Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 07. 2018.  - Autor: B92

Šegrt, kalfa, pa na kraju majstor...

Aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan položio je zakletvu kao predsednik u novom političkom sistemu koji šefu države daje punu izvršnu vlast

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Ceremoniji Erdoganovog polaganja zakletve prisustovalo je 22 predsednika, 28 premijera i predsednika parlamenata

Otkako je došao na vlast 2003. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imenovao je svaku fazu tokom konsolidacije svoje vlasti - prvo je sebe nazivao šegrtom, potom kalfom, a na kraju majstorom.

Uoči junskih izbora AP je preneo da Erdogan (64) kaže da bi ga novi petogodišnji mandat unapredio u "velikog majstora" i pomogao mu da od Turske napravi jednu od najvećih svetskih sila do 2023, kada Turska Republika obeležava 100 godina postojanja. 

Najmoćniji i najpolarizujući lider u istoriji Turske, kako američka agencija naziva Erdogana, tražio je novi mandat na predsedničkim izborima, koji bi mogli da "zacementiraju" prelazak Turske sa parlamentarnog na predsednički sistem, za šta je dobio tesnu podršku na referendumu prošle godine. 

Nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj Dušan Spasojević je svojevremeno za Erdogana rekao da je političar od rase, vaspitavan u idejama patrijarhalnog asketizma i sunitskog islama, čovek iz naroda retke oštroumnosti i lider s velikim darom opštenja sa masama i familijarnosti u ličnom kontaktu, čovek prema kojem je, u uskom izboru između ljubavi i mržnje, gotovo nemoguće ostati rezervisan. 

Uz Kemal-pašu Ataturka, koji se na čelu države-naslednice Osmanske imperije nalazio 15 godina, od 1923 do 1938. godine, Erdogan nesumnjivo predstavlja najznačajniju figuru moderne Turske, piše Spasojević u knjizi "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije". 

Erdogan je, navodi Spasojević, prešao put od uličnog prodavca đevreka u siromašnoj istanbulskoj četvrti Kasimpaša, preko uspešnog gradonačelnika najvećeg grada u Evropi i političkog zatvorenika, do neprikosnovenog vođe Partije pravde i razvoja, koja godinama vlada turskom. 

Na političkoj mapi današnje Evrope turskog predsednika je moguće porediti samo sa dva lidera. 

Uz nemačku kancelarku Angelu Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, u novom milenijumu jedino Erdogan suvereno vlada zemljom koja, zahvaljujući svojoj veličini, broju stanovnika, geostrateškom položaju, istoriji i tradiciji, ima potencijal da utiče na zbivanja van sopstvenih granica. 

Za razliku od Putina i Merkelove, koji su na svoj put do trona krenuli iz duboko ukorenjenih establišmenata Rusije i Nemačke, vođa turskih konzervativaca potekao je iz miljea koji je prethodnih 80 godina predstavljao proganjanu marginu turskog društva. 

Za razliku od ruskog predsednika, koji je od svog prethodnika na tacni dobio prerogative apsolutne vlasti, i nemačke kancelarke, koja je nasledila sve mehanizme jednog dobro ustrojenog sistema, Tajip Erdogan je u novembru 2002. preuzeo kormilo klimavog broda, čija je čitava posada tokom prvog mandata radila sve da novog kapetana onemogući u nameri da tursku lađu usmeri u pravcu za koji je dobio mandat od naroda. 

Prve godine vladavine harizmatičnog Erdogana i njegove partije, čvrsto ukorenjene u islamističkoj ideologiji, protekle su u stalnom odmeravanju snaga sa bastionima sekularizma koji su ih okruživali sa svih strana. 

Nasuprot Erdoganu nisu se našli samo druga po snazi armija NATO saveza, čitava administracija i pravosuđe, već i tradicionalno sekularna štampa i njeni vlasnici, oličeni u nekolicini najbogatijih turskih porodica. 

Kao u kakvoj šahovskoj simultanci, navodi Spasojević, odvažni i lukavi Erdogan, poput Makijavelijevog "lava i lisice", jedne je privukao na svoju stranu, a druge, bez milosti, do nogu potukao. 

U uspostavljanju apsolutne vlasti u Turskoj, Erdogan je istovremeno uspostavljao neverovatna savezništva - sa Evropskom unijom u pretpočinjavanju svemoćnih turskih oružanih snaga, sa uticajnim islamskim verskim pokretom imama iz Pensilvanije, Fethulaha Gulena, u uspostavljanju kontrole nad pravosuđem i policijom, sa duboko ukorenjenim turskim nacionalizmom u ovladavanju masama. 

Tajna uspeha svakog vladaoca leži u odabiru kompetentnih i lojalnih saradnika, te postizanju i deobi blagostanja sa svojim podanicima. 

Erdogan je u velikoj meri uspeo i u jednom i u drugom. 

Da sreća prati hrabre slikovito govori i njegov primer.

 

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage