NOVI SAD 13. 07. 2011

PRESS VOJVODINA

Problemi s inkluzijom

Zbog malih plata neće da uče decu s hendikepom

Predrasude - Inkluzija dece sa invaliditetom u novosadskim školama odvija se uz velike poteškoće. Nema pedagoških asistenata, nastavnici nisu dovoljno obučeni i motivisani, a među roditeljima ima mnogo predrasuda

Upisivanje dece sa invaliditetom u „regularne" razrede novosadskih škola zasad se odvija uz brojne poteškoće i barijere. Prema istraživanju pokrajinskog ombudsmana, nedostaju pedagoški asistenti da olakšaju posao učiteljima, nastavnici su nedovoljno obučeni i nisu motivisani, u odeljenjima je previše đaka, uz gomilu predrasuda među roditeljima, a pojedini prosvetni radnici tvrde da čak i zbog malih plata nisu voljni da prihvate, po njima, dodatne obaveze koje inkluzivno obrazovanje zahteva.

Istraživanje pokrajinskog ombudsmana pokazalo je i da za uspešnu inkluziju ovih mališana nedostaju didaktička sredstva i literatura namenjena deci sa smetnjama u razvoju, kao i da ne postoji adekvatna saradnja sa roditeljima.

Roditelji puni predrasuda

Ono što je posebno zabrinjavajuće u odgovorima učitelja i nastavnika jeste da jedan broj njih smatra da je koncept „obrazovanja za sve" veoma loš, i da je potrebno decu sa smetnjama u razvoju izdvojiti u specijalne škole!

Osnovna škola „Petefi Šandor" već godinama sprovodi inkluzivno obrazovanje, ali učitelji i dalje nemaju pedagoške asistente.

- Mi smo još pre deset godina napravili prilaz za decu u kolicima, a ja sam bio razredni starešina u odeljenju u kojem su bila deca sa cerebralnom paralizom. Naši nastavnici i dalje nemaju pedagoške asistente, mada bi im bili od velike pomoći, jer su zaista mnogo truda i vremena uložili u rad sa decom. Nastavnicima nije bilo lako, ali nisu se žalili, i vidi se veliki napredak kod dece. Roditelji ostale dece na početku baš i nisu imali razumevanja, neki su bili puni predrasuda, ali kako je vreme prolazilo, navikli su se - priča za Press direktor ove škole Zoltan Arđelan.

Menjati pristup nastavnika

Mima Ružičić-Novković iz centra „Živeti uspravno" kaže da se mora menjati pristup nastavnika.

- Prosvetari često kažu: „Ja u razredu imam 30 dece, kako ću izaći na kraj sa detetom s invaliditetom?". To mora da se menja. Još 2009. godine smo uočili da će biti problema sa nedostatkom pedagoških asistenata, pa smo obezbedili novac za njihovu obuku. Sada ih imamo sedmoro, a oni rade sa desetoro dece po osnovnim školama. Većina ljudi misli da je inkluzija skupa, ali ja smatram da nije tako. Jeftinije je uključiti decu sa smetnjama u razvoju u redovne škole nego otvarati nove specijalne škole, koje se, nažalost, često nude kao jedini izbor roditeljima - zaključuje Ružičić-Novković. 

Larisa Onodi