Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 03. 2017.  - Autor: newsweek.rs

KARL BILT: Postotomanske frakcije su izvor regionalne i globalne nestabilnosti, od Bosne do Iraka

Švedski političar i diplomata govori o stanju na Balkanu i koracima koje Evropska unija mora da preuzme

KARL BILT: Postotomanske frakcije su izvor regionalne i globalne nestabilnosti, od Bosne do Iraka

Evropska unija naprasno je postala svesna situacije na Balkanu. Na poslednjem samitu naglašena je potreba za većim učešćem EU u održavanjem stabilnosti i potiskivanju uticaja Rusije u regionu.
 


ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD 


 
Geopolitička situacija na Balkanu nije ništa novo. Postotomanske frakcije, od Bihaća u severnozapadnoj Bosni do Basre na iračkoj obali Persijskog zaliva, nepresušni su izvor regionalne i globalne nestabilnosti još od kako je stara imperije doživela kraj pre jednog veka.
 

NOVI SVETSKI IZVEŠTAJ O SREĆI: Norveška je najsrećnija zemlja sveta, a evo gde su Srbija i region (FOTO) https://goo.gl/M0T0PY 


Kada su se Habzburška monarhija i Otomansko carstvo raspali na kraju Drugog svetskog rata bilo je pokušaja da se, uprkos regionalnoj nacionalnoj i kulturnoj različitosti, uspostave moderne nacionalne države na Balkanu. Od tada se nacionalizam u više navrata sukobljavao sa regionalnim šarolikim mozaikom stanovništva stvarajući jedan konflikt za drugim.

Karl Bilt u Ankari; Autor: Profimedia

Foto: Karl Bilt u Ankari; Autor: Profimedia



Jugoslavija, poput nacionalnih država koje su osnovane u Levantu i Mesopotamiji, stvorena je da upravlja ovim političkim suprotnostima, ali genocidi - bilo u Smirni, Srebrenici, Sindžaru ili negde drugde - postali su obeležje postimperijalističkog života.

Jugoslavija se raspala početkom devedesetih godina što je dovelo do decenije brutalnih ratova od Kosova do Hrvatske. Nastanak sedam novih - i često međusobno sukobljenih - država označilo je da će regionalna stabilnost zavisiti od novog okvira odnosno Evropske unije. Zahvaljujući iskustvu rešavanja nacionalnih sukoba, EU je dobila zadatak da premosti nacionalne podele i uguši etničke sukobe.

Potpisivanje Dejtonskog sporazuma; Autor: Profimedia

Foto: Potpisivanje Dejtonskog sporazuma; Autor: Profimedia



Na samitu Evropske unije u Solunu 2003. godine, delegati su svečano obećali da će sve balkanske države dovesti u blok članica. To obećanje je teško ispuniti, ali isto toliko je i bilo važno da se to obeća. Kada su se gorući problemi na Balkanu smirili, vođe EU pretpostavile su da je mir u regionu osiguran. Od tada, njihov pristup Balkanu u principu je podrazumevao održavanje statusa kvo.

Nakon što je Žan Klod Junker postao predsednik Evropske komisije 2014. godine, on je potvrdio status kvo, rekavši da se EU tokom njegovog petogodišnjeg mandata neće podvrgnuti daljem širenju. Junkerova izjava bila je tehnički tačna, ali politički štetna. Nakon što se svetlo koje je vodilo reforme i intergracione napore ugasilo, nacionalizam u regiji očekivano je počeo da raste, a EU je u međuvremenu postala fokusirana na finansijske probleme kao što je kriza sa suverenim dugom država članica.

Proveo sam dosta vremena na Balkanu nakon rata u Bosni. Bio sam posebni izaslanik EU za bivšu Jugoslaviju, a onda i zamenik kopredsednika Dejtonske konferencije za mir, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu i, na kraju, posebni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan.

Samit lidera Balkana i EU; Autor: Reuters

Foto: Samit lidera Balkana i EU; Autor: Reuters



Kada sam se 2016. godine vratio u Bosnu privatno, neko me je pitao da li će ponovo biti rata u regionu. U prvi mah sam kategorično odbacio pitanje i odgovorio da za to nema šanse, ali nakon što su me i drugi pitali to isto, počeo sam da brinem.

Sa pravom sam mislio da se ratovanje devedestih godina naće ponoviti jer su uslovi danas drugačiji od tadašnjih. Ali, kao što smo bili svedoci u prošlosti, pojedine usijane glave mogu da raspale vatru koju nije lako obuzdati. Na primer, nekada davno je u Sarajevu jedna osoba pod imenom Gavrilo Princip započela svetski rat ubistvom austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda. Danas je region vrlo "zapaljiv" i jedna iskra može da se zapali, ovoga puta možda u Skoplju.

Šta, dakle, treba učiniti? Za Evropu, jedini napredak može biti isticanje svojih moći zadržavanja uz ubrzavanje evropskih intergracija. Da bi se pozabavila rizicima na Balkanu, EU mora pokazati da ima volju i sredstva potrebna za delanje time što će razviti borbene grupe u cilju sprovođenja vojnih vežbi u regionu. Ovo bi poslalo jasnu poruku da njene vojne snage nisu samo prazna priča.



Dalje širenje EU je takođe imperativ. Pošto su samo Slovenija i Hrvatska primljene u blok članica, za pristupanje ostalih zemalja biće potrebno još vremena. Ali reforme neophodne za kandidaturu ovih zemalja mogu i moraju biti ubrzane sa privremenim koracima koji imaju kredibiltet među ljudima u regionu.

Na primer, trebalo bi da preuzmemo istočno partnerstvo EU i stvorimo Balkansko partnerstvo sa otvorenom opcijom za članstvo. Istovremeno, EU mora da načini korak napred kada je politički angažman u regionu u pitanju. Evropska unija može da krene od posredovanja istaknutog spora oko manjih granica da se situacija ne bi otela kontroli.

Evropska unija ima propusni opseg problema: njeni izazovi su se namnožili prethodnih godina, kao i sastanci koje održava ne bi li ih rešila. Kada je Balkan u pitanju, evropski lideri imaju očigledan izbor: da se problemom pozabave ili da sačekaju da se problem pozabavi njima.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage