Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 01. 2012.  - Autor: Branko Rosić

Srpske opsesije imaju neograničen rok trajanja

Specijalno za Nedeljnik, Zoran Milivojević je u razgovoru sa Brankom Rosićem obradio najčešće i najstrasnije ljubavi Srba - zaljubljenost u Rusiju, crkvu, vojsku, Cecu Ražnatović, turske sapunice...

1
Ljubav nije samo emocija lokalnog dejstva. Postoje kolektivne ljubavi, tačnije zaljubljenost čitavog naroda u druge narode, države, politiku, događaje... I Srbi su se fatalistički zaljubljivali, a i dalje se zaljubljuju. U istom intenzitetu zastupljena je mržnja, a zajednička za obe ove emocije jeste ogromna količina mitomanije, tog neizostavnog sastojka svih srpskih ljubavi i mržnji...

Oduvek nas je pratila fascinacija autoritetima. Kada je na sahrani Aleksandra Rankovića registrovano više od sto hiljada ljudi, i onim neupućenima bilo je jasno u koga se Srbi zaljubljuju bez zadrške. Ovu sahranu je sigurno gledao tada mladi i nepoznati beogradski partijski šerif - Slobodan Milošević i na njoj je mogao skapirati kako se flertuje sa Srbima da bi se oni zaljubili u tebe. I zaljubili su se u njega, i voleli su ga i kada je Srbija disala u scenografiji praznih rafova, leševa, bede... Jer „Ljubav je slepa".

Ako bi se Srbija tretirala kao pacijent na kauču nekog terapeuta, onda bi pri postavljanju jasne dijagnoze trebalo proći kroz sve te ljubavi i mržnje i u finalu bi se saznalo koga zapravo Srbi najviše vole. Najpoznatiji balkanski psihoterapeut Zoran Milivojević je osoba sa ogromnim iskustvom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji. U svojoj dugogodišnjoj praksi koja obuhvata i predavanja na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču, Milivojević se, između ostalog, u mnogim tekstovima javlja kao analitičar društvenih pojava i fenomena. U dugačkom nizu tekstova, naš najpoznatiji psihoterapeut doticao se mnogih tema, pa i onih koji se odnose na ljubav. U jednom članku napisao je: „Priroda ljubavi je takva da ona uvek u sebi sadrži mogućnost da prestane. Zbog toga je uvek prati izvesna doza straha od prestanka ljubavi. Jedna vrsta ovog straha od prestanka ljubavi je osećanje ljubomore".

Specijalno za Nedeljnik, Zoran Milivojević je obradio najčešće i najstrasnije ljubavi Srba. Zaljubljenost u Rusiju, crkvu, vojsku, Cecu Ražnatović, turske sapunice... Pored ovih nabrojanih zaljubljenosti Srba kao naroda, poznati psihoterapeut obradio je i čuvenu ljubavnu epizodu između kralja Aleksandra i Drage Mašin, čija je strast raznela kako živote ovog para, tako i samu dinastiju. I za razliku od definicije po kojoj ljubav sadrži mogućnost prestanka, najpoznatije srpske opsesije su u praksi dokazale - neograničeni rok trajanja.

Zašto Srbi vole Ruse? Uprkos istorijskim epizodama u kojima smo bili ostavljani na cedilu od strane Rusa, Srbi i dalje obožavaju Rusiju, pa na pijacama ima više knjiga o Putinu nego o bilo kom Srbinu, a čak smo oduševljeno dočekali pre nekoliko godina, dok su buktali požari, onaj ruski avion koji je došao da ih gasi. Stariji brat ili...

Prema zvaničnoj istoriji, Južni Sloveni su došli sa tih prostora i naselili Balkan. Kolektivno pamćenje je čudo, ali i sličnost jezika i vere. Dobro je i što se ne graničimo. Distanca omogućava da jedni druge idealizujemo. Rusija je nama projekcija starijeg brata, koji je snažan i koji će doći da nas zaštiti kada nas neko maltretira. Ali ova ljubav je obostrana i u tom smislu psihološka i socijalna realnost. Tu leže veliki potencijali za razvoj, ali naši političari su pod stalnom optužbom da su proruski. Imamo nesreću da je između Zapada i Rusije stalni rat niskog intenziteta.

Zašto Srbi obožavaju diktatore ili apsolutiste u 20. i 21. veku? Daju se čitulje za Gadafija, pa čak i za nedavno preminulog severnokorejskog lidera. Da ne pričamo o Kastru. Da li je ta ljubav prema savremenim diktatorima posledica naše poslednje dve turbulentne decenije ili...

To je prkos, inat. Mi imamo mnogo istorijskih momenata kada smo odbili da se povinujemo nekoj velikoj sili. A ti diktatori nam postaju simpatični kada se suprotstave velikima i moćnima. Tada nam liče na nas. Kada oni nekome kažu „ne", to nas podseća na naša istorijska „ne" koja smo odreda skupo platili. Pa ipak, „Srbija se saginjati neće".

Zašto su Srbi, pored Rusa, uvek voleli da izaberu neki narod koji će voleti? Devedesetih su se osnivala društva prijateljstva. Ali, jedan od zanimljivijih fenomena svakako je Irska. Imamo grupe koje sviraju irsku muziku, slavi se Sveti Patrik... Devedesetih smo polagali nade u Izrael. Setimo se pompe oko osnivanja društva srpsko-jevrejskog prijateljstva?

Kao što je pojedincu potreban prijatelj, tako je potreban i narodu. A prijatelj je onaj ko nam je sličan ili onaj ko će nam pomoći. Rusi su naša prabraća, jer je „majka Rusija" naša prapostojbina. Izraelci su takođe često neshvaćeni kao što smo i mi. Ali tu su i Grci, Francuzi, Englezi... Moja generacija je bila fascinirana Amerikom, odnosno slikom o Americi koju nam je servirao Holivud. A ta prijateljstva nekada nisu bila iluzija, već su zaista donosila solidarnost.

Kompletan tekst pročitajte u Pressovom NEDELJNIKU

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati