Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 03. 2017.

Džinovska rupa u Sibiru se širi, a polje večitog leda nestaje i najavljuje katastrofu

Usred tajge na severu Sibira nalazi se džinovski krater, kome su, zbog njegovog zastrašujuće izgleda, lokalni stanovnici dali ime “Kapija podzemlja”. Pritom posebno uznemiruje činjenica da se rupa povećavala tokom poslednjih 50 godina.

Džinovska rupa u Sibiru se širi, a polje večitog leda nestaje i najavljuje katastrofu

foto: blic.rs

Duboki krater “Batagajka” nastao je kao posledica globalnog otopljavanja, koje je dovelo da zagrevanja sibirskog permafrosta, područja večitog snega i leda, i ekstremnih topografskih i ekoloških promena u blizini korita reke Jane.

Pri temperaturama uobičajenim za ovaj kraj, permafrost se ne zagreva ni iznad tačke topljenja. Zemlja je prošarana porama, u kojima se skuplja voda, koja ostaje zaleđena hiljadama godina. Činjenica da se permafrost sada ubrzano topi posledica je globalnog zagrevanja i rasta temperature. S tim u vezi, javlja se još jedan problem: budući da se površina zemlje oslobađa permafrosta, bakterije prodiru u zemlju i oslobađaju se metan i ugljen-dioksid, gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte i povećanje globalnih temperatura. Proces otapanja se ubrzava i stvara se začarani krug, piše "Biznis insajder".

Foto: Research Institute of Applied Ecology of the North, Alexander Gabyshev / siberiantimes.com

Krater, koji je nastao 1960-tih godina, danas je dug kilometar i po i dubok gotovo 120 metara - i nastavlja nezadrživo da raste. Uzrok nastanka kratera bila je seča šuma, usled koje je zemlja izgubila zaštitu. Iako je reč o najhladnijem području Zemlje, tlo, koje je ranije bilo u senci drveća, postalo je izloženije sunčevim zracima i višim temperaturama, i počelo je da se topi.

Krater se neprestano povećava, ali neki naučnici, poput Džulijana Martona sa Univerziteta u Saseksu, u tome vide i nešto dobro. Slojevi zemljišta omogućavaju im da saznaju više o klimi u poslednjih 200.000 godina tako što analiziraju organske i neorganske izotope. Između ostalog, došli su do značajnog naučnog otkrića: pre 125.000 godina prosečna temperatura je bila viša nego danas.

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage