Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Esej - Marko Prelević

11. 04. 2012.

Limeni doboš.

Samo da mu je pesma „Ono što se mora reći" bila upućena nekoj drugoj državi - Iranu, Rusiji ili Severnoj Koreji, recimo - danas bismo Gintera Grasa đuture slavili kao čoveka koji i pod stare dane ustaje protiv sile i nepravde.

Staljinova omiljena opera bila je „Boris Godunov", što znači da niko normalan ne može da uživa u priči o ruskom caru iz pera i ruku Musorgskog. Umberto Eko dobio je svoju prvu - istina malenu - književnu nagradu na konkursu koji se zvao „Za najboljeg mladog fašistu", kada je imao deset godina, što znači da je on poslednja osoba koja bi smela da priča o autokratskim režimima ili, ne daj bože, da se bavi filozofijom ili književnošću. Miloš Crnjanski je sa dvadesetak godina ratovao u austrijskoj vojsci i pucao na Ruse, što znači da sve primerke „Seoba" treba spaliti na Terazijama, jednog lepog prolećnog dana.
A može, recimo, i ovako: Ginter Gras je matori izlapeli kreten, nacista koji se nikada nije odrekao Hitlera, ljigavac koji ne zaslužuje Nobelovu nagradu za književnost i koji nikada ne bi smeo da izgovori ni jednu jedinu reč protiv Izraela, a i inače podseća na svog duhovnog oca - Adolfa, glavom i brkovima.
Postoji li išta što štima u ovim izjavama, klasičnim primerima logičkih sofizama iz porodice argumentum ad hominem, koje tako licemerno vele da nikoga ko je uradio išta loše u životu ne treba slušati? Pa čak i ako je u pravu?
Evo na primer taj Ginter Gras.
Kao i većina Nemaca, kojima je nabijen kompleks Holokausta - toliki da je, o paradoksa, njihovo učešće u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine pravdano pokličem „Nikad više Aušvic" - Gras je dugo, decenijama ćutao, a onda je odlučio da progovori, pesmom objavljenom u „Zidojče cajtungu".
Eh, samo da je pesma od nekih tridesetak stihova, nazvana „Ono što se mora reći", bila upućena nekoj drugoj državi (slučajan odabir: Rusiji, Iranu, Kini ili Severnoj Koreji), danas bismo ga đuture slavili kao čoveka koji, poput Mikisa Teodorakisa, i pod stare dane ustaje protiv sile i nepravde, protiv nuklearnog naoružanja i bojevih glava koje će nas sve odvesti u pakao, i bori se za svetski mir i neko bolje sutra. Ali ne, Ginter je morao da udari na Nedodirljivi Izrael. I onda je usledio haos.
s

Šutnju o takvom stanju ja grehom ćutim/I moja je ćutnja krivica i laž od koje se mutim/Jer treba o tom povesti računa i platiti ceh/Iako će na mene zazvati „antisemitizam" kao greh

Izrael je promptno proglasio Gintera Grasa personom non grata, zbog kritike jevrejske države i politike te zemlje. Sve je, kako to obično biva, protkano podsećanjem na umrljanu prošlost velikog pisca. U najkraćem, ono što je Gras još pre pet godina priznao, glasi ovako: krajem Drugog svetskog rata pristupio je SS-ovcima, koji su bili pod komandom Hajnriha Himlera. „Oduvek sam to osećao kao teret o kojem nisam mogao da govorim, a trebalo je jednog dana da ispričam", kazao je on tom prilikom. Na kraju sukoba, završiće u američkom logoru za zarobljenike, odakle će - još golobrad - biti pušten na slobodu. Za zlo mu je, napose, uzeto i neslaganje sa politikom naglog ujedinjenja dve Nemačke posle pada Berlinskog zida, mada brojke koje govore o životu DDR-ovaca idu u prilog Grasovom razmišljanju.
Pisac je u pesmi predosetio šta će se desiti, odnosno kakva će reakcija izraelske i svetske (a nije li to počesto isto?) javnosti biti - Šutnju o takvom stanju ja grehom ćutim/I moja je ćutnja krivica i laž od koje se mutim/Jer treba o tom povesti računa i platiti ceh/Iako će na mene zazvati „antisemitizam" kao greh.

Nije mu bilo preterano teško to da predvidi. Od rata naovamo, kao da ne postoji rečenica protiv bilo kog dela države Izrael - a Gras kaže: govorio sam isključivo o njihovoj vladi - koju možete da izgovorite ili napišete a da vam na čelo ne nakače kukasti krst. Misliš da Dana International nije trebalo da pobedi na pesmi Evrovizije jer je te godine ona punačka Maltežanka Kjara imala tri puta bolju pesmu? Ah, fašisto! Misliš da Josi Benajun ne zaslužuje dres Čelsija, Arsenala ili Liverpula? Uh, nacisto! Misliš da Avram Grant ne treba da bude na klupi Partizana? Ti jadni, primitivni mrzitelju. Citiraš Vedranu Rudan, koja je hrabro kazala da je „dim iz Aušvica večan, a dim iznad Gaze - pi.kin dim"? Za tebe, druže, ni zatvor nije dovoljno dobar.
Na stranu logički bezobrazluci, dakle, to što je Gras u mladosti dužio uniformu sa svastikom, to što se zakleo na vernost Hitleru, to što je ranjen boreći se za „loše momke", ne znači da skoro 70 leta kasnije ne sme da izrazi nemački - ili čovečanski - bes, očaj ili frustraciju zbog izraelskog sad-ga-vidiš-sad-ga-ne-vidiš nuklearnog programa i zveckanja oružjem na Bliskom istoku.
Ili bismo morali da podsetimo vladu Izraela da je u Hitler jugendu službovao jedan drugi čovek, sada vrlo dragi gost Jerusalima - papa Benedikt XVI?

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati