Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

kvadratura kruga dvojke

18. 04. 2012.  - Autor: Piše Branko Rosić, fotografije Đorđe Kojadinović

Zašto treba da volite Beograd

Animozitet prema Beogradu oduvek je bio naličje divljenja prema glavnom gradu. Jer veliki broj tih koji su prezirali Beograd voleli su ga, makar samo zbog Zvezde. A došljaci su oduvek bili neophodna infuzija srpskoj prestonici, pa su Beograd najbolje opisali ljudi koji su i sami bili pridošlice, poput Mome Kapora ili Duška Radovića

1
Sećam se jedne scene iz vojske. Pljuštala je kiša i mi gušteri smo se uvukli u zgradu kasarne, gde su se nalazile kancelarije oficira. Ortak, generacija, klasa, Beograđanin, ponudio me žvakom. Posle pet minuta prošao je neki kapetan i zaustavio se između nas s pitanjem: „Vas dvojica ste iz Beograda?" Na sekund sam pomislio da je ovaj kapetan prikriveni ekspert antropologije koji je u sekundi, bez da nam je čuo priču i naglasak, na osnovu oblika lobanja i ko zna čega zaključio da smo iz Beograda.

Ali razočarenje je stiglo posle jednog sekunda, kada je rekao: „Odmah sam znao da ste Beograđani. Ko bi drugi žvakao... Baci to iz usta."
To je bila percepcija Beograđana u očima kapetana, rodom negde iz Topole, ako se dobro sećam. Danas to izgleda smešno, ali ta žvaka je bila drskost. Drskost svojstvena Beograđanima.

Žvakanje kao simbol da se, eto, oni, Beograđani - razlikuju od drugih. Taj prezir je bio vidljiv i na obuci „Pokazaćemo vam... deci iz Beograda". Kao da je razmaženost bila svojstvena samo nama. Nikada nije, u toj bivšoj Jugoslaviji, postojao termin „deca iz Zagreba", „deca iz Ljubljane"... Ne, deca iz Beograda treba da čiste čučavce i da se nauče životu.

2
Animozitet ne spaja samo Beograđane i pridošlice. On postoji i u lokalu, među samim Beograđanima, praktično oduvek
Animozitet prema Beograđanima imali su ljudi iz Srbije. Taj animozitet je bio naličje divljenja prema glavnom gradu. Jer, veliki broj tih koji su prezirali Beograd voleli su ga makar i zbog one rečenice „Ne bih kročio tamo da nema Zvezde". Ipak, mnogi od njih su pregazili obećanje i trajno se nastanili u njemu. I Beograd bez njih ne bi bio Beograd, jer mnogi od njih su više dali Singidunumu nego starosedeoci sa otrcanom žvakom „Ja sam Beograđanin treće generacije. Moja baba je igrala valcer na Terazijama i bila je dvorska dama sve dok je moj deda nije polio sodom u kafani na Čuburi".

Tokom godina skapirao sam jednu stvar vezanu za pridošlice u Beogradu, a to je lokacija stanovanja. Od studentskih dana oni žele da stanuju u centru, u krugu dvojke. Lagaće da je to zbog blizine fakulteta, a kasnije posla. Kao, imaće više vremena da uče, ili da spavaju. Ali, ne... Oni se plaše da, ako se zakopaju negde u Borči, nikada neće moći da se asimiluju i postanu Beograđani. I kad stignu u BG kao brucoši, treba da jave gde se našli studentsku sobu. A kad kažu roditeljima: „Tata, evo me na Petlovom brdu", ćale pobesni i kaže sinu: „Petlovo brdo, pi. ka ti materina, pa nisam te slao u Beograd da bi živeo s petlovima... Petla si mogao da imaš i kod kuće."

3
Samo došljak ima nabaždarene receptore za sitnice i spreman je da ljubav prema novom gradu pretoči u antologiju
Poznajem asistenta koji je u Beograd došao iz okoline Leskovca. Ispeglao je naglasak, živi u Kolarčevoj ulici i prezire svakoga ko plaća račun za struju i kablovsku za gajbu izvan obruča Knez Mihailova-Slavija-Cara Dušana. On je postao sudija za pitanje pravog Beograđanina, pa sam mu i ja bio sumnjiv, kao lik sa Ceraka. Koliko je pridošlicama bitan centar grada govori i epizoda iz devedesetih kada su se Krajišnici nalazili oko terazijske česme. Oni nisu odabrali lokaciju za dejt negde u Krnjači, nego pravo u centar. Lakše je Liku pronaći na Terazijama, nego u Vilinim vodama. 

KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU PRESSOVOG NEDELJNIKA

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati