Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

17. 03. 2017.

Nekada je tamo bujalo zelenilo s rekama i jezerima, a onda su ljudi stvorili Saharu

Sahara je oduvek poznata kao ogromna suva ravnica bez padavina i sa veoma visokim temperaturama. Ali samo nekoliko stotina godina ranije na tom mestu je bujalo zelenilo isprekidano brojnim jezerima.

Nekada je tamo bujalo zelenilo s rekama i jezerima, a onda su ljudi stvorili Saharu

foto: blic.rs

Arheolozi sada sugerišu kako su ljudi ti koji su izazvali drastičnu transformaciju ovog regiona, tvrdeći da su usevi farmera pokrenuli lanac događaja koji su na kraju ovu oblast učinili suvom i jalovom.

Saharini zeleni pašnjaci su počeli da se suše otprilike u vreme kad su se u tu oblast doselili ljudi, pre 8.000 godina, donoseći poljoprivredu sa sobom, piše Daily Mail.

U roku od 1000 godina Sahara je pretvorena u suvu pustinju kakvu je danas poznajemo.

Doktor Dejvid Rajt sa državnog univerziteta u Seulu tvrdi da su usevi tadašnjih ljudi prouzrokovali drastičnu promenu. Njegovo istraživanje pretpostavlja da kad su se proširile naseobine ljudi u tom regionu one su oblast prilagođavale svom načinu života, dakle poljoprivrednim usevima i stočarstvu.

Stoka je pojela rastinje i otkrila zemlju, a usevi su ostavili Saharu suvom i bez zelenila. Sunce j grejalo ogoljene pašnjake i vazduh, padavina je bilo malo i stvorili su se idealni uslovi za šipražje i surovu vegetaciju. Padavine su na kraju bile retke, a zatim su potpuno nestale.

Profesor Rajt navodi da se u pesku mogu naći tragovi biljaka i životinja, kao i tragovi drevnih reka koje su tuda proticale, ali zaista duboko ispod peščanih naslaga.

Sahara je bila zelena tokom afričkog vlažnog perioda, kad je zapadni deo kontinenta zbog monsuna bio dosta vlažana. Afrika je inače prošla nekoliko mokrih perioda u proteklih devet miliona godina.

Trenutne teorije tvrde da je kolebanje u Zemljinoj orbiti prouzrokovalo kraj afričkog vlažnog perioda, ali doktor Rajt ne deli isto mišljenje, već, smatra da su usevi promenili predele i da su oni prouzrokovali sušenje oblasti.

- U istočnoj Aziji već dugo postoje teorije kako su neolitske populacije promenile predele toliko da su monsuni prestali da prodiru toliko duboko u unutrašnjost kontinenta.

Doktor Rajt planira da prikupi dokaze i time potkrepi svoju teoriju.

- Potrebno je da bušimo ispod peska u nekadašnja jezera i reke i da nađeno tragove nekadašnjih biljaka i životinja - naveo je profesor.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage