije odgovarao za urušavanje države. Miloševića je ovde trebalo osuditi. Onda bismo lakše napravili lustraciju. Karakter 5. oktobra nikada nije utvrđen. Koštunica je jednom rekao da je to revolucija. Ako je revolucija, zna se koje su revolucionarne metode. Do toga nas je dovelo to što ne postoji odgovornost. Sada smo svi isti. Kao što sam rekao, Dačića danas niko ne napada, a može da postane i predsednik vlade.

Toplica Spasojević: Predlažem da se vratimo na temu politike i ekonomije. Za mene politika bez ekonomije ne postoji. Države su organizovane radi ekonomije, a ne da bi se bavile politikom iz zabave. Mi sve vreme govorimo o čistoj politici. Treba da govorimo o politici koja će našim preduzećima omogućiti ekspanziju. Šta je posao nemačkog ambasadora ovde nego da ide od ministarstva do ministarstva i promoviše svoje investitore. Tako i mi treba da radimo, o tome sam sa našim političarima pričao nekoliko puta.

Da li osećate da država stoji iza vas?

Toplica Spasojević: Na ličnom nivou to ne osećam kao problem. Ali postoji širi problem, da su svi preduzetnici ovde neprihvatljivi u društvu kao važna kategorija. Od posrednika preprodavaca, nakupaca do tajkuna. Imamo lepezu pogrdnih izraza koji su zaostavština komunizma. Onaj ko na pijaci kupuje od seljaka i prodaje robu, on je „nakupac". Ne, on je posrednik. Seljak treba da se vrati na zemlju da bolje proizvodi, a ne da sedi po ceo dan na pijaci za 500 dinara. U našem rečniku se provlači ta teza da su preduzetnici šverceri i prevaranti. Šta je posledica toga? Posledica je da država ne stane iza svojih preduzetnika i da 400.000 radnih mesta bude izgubljeno. Kada se pomaže privredi, ne treba da se gleda da li se pomaže domaćoj, stranoj, državnoj, već se pomažu privredni entiteti koji su registrovani u Srbiji i u Srbiji plaćaju porez. Imamo otpor u svesti prema preduzetništvu i to nas košta da nismo lideri na Balkanu. Jesmo u tenisu i vaterpolu, ali u glavnim disciplinama nismo. Na semaforu piše BDP Srbije četiri hiljade, a Slovenije i Hrvatske po osam, devet hiljada. Ako prihvatimo program „Srbija 2020", i imamo rast i strane investicije kako on predviđa, za osam godina imaćemo BDP po glavi stanovnika osam hiljada evra. Više od toga ne možemo...

Božo Prelević: Da vas pitam, gospodine Spasojeviću, kako biste kao ekonomista ocenili to što su svi rafovi prodati strancima? Gde će Srbin prodati svoje poljoprivredne proizvode. Ako država kaže seljaku „mi ćemo da vas podržimo da proizvodite jaja", gde će on da ih proda ako se u Delezu prodaju uvozna jaja?!

Toplica Spasojević: Nije samo to problem. Isto je i u oblasti bankarstva. Mi nemamo kičmu sistema.

Posle 5. oktobra ubijena je nada. Ima li mogućnosti da se ona vrati? Šta treba da se uradi da Srbija doživi privredni uspon, kao recimo Turska?

Toplica Spasojević: Stvaranje uslova, razvojne banke i jačanje domaćih potencijala. Država da stane iza projekata. A ne kao što je sada slučaj da nijedna domaća firma ne može da dobije državne garancije za poslove u inostranstvu.

3
Da se vratimo na kampanju. Kako ocenjujete uticaj stranih stručnjaka na kampanje. Stiče se utisak da je njihovo prisustvo vidljivije nego ranijih godina?

Božo Prelević: Srpska napredna stranka vodi kampanju nezameranja i nevređanja. To je očigledno prepoznatljiv rukopis savetnika. I u Preokretu se može videti iskakanje iz kampanje kao što je priča o Tadiću koji vodi i Nikoliću koji prati. U svakom slučaju, prepoznaje se njihov uticaj.

Momčilo Pavlović: U ovoj kampanji je isturena jedna ličnost. U ranijim kampanjama lideri su voleli da se slikaju sa što više ljudi, sve su nas zvali da se slikamo. Sada toga nema. Savetnici su im očigledno preporučili da potpuno identifikuju stranku sa njihovim ličnostima jer su neuporedivo popularniji od ostalih. To jeste novina. Lično bih voleo da vidim koja opcija nudi koje rešenje za ministarska mesta.

Mislim da su stranke danas ono što je Slobodan Jovanović rekao „interesne grupe i mala društva za eksploataciju vlasti". Ne postoji ideologija, stranačka demokratija. Slika unutarstranačkog života treba da se preslika na državu. A šta se kod nas dešava? Neko izgubi izbore i nikom ništa. Sve su stranke liderske. Kooptiraju se ljudi koji su odani, nema tajnog glasanja.

Božo Prelević: Jedini stranački statut koji bi mogao da prođe demokratsku kontrolu kod nas je Statut Demokratske stranke. Statutima se štiti takav sistem. Koštunica, recimo, u DSS-u predlaže potpredsednike.

Nenad Čaluković: Prvi put su se, čini mi se, pojavili javno u kampanji. To znači da većina političkih aktera želi uspeh po svaku cenu. Nisam siguran koliko ti ljudi mogu da pomognu pošto ne znam koliko poznaju Srbiju ili što je važnije, mentalitet Srba.

Momčilo Pavlović: Voleo bih da vidim za svaku stranku u kom pravcu će se razvijati. Ko će doći posle sadašnjeg lidera. Imate Koštunicu, a ko je posle njega? Imate Dinkića, ko će da dođe posle? Zoran Stanković?

Božo Prelević: Ako pogledamo slučaj stranke G17 i imena 19 osnivača, videćemo da osim Predraga Markovića nijedan nije uz Dinkića. Oni nisu otišli u druge stranke, a Dinkić se okružio odbeglima iz SPO-a, od radikala, odbeglima iz SPS-a i Peđom Markovićem. Može čovek da proceni stranku i po onima koji su otišli. Čini mi se da su liderima i dalje draži oni koji rade po principu „druže Tito, samo reci, letećemo kao meci". A tih metaka ima koliko hoćeš... A meni smeta što postoji fenomen da najbolji odlaze. Ovako je Srbiji nebitno da li ima tri ili 300 stranaka pošto ne vidim veliki izbor ni od ovih koje sada postoje. Kao što mi je lično svejedno da li ima 250 poslanika kada je dovoljno da svaka stranka koja pređe cenzus ima jednog čoveka koji će je predstavljati.

Mislite li da bi bilo bolje da se uvede većinski izborni sistem?

Božo Prelević: Kada odmaknete u izigravanju demokratije dovoljno daleko, potpuno je svejedno kakav je izborni sistem. Ovoj zemlji jedino vladavina prava obezbeđuje prosperitet. A ne vidim da je neko uspeo da je dovede na normalan nivo. Sve zemlje su izložene raznim pritiscima, interesima, iskušenjima. Neke zemlje se tome bolje, neke potpuno neuspešno suprotstavljaju. Mislim da se mi neuspešno suprotstavljamo. Imate, recimo, Zakon o medijima, po kome svi mediji u zemlji moraju da se privatizuju. Neko je smislio da se moraju privatizovati da lokalni moćnici ne bi uticali na lokalne medije. A onda se negde zastalo i rekli su da to nije donelo dobar epilog jer su kupci lokalnih medija lokalni biznismeni koji moraju da podržavaju lokalnu stranku, inače će da ih uguše inspekcijama. Ako ne znamo gde idemo, ne znamo gde nam je smer. To što stimulišemo proizvodnju a prodali smo rafove, sve je to zajedno deo te magle. 

SREDOM NA SVIM KIOSCIMA NOVI "NEDELJNIK" I DALJE PO PROMOTIVNOJ CENI

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati