Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Problemi s inkluzijom

13. 07. 2011.  - Autor: Larisa Onodi

Zbog malih plata neće da uče decu s hendikepom

Predrasude - Inkluzija dece sa invaliditetom u novosadskim školama odvija se uz velike poteškoće. Nema pedagoških asistenata, nastavnici nisu dovoljno obučeni i motivisani, a među roditeljima ima mnogo predrasuda

1
Upisivanje dece sa invaliditetom u „regularne" razrede novosadskih škola zasad se odvija uz brojne poteškoće i barijere. Prema istraživanju pokrajinskog ombudsmana, nedostaju pedagoški asistenti da olakšaju posao učiteljima, nastavnici su nedovoljno obučeni i nisu motivisani, u odeljenjima je previše đaka, uz gomilu predrasuda među roditeljima, a pojedini prosvetni radnici tvrde da čak i zbog malih plata nisu voljni da prihvate, po njima, dodatne obaveze koje inkluzivno obrazovanje zahteva.

Istraživanje pokrajinskog ombudsmana pokazalo je i da za uspešnu inkluziju ovih mališana nedostaju didaktička sredstva i literatura namenjena deci sa smetnjama u razvoju, kao i da ne postoji adekvatna saradnja sa roditeljima.

Roditelji puni predrasuda

Ono što je posebno zabrinjavajuće u odgovorima učitelja i nastavnika jeste da jedan broj njih smatra da je koncept „obrazovanja za sve" veoma loš, i da je potrebno decu sa smetnjama u razvoju izdvojiti u specijalne škole!

A

Hitno prekinuti diskriminaciju

Cilj inkluzivnog obrazovanja je uklanjanje svih vidova barijera i diskriminacije, koje se odnose na pol, nacionalnu pripadnost, versko i socioekonomsko poreklo, sposobnosti, zdravstveno stanje ili bilo koje drugo lično svojstvo pojedinca. Naredne školske godine deca sa invaliditetom biće upisana u predškolske ustanove u Novom Sadu i Temerinu, i u osnovne škole „Petefi Šandor", „Kosta Trifković" i „Dušan Radović" u Novom Sadu, Kulpinu, Bačkom Magliću i Novom Miloševu.
Osnovna škola „Petefi Šandor" već godinama sprovodi inkluzivno obrazovanje, ali učitelji i dalje nemaju pedagoške asistente.

- Mi smo još pre deset godina napravili prilaz za decu u kolicima, a ja sam bio razredni starešina u odeljenju u kojem su bila deca sa cerebralnom paralizom. Naši nastavnici i dalje nemaju pedagoške asistente, mada bi im bili od velike pomoći, jer su zaista mnogo truda i vremena uložili u rad sa decom. Nastavnicima nije bilo lako, ali nisu se žalili, i vidi se veliki napredak kod dece. Roditelji ostale dece na početku baš i nisu imali razumevanja, neki su bili puni predrasuda, ali kako je vreme prolazilo, navikli su se - priča za Press direktor ove škole Zoltan Arđelan.

Menjati pristup nastavnika

Mima Ružičić-Novković iz centra „Živeti uspravno" kaže da se mora menjati pristup nastavnika.

- Prosvetari često kažu: „Ja u razredu imam 30 dece, kako ću izaći na kraj sa detetom s invaliditetom?". To mora da se menja. Još 2009. godine smo uočili da će biti problema sa nedostatkom pedagoških asistenata, pa smo obezbedili novac za njihovu obuku. Sada ih imamo sedmoro, a oni rade sa desetoro dece po osnovnim školama. Većina ljudi misli da je inkluzija skupa, ali ja smatram da nije tako. Jeftinije je uključiti decu sa smetnjama u razvoju u redovne škole nego otvarati nove specijalne škole, koje se, nažalost, često nude kao jedini izbor roditeljima - zaključuje Ružičić-Novković. 

Izvor: PRESS VOJVODINA

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati