Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 03. 2017.  - Autor: newsweek.rs

NAJNOVIJA STRATFOR PROGNOZA ZA BALKAN: Rusija drma osinje gnezdo, sprema se niz kriza koje Zapad ne može da obuzda!

U tekstu pod naslovom "Rusija drma osinje gnezdo", Stratfor prognozira tri ključna elementa ruskog uticaja koji će obeležiti naredni period

NAJNOVIJA STRATFOR PROGNOZA ZA BALKAN: Rusija drma osinje gnezdo, sprema se niz kriza koje Zapad ne može da obuzda!

Američka privatna obaveštajna agencija Stratfor, koja se bavi geopolitičkim i strateškim analizama i predviđanjima, objavila je najnoviju prognozu za Balkan i razmere ruskog uticaja na njemu.

U tekstu pod naslovom "Rusija drma osinje gnezdo", Stratfor prognozira tri ključna elementa koja će obeležiti naredni period.
 


ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD 



Agencija navodi kako će Moskva nastaviti da "eksploatiše podele" na Balkanu koji "tradicionalno predstavlja pozornicu za nadmetanje mnogih svetskih sila". Dalje, ruski uticaj će nastaviti da se širi najturbuletnijim područjima Balkana, uključujući Srbiju, sever Kosova, Crnu Goru i Makedoniju. Na kraju, Stratfor predviđa da će podsticanjem tenzija u regionu, Kremlj izazvati niz kriznih situacija koje Zapad neće moći da obuzda.
 


Balkansko poluostrvo sa svim svojim etničkim, religioznim i političkim pokretima, kroz istoriju predstavljalo je igralište za nadmetanje svetskih sila. Rusija je počela da se otima sa Austrougarskom i Otomanskim carstvom za uticaj na Balkanu još od 19. veka. Tokom Hladnog rata, Jugoslavija je postala ring za borbu između Sovjetskog saveza i Zapada uprkos njenom neutralnom statusu tokom Drugog svetskog rata. Dok se Zapad udvarao nudeći ekonomsku pomoć, Sovjeti su igrali sa vladajućom komunističkom partijom, pa su dve strane završile u ćorsokaku osamdesetih godina. 

Kada se zemlja raspala 1991. godine, klima se promenila. Raspad Sovjetskog saveza ostavio je Moskvu u poziciji u kojoj nije mogla da isprati jugoslovenske države na putu njihove tranziciju do suverenosti, a to je prepušteno Evropskoj uniji. Od tada, Zapad dominira nad ekonomijom balkanskih zemalja i njihovim odnosima.

Ipak, Moskva je zadržala svoj uticaj na Balkanu i ponovo se fokusirala na ovo područje. Stabilnost na Balkanu jedna je od gorućih tema sastanaka Vladimira Putina i bezbednosnog saveta Kremlja u tolikoj meri da je šef saveta rekao da je to jedan od prioriteta Moskve. Incidenti ruskog mešanja na Balkanu postavljaju pitanje da li se Moskva na ovaj način obračunava sa Zapadom. Rastuće tenzije u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini nude ruskoj vladi povoljnu priliku za uticaj i zbunjivanje Zapada, piše Stratfor.

Srpska vojska; Autor: Profimedia

Foto: Srpska vojska; Autor: Profimedia



ZVECKANJE ORUŽJEM U SRBIJI

Srbija je svojim kulturnim i religijskim vezama spojena sa Rusijom i održava jaku vezu sa Moskvom u isto vreme trudeći se da osigura članstvo u Evropskoj uniji. Tokom poslednje dve godine, uticaj Rusije u Srbiji očigledno raste. Dve najveće ruske novinske mreže Sputnik i Russia Today ponudile su svoj program, internet vesti i radijski signal za emitovanje u Srbiji. Isti slučaj je, navodi Stratfor, i sa časopisom "Nedeljnik" koji, sadrži antizapadnjačku retoriku kroz reference na NATO bombardovanje 1999. godine i rusku podršku tokom rata. Izgleda da to pali pošto prema istraživanju nedeljnika "Vreme" 68 odsto Srba više preferira odnose sa Rusijom nego sa Evropskom unijom.

Takođe, vojne veze između dve zemlje jačaju. Srpska vlada dobiće na poklon od Moskve 6 borbenih aviona Mikojan Mig-29 i desetine tenkova i borbenih vozila u narednom periodu. Povod je, pored predstojećih izbora, tenzija sa Kosovom nastala nakon voza na liniji Beograd - Kosovska Mitrovica. Hašim Tači je tada optužio Srbiju da primenjuje "krimski model" u nameri da preuzme severni deo teritorije. Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, telefonirao je Rusiji i zatražio pomoć u strahu od mogućeg sukoba.

Voz koji je zaustavljen na liniji Beograd - Kosovska Mitrovica; Autor: Fonet

Foto: Voz koji je zaustavljen na liniji Beograd - Kosovska Mitrovica; Autor: Fonet



KAKO SE STVARA KRIZA

Sada kada Kosovo koketira sa idejom da svoje lako oružane bezbednosne snage pretvori u pravu vojsku, SAD i NATO zapretili su da će povući svoju podršku u zaštiti Kosova ako do toga dođe. Vlasti u Prištini strahuju da usled unutrašnjih podela u Evropskoj uniji i nove administracije u Vašingtonu, Zapad neće imati vremena da održi devetogodišnji suverenitet države. Ukoliko tenzije nastave da rastu između Srbije i Kosova, Rusija će ih možda iskoristiti da sprovede potpunu krizu na terenu. 

Moskva je trenutno pod optužbom da je to pokušala i u Crnoj Gori koja ju je optužila da kuje zaveru za ubistvo premijera Mila Đukanovića. Rusija je odbacila ove optužbe i optužila crnogorsku vladu da je kleveta lažnim navodima.

Demonstracije u Prištini, Foto: Fonet/AP (29 nov 2015)

Foto: Demonstracije u Prištini, Foto: Fonet/AP (29 nov 2015)



REFERENDUM O RUSKOM UTICAJU

Referendum o nezavisnosti Republike Srpske, koji predsednik Milorad Dodik namerava da sazove sledeće godine može da poveća šanse Moskve da zaleluja situaciju. Sam Dodik koji je predložio referendum u predizbornoj kampanji 2014. godine, ne taji svoju povezanost sa Kremljom. On je čak dve nedelje pred izbore otputovao u Moskvu da se sastane sa Putinom, a na sam dan izbora vreme je proveo sa ruskim ultranacionalistom Konstantinom Malofejevim u hotelu nakon glasanja.

Profimedia, Vladimir Putin i Milorad Dodik

Foto: Profimedia, Vladimir Putin i Milorad Dodik



ŠIRENJE DEZINFORMACIJA

I Makedonija je na udaru ruske kampanje dezinformisanja. Ruski ministar spoljnih poslova optužio je Evropsku uniju i SAD da podržavaju separatističke pokrete albanske manjine koja čini 25 odsto makedonskog stanovništva. Prethodnih nekoliko nedelja, makedonski Albanci demonstriraju tražeći svoju državu, a Moskva tvrdi da Zapad podržava te interese u cilju stvaranja takozvane "velike Alabanije". Skorašnje ankete pokazuju da bi se Makedonija u budućnosti pre okrenula Rusiji za pomoć nego Zapadu zato što su sumnjaju u njihovu predanost.

Nisu sve zemlje u regionu prihvatile ruski uticaj. Hrvatska, koja je članica Evropske unije i NATO, aktivno se borila da spreči Ruse ili uplive ruskih medija u svoju zemlju. Isti je slučaj i sa Albanijom koja je takođe u NATO. Ruska vlada, čini se, ne gaji iluzije da će pridobiti balkanske zemlje na svoju stranu, ali ona region vidi kao košnicu koju može da uzdrma i stvori krizu koju EU i NATO ne mogu da obuzdaju.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage