Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

12. 05. 2017.

Severni pol se zagreva duplo brže od globalnog proseka

Arktik se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, a klimatske promene su najveća pretnja biodiverzitetu Severnog pola, navodi se u "Ferbenks deklaraciji 2017", koju su juče usvojile zemlje Arktičkog saveta. Deklaraciju na devet strana, u kojoj se ističe važnost smanjenja emisije metana i čađi, potpisali su u Ferbenksu na Aljasci predstavnici svih osam Arktičkih nacija.

Severni pol se zagreva duplo brže od globalnog proseka

foto: b92.net

Državni sekretar Reks Tilerson, iako je potpisao deklaraciju u kojoj se ponovo apeluje na svet da se pozabavi globalnim otopljavanjem, upozorio je da SAD neće žuriti sa donošenjem odluka vezanim za globalno zagrevanje. 

On je rekao da SAD ponovo razmatraju nekoliko važnih pitanja, uključujući i to na koji način će Trampova administracija pristupiti problemu klimatskih promena. 

"Mi cenimo to što svako od vas ima važan stav i trebalo bi da znate da smo mi odvojili vreme da razumemo vaše razloge za zabrinutost. Nećemo žuriti sa odlukom. Donećemo ispravnu odluku za SAD", rekao je Tilerson drugim predstavnicima saveta, među kojima su i domorodačka plemena polarnog kruga. 

Arkitički savet će nastaviti da bude značajna platforma dok Trampova administracija razmišlja, rekao je on. Ciljevi ovog saveta su održivi razvoj i zaštita životne sredine na Arktiku. Savet ne donosi zakone niti dodeljuje sredstva, a njegove odluke moraju biti jednoglasne. SAD, koji spadaju u taj savet zbog Aljaske, u ovom telu su zajedno sa Kanadom, Rusijom, Danskom, Finskom, Islandom, Norveškom i Švedskom. 

Švedska ministarka spoljnih poslova Margo Valstrom izjavila je nakon sastanka sa Tilersonom da ima nade da SAD imaju dobre namere za region. 

"On je rekao da moraju prvo da formiraju svojku klimatsku politiku i da onda odluče o sporzumu iz Pariza i kako to na njega utiče - i mislim da to zvuči razumno", rekla je ona. 

Tokom sastanka u Ferbensku u obližnjem parku su se okupili demonstranti koji su se protivili prisustvu Tilersona, nekadašnjeg predsednika naftne kompanije Ekson Mobajl. 

"Moja poruka Tilersonu je: Aljaska ne bi trebalo da bude na prodaju zbog onoga što je naše na zemlji. Ovo je mesto divno, i ovo je mesto delikatno i ono što se već sada dešava na Arktiku uticaće na ostatak zemlje. I to je nauka", rekla je jedna od demonstranata Hana Hil. 

Predsednik Tramp je krajem aprila potpisao uredbu kojom se proširuje operacija bušenja za naftu i gas u vodama Arktičkog okeana i Atlantika, što je bio još jedan u nizu koraka da se uruši nasleđe prethodnog predsednika Obame ,koji je borbu protiv klimatskih promena načinio jednim od proiriteta. 

Tramp je zatražio od svojih zvaničnika da pregledaju lokacije za bušotine koje se nalaze na zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima. U to spadaju i veliki delovi Arktičkog okeana u kome je Obama trajno zabranio bušotine. Tramp je takođe potpisao uredbu kojom traži reviziju morskih nacionalnih parkova i utočišta za morske životinje, stvorene u poslednjih 10 godina i zabranio stvaranje novih. 

Stanovnici Aljaske, prve na udaru klimatskih promena, pozvali su američkog predsednika da razmisli na duže staze, jer čvrsto veruju da su klimatske promene ozbiljan problem. 

"Trebalo bi da se odvoje od svojih saradnika iz biznisa sa naftom i da počnu da slušaju stanovnike Aljaske, na primer, i građane sveta koji su zainteresovani za ove probleme", rekao je penzionisani profesor matematike sa Univerziteta u Aljasci Pet Lambert, noseći zajedno sa ostalim učesnicima demonstracija transparent sa natpisom "Dobrodošli na liniju fronta u borbi sa klimatskim promenama".

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage