Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Brifing komentar
Vreme je za rad, ne za populizam
Kako bismo konačno uvideli da je poljoprivreda dijamant srpske privrede, dovoljno je da sagledamo podatak da se u Srbiji njome bavi dva miliona ljudi.
s
Više od 500 stručnjaka iz zemlje i inostranstva, tokom tri dana žustrih panela iz različitih uglova, dalo je svoje viđenje kako dalje. Da li štedeti ili podsticati potrošnju, da li aktivirati domaće resurse ili se oslanjati na strane investicije? Koji je najbolji recept za makroekonomsku budućnost naše zemlje? Srpski model rasta i razvoja mogao bi biti...? Kako sačuvati budućnost Srbije?
Zaključci dosadašnjih foruma nisu imali veliku primenu u vođenju ekonomske politike i svakodnevnom životu. Tako da ni na ovogodišnjem „srpskom Davosu" niko nije očekivao „revolucionarna otkrića". Međutim, ovogodišnje preporuke praktičara potrebno je da se shvate makar malo ozbiljnije, imajući u vidu brojne nerešene probleme u srpskoj ekonomiji. Nadam se da će deo konstruktivnih kritika pomoći i „osvetliti put" kreatorima ekonomske politike kao i budućoj vladi u pronalaženju optimalnih rešenja zarad boljitka svih nas. Sada je pravo vreme da stručnjaci konačno dobiju priliku i pomognu u pronalaženju pravih rešenja. Potrebno je doneti mere koje će dati rezultate, prevashodno na duži rok, jer Srbija već dvadeset godina odlaže reforme. Vreme je za rad, ne za populizam.
Slažem se da su Srbiji preko potrebne strukturne reforme i novi model rasta, zasnovan na izvozu, štednji i investicijama. Procena stručnjaka je da postoji šansa da Srbija na srednji i duži rok ostvari rast od pet ili šest odsto godišnje. Realno to bi bilo izvodljivo kada bi izvoz rastao po stopi od 16 odsto godišnje. Međutim, očigledno je da Srbija više ne može sebi da dozvoli sitne pomake. Neophodne su strukturne reforme koje će pokrenuti domaći ekonomski rast zasnovan na izvozu. Glavni pokretači izvoza i novog modela privrednog rasta u Srbiji treba da budu inovacije, agrar, energetika i industrija. Svakako je potrebno podsticati razvoj trgovine, unaprediti klimu za poslovanje i smanjiti državne subvencije i, naravno, birokratiju.
Kako bismo konačno uvideli da je poljoprivreda dijamant srpske privrede, dovoljno je da sagledamo podatak da se u Srbiji poljoprivredom bave dva miliona ljudi, u prevodu 800.000 porodica. Prošle godine srpski agrar je zabeležio istorijski izvoz u vrednosti od 2,7 milijardi dolara. Samim tim jasno je da spas privrede jeste u izvozu, ali preko je potrebno povećati produktivnost, za koju su neophodne adekvatne mere agrarne politike. Povećanje izvoza bi pozitivno uticalo i na položaj svih direktnih i indirektnih učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji kao i svih ostalih delatnosti. Takođe, bez zemljišne reforme i ukrupnjavanja poseda nemoguće je sprovesti agrarnu politiku i ostvariti konkurentnost na evropskom tržištu.
Borba sa nelikvidnošću je naša stara boljka, ali 2012. će biti najgora u pogledu likvidnosti. Država u ovom momentu upravlja sa više od 300 firmi u stečaju za koje treba da se nađe rešenje. Pitanje je kada će preduzeća „ozdraviti"? Problem nelikvidnosti preduzeća biće rešen kad neiskorišćeni resursi budu u vlasništvu onih koji njima znaju da upravljaju. Takođe, i bankarski sektor ove godine neće imati sjajne trenutke, pojaviće se prvi put gubici. Polovina bankarskog sektora moraće da otpiše potraživanja koja ne može da naplati. Na kraju godine nastaće i veliki problem zbog poslovnih rezultata banaka.
Ovih dana svi su gromoglasni kada se spomene reč kurs. Nemam ništa protiv da evro naraste i do 120 dinara i da bude još jači u odnosu na dinar. Međutim, ovakvim kursom dinara privrednici ne mogu da izvoze niti mogu da budu konkurentni na domaćem tržištu. Sa ovim nerealnim kursom svako ko nešto proizvodi u Srbiji ne može da bude uspešan na inostranom tržištu, pošto se to nikako ne isplati. Kurs na ovom nivou je apsolutno precenjen i nadam se da će doći do korekcije u budućnosti. Većina ekonomista se slaže da je idealan kurs za evro između 130 i 150 dinara. Ne kažem da to treba da se desi u narednih mesec ili dva jer bi uništilo bilanse preduzeća, ali treba da težimo ka tome ubuduće. Privredi je potreban predvidiv i realan kurs, što sada nije slučaj.
Kad je reč o privlačnosti naše zemlje za strane investicije, analize pokazuju da je Srbija među državama u okruženju na trećem mestu, posle Rumunije i Bugarske i sa nivoom ulaganja koja su značajno iznad okolnih zemalja. Inostrani kapital značajno može da utiče na ostvarenje razvojnih ciljeva srpske privrede, ali se polako oseća „zamor materijala" jer su se u poslednjih nekoliko godina reforme usporile. Po trenutnim prognozama, Srbija će i u 2012. godini biti na samoj ivici recesije, sa stopom rasta oko nule. Ako se istraje na ograničavanju budžeta od 45 odsto BDP-a, to će značiti da od ozbiljnijih investicija u infrastrukturu nema ništa.
Da li ima rešenja kako bi se sačuvala budućnost Srbije? Rešenje uvek postoji. Za početak je dovoljno da se konačno dozovemo pameti i da rešenja ne ostanu samo slovo na papiru, već istinski da radimo na ostvarenju ekonomski održivog modela razvoja domaće privrede.
Za to nam je potrebna čvrsta ruka!
Želim da verujem da ćemo na Biznis forumu na Kopaoniku 2013. godine, podignutih glava, moći da se pohvalimo rezultatima!
Izvor: PRESS
Nema komentara.