Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

20. 07. 2020.

"KAO DA ME JE UDARIO AUTOBUS" Magla u mozgu, gubitak daha, umor ... ovo su samo neke od DUGOROČNIH POSLEDICA korona virusa

Za većinu Evrope vrhunac pandemije korona virusa je prošao. Bolnice više nisu preplavljene akutnim slučajevima, ali sada su tu hiljade ljudi koji su imali Kovid-19 – potrvđeno ili ne – a koji su daleko od potpunog oporavka.

"KAO DA ME JE UDARIO AUTOBUS" Magla u mozgu, gubitak daha, umor ... ovo su samo neke od DUGOROČNIH POSLEDICA korona virusa

Foto:blic

U Velikoj Britaniji na internetu “niču” zajednice “long Kovid”, ljudi koji dugo trpe posledice opake bolesti o kojima se i dalje ne zna mnogo. Britanija i Italija – dve evropske nacije koje su najgore pogođene pandemijom – sada su počele da nude rehabilitacione usluge pacijentima koji su se oporavili od Kovida-19, piše CNN.

Rehabilitacioni centar u Remsu, Francuska Foto: Profimedia

Rehabilitacioni centar u Remsu, Francuska

Ti centri će morati da imaju širok spektar ponude, jer istraživanja pokazuju da je korona virus višesistemska bolest koja može oštetiti ne samo pluća već i jetru, srce, mozak, nervni sistem, kožu i gastrointestinalni trakt.

Dr Pjero Klavario, direktor post-Kovid rehabilitacionog instituta u Đenovi, kaže da je njegov tim već počeo da kontaktira nekoliko stotina bivših pacijenata koji su bili u bolnici u toj oblasti u maju.

-Tu nisu samo oni koji su bili na intenzivnoj nezi i cevčicama zbog Kovida, već takođe pacijenti koji su proveli tri dana u bolnici i potom pušteni kućama. Mi istražujemo aspekte koji “beže” na standardnim virološkim i plućnim pregledima – kaže Klavario.

Rehabilitacija negativno testiranog pacijenta u Hagu Foto: robin van lonkhuijsen / EPA;

Rehabilitacija negativno testiranog pacijenta u Hagu

On je naveo da od 55 ljudi koje je do sada kontaktirao njegov tim osmoro više ne treba podršku i nema komplikacija, dok 50 odsto njih ima psihološke probleme a 15% posttraumatski stresni poremećaj. Svaki pacijent prvo ide na procenu koja podrazumeva više testova, a koje sprovode kardiolozi, neurolozi, psiholozi i lekari opšte prakse.

-Ono što me najviše iznenađuje je što su čak i pacijenti koji nisu bili na intenzivnoj nezi veoma slabi. Nema dokaza o kardiološkim ili plućnim problemima, ali oni ne mogu da pređu nekoliko stepenica. Većina pokazuje znakove ozbiljno oslabljenih mišića. Jedna 52-godišnja medicinska sestra morala je nakon oporavka da se vrati na posao, ali ona to nije mogla fizički da uradi – rekao je Klavario, dodajući da je pozitivna stvar to što se nakon perioda vežbanja u njihovoj teretani većina pacijenata efikasno oporavi.

Jedan od njih je profesionalni vozač Emilijano Peskarolo (42), koji se zarazio u martu i bio 17 dana u bolnici u Đenovi, da bi bio pušten 10. aprila. Nakon tri meseca i dalje je imao otežano disanje. Peskarolo ističe da, po otpuštanju iz bolnice, nedeljama nije primećivao nikakav napredak u daljem oporavku i da mu se čak i kratka šetnja činila kao penjanje na Mont Everest, prenosi Tanjug.

Nakon što je otišao u tamošnju rehabilitacionu kliniku, kaže da je počeo da vidi napredak u svom zdravstvenom stanju. Uprkos tome, i dalje se teško koncentriše i zabrinut je “posebno zbog kratkotrajnog pamćenja”.

-Prosto zaboravljam stvari – kaže on, dodajući da je video slične probleme kod drugih bivših pacijenata.

Peskarolo je ohrabrio druge pacijente da ne gube nadu u povratak u normalan život.

-Potrebno je četiri do šest meseci rehabilitacije, u slučaju kao što je moj. Možda će trebati više vremena za ljude koji su imali više problema, ali ne treba da odustaju – poručio je on.

Mnogi pacijenti trpe posledice dugo nakon otpuštanja iz bolnice Foto: Profimedia

Mnogi pacijenti trpe posledice dugo nakon otpuštanja iz bolnice

U međuvremenu u Velikoj Britaniji, više od 8.500 ljudi priključilo se grupi Long Kovid support na “Fejsbuku” otkako su je pokrenuli bivši pacijenti u maju pozivajući na rehabilitaciju i istraživanja. Druga grupa, LongKovidSOS, takođe zagovara kod vlade da prepozna potrebu za “dugotrajnim” oporavkom i obezbedi da poslodavci ne diskriminišu bivše pacijente.

Dok su neki bili u bolnici, drugi su trpeli posledice Kovida-19 u svojim kućama. Mnogima nije zvanično ustanovljena infekcija uprkos simptomima, a u nekim slučajevima nije bilo testiranja zbog nedostatka opreme. Neki su se testirali ali su testovi izašli negativni.

Klaudija de Freitas (34), medicinska sestra u Londonu, deo je LongKovidSOS zajednice. Ona se razbolela sredinom marta. Imala je kašalj, groznicu, otežano disanje, bol u grudima, gubitak čula mirisa. Nakon nekoliko dana mislila je da će imati srčani udar i njen suprug – lekar – odveo ju je u hitnu.

Tamo su joj snimali pluća rendgenom i uradili test krvi – ali su rezultati bili potpuno normalni, uključujući nivo kiseonika. Nakon druge posete rendgen je pokazao upalu pluća i posumnjalo se u Kovid. Savetovali su je da ostane kući i domara.

U rehabilitacionim centrima, zbog širokog spektra posledica, motri se stanje pacijenta iz više aspekata Foto: Profimedia

U rehabilitacionim centrima, zbog širokog spektra posledica, motri se stanje pacijenta iz više aspekata

I Margaret O’Hara je dobila negativan test, uprkos simptomima.

-Kao da me je udario autobus – kaže ona.

Nakon što se tri nedelje borila sa kašljem i umorom, lekar ju je poslao u hitnu jer nije mogla da diše. Ali, rendgen nije otkrio ništa, znakova infekcije nije bilo. Prošlo je osam nedelja dok je prestala da kašlje. Zdravlje joj se ponovo pogoršalo početkom jula, kad je još jednom otišla u hitnu.

-Ne mogu da pređem ni malu razdaljinu. Magli mi se u mogzu, ne mogu da funkcionišem. Doktorirala sam fiziku a ne mogu sastaviti dve misli zajedno – ističe O’Hara, koja pre infekcije nije imala zdravstvenih tegoba.

Ona je zabrinuta da se istraživanje dugoročnih posledica Kovida-19 fokusira samo na pacijente koji su bili u bolnici.

-Niko ne pita ništa nas koji nismo bili hospitalizovani – mi smo prosto izostavljeni iz sistema. To je stvarni problem – dodaje O’Hara.

Doktorka Grejs Doman (39) iz Kembridža takođe se razbolela u martu, a posledice oseća i danas.

Sredinom aprila test na virus je pokazao da je negativna, ali u međuvremenu ona i dalje ne može da radi i brzo se zamara.

- Osećam se kao da imam 100 godina. Mogu da radim malo, pa da se odmorim, pa opet malo da radim, pa opet da stanem - rekla je ona.

Britanski ministar zdravlja Met Henkok objavio je početkom jula veliko istraživanje dugoročnih posledica Kovida-19 po hospitalizovane pacijente. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) takoše planira da uspostavi onlajn platformu za podršku pacijentima i njihov oporavak, a krajem maja otvoren je novi rehabilitacioni centar na jugu Engleske. I druge bolnice su počele da nude rehabilitacione usluge, navodi CNN.

Vođa studije PHOSP-KOVID, profesor Kris Brajtling sa Univerziteta Lester, rekao je da je njegova studija najveća svoje vrste u svetu.

-Ono što mi želimo da razumemo su posledice koje imaju oni koji su otpušteni iz bolnice sa Kovidom-19 – ističe Brajtling.

-Bilo bi sjajno da ih nema, ali je veoma verovatno da će imati niz problema, koji se kreću od hroničnog umora i glavobolje do gubitka daha, između ostalog – dodaje on.

Rehabilitacija negativno testiranog pacijenta u Hagu Foto: robin van lonkhuijsen / EPA;

Rehabilitacija negativno testiranog pacijenta u Hagu

Istraživači su pozvali 10.000 pojedinaca da učestvuju u studiji. Njima će vaditi krv i sprovoditi druge testove, nadgledaće ih dok vežbaju i snimati njihova pluća i druge organe. Studija se fokusira na hospitalizovane pacijente, jer se u ranim danima izbijanja epidemije u Britaniji testiranje obavljalo isključivo u bolnicama.

-To znači da imamo grupu ljudi za koje sa sigurnošću znamo da su bili zaraženi. Tu su i oni za koje se smatra da je najverovatnije da će imati dugoročne posledice bolesti – kaže Brajtling.

Neki će imati toliko teške posledice da će trebati dugoročni tretman u bolnici, ali čak i manje ozbiljnim slučajevima bolest će uticati na njihovu radnu sposobnost, odnose, ljude koji brinu za njih…

-Ne znamo koliko će veliko biti breme koju ta nega zahteva i zato je ova studija veoma važna – ukazuje Brajtling.

Dosadašnja istraživanja bave se uglavnom pacijentima koji su bili hospitalizovani Foto: Profimedia

Dosadašnja istraživanja bave se uglavnom pacijentima koji su bili hospitalizovani

Dr Pol Vitaker iz bolnice u Bredfordu na severu Engleske otvorio je pre mesec dana kliniku za post-Kovid pacijente. Smatrao je da će tu biti gomila ljudi sa plućnim problemima, međutim uskoro mu je postalo jasno da će klinika, koja se nalazi u bolnici St. Luk, trebati širi fokus.

-Viđali smo neka respiratorna stanja, pacijente sa plućnom fibrozom, neki su se vratili sa pneumatoraksom, ali takvih je relativno malo. Ono što stalno viđamo su ljudi koji imaju hronične simptome na niskim nivoima, što je nedovoljno da ih hospitalizujemo ali se oni bore sa umorom, gubitkom daha, ubrzanim radom srca, lošim snom i fokusom i glavoboljom – naveo je Vitaker.

Na rehabilitacionom klinikama pomažu specijalisti iz različitih oblasti medicine Foto: robin van lonkhuijsen / EPA;

Na rehabilitacionom klinikama pomažu specijalisti iz različitih oblasti medicine

Njegovom timu sada su se priključili specijalisti za hronični umor, dijetetičar i psiholog.

-Isprva smo planirali da pratimo pacijente za koje smo mislili da su imali najteži oblik bolesti… Ali ubrzo smo shvatili da je to samo vrh ledenog brega u smislu pacijenata koje smo trebali da pregledamo i mnogo pacijenata nikada nije bilo u bolnici – ističe Vitaker.

Njegova klinika otvorila je sada vrata i lekarima opšte prakse.

-Suštinski, prihvatamo sve koji dođu. Postoje “dugotrajni” Kovid pacijenti koji pate od posledica i preko tri meseca. Njih ćemo uskoro početi da viđamo – rekao je on.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati