SREMSKA MITROVICA 03. 05. 2011

PRESS VOJVODINA

Radnici u Sremskoj Mitrovici na ivici egzistencije

Sve više gladnih i bez posla

Beda - Zbog najavljenih stečaja u preduzećima mnogi radnici će završiti na tržištu rada. Pri tom, sve više onih koji su već ostali bez posla prinuđeno je da traži jednokratnu pomoć da bi kupili hranu i lekove

Radnici u Sremskoj Mitrovici nisu imali mnogo razloga za slavlje tokom prvomajskih praznika, jer će zbog najavljenih stečajeva još puno njih ostati bez posla. Takođe, sve je veći broj zahteva korisnika za dobijanje jednokratne novčane pomoći, a čak 70 odsto njih odnosi se na kupovinu hrane!

Predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u Sremskoj Mitrovici Stevan Romakov kaže za Press da u brojnim privatnim preduzećima poslodavci zabranjuju sindikalno organizovanje, a poseban problem je što hiljade ljudi tamo radi na crno, bez ikakve zaštite.

Sindikat babaroga

Opštinsko veće SSSS, okuplja 73 sindikalne organizacije sa 4.600 članova, odnosno oko trećine ukupnog broja zaposlenih u jedinom sremskom gradu. Stvaran broj zaposlenih je skoro nemoguće utvrditi, a po nekim statističkim podacima, u Mitrovici je oko 15.000 zaposlenih. U OVSSSS procenjuju da je u malim zanatskim, trgovinskim i uslužnim firmama na crno zaposleno više od 3.500 ljudi.

- Pokušavamo da formiramo nove sindikalne organizacije, ali je to jako teško uraditi zbog pretnji i zabrana poslodavaca koji prave babarogu od sindikata, misleći da smo tu samo da štrajkujemo. Ne, mi smo tu da radimo, a da nas poslodavac plati. Poslodavci imaju nepotreban strah od sindikata. Ako oni imaju svoje asocijacije, komore, uniju poslodavaca, u koje su se učlanili ne pitajući nikoga, zašto bi onda radnici nekoga pitali za dozvolu da se učlane u sindikat - pita se Romakov, i dodaje da su omogućili radnicima da se direktno u veću učlane u sindikat i dođu do neke radno-pravne zaštite.

- Najviše su obespravljeni radnici u zanatstvu, trgovini, uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu i malim preduzećima. Mnogi rade neprijavljeni, na crno, za male pare. Situacija je teška, ljudi sve to prihvataju, rade bez prijavljivanja, trpe poniženja. Po nekim podacima, bilo je čak 3.700 zaposlenih u malim zanatskim i uslužnim firmama, koje često ostaju bez ikakve kontrole. Zato su radnici prvi za to da uđemo u EU, makar zbog pravila da poslodavci plate radnicima za uloženi rad, da radnici mogu sebi priuštiti godišnji odmor i ispuniti osnovne životne potrebe - priča Romakov.

Da se u Mitrovici sve teže živi, svedoče i podaci ovdašnjeg Centra za socijalni rad „Sava", u kojem je sve veći broj zahteva korisnika za dobijanje jednokratne novčane pomoći, od kojih je skoro dve trećine za hranu!

Direktorka Centra Snežana Stanisavljević kaže da, u proseku, mesečno stiže oko 150 zahteva za jednokratnu pomoć. U januaru je bilo 105 zahteva, a u martu već 186!

Mole za hranu i lekove

- Mi ne možemo da udovoljimo svim zahtevima. Jednokratna pomoć se finansira iz budžeta grada i godišnje je za te namene opredeljeno nešto više od 5,5 miliona dinara. Radnici Centra svaki zahtev za jednokratnu novčanu pomoć obrađuju, određuju prioritete i pomažu onima kojima je ta pomoć najpotrebnija. U proseku, mi isplaćujemo po 3.000 dinara na ime jednokratne novčane pomoći - objašnjava Snežana Stanisavljević.

Pomoć se najviše traži za osnovne životne potrebe. Oko 70 odsto zahteva je za kupovinu hrane, 20 odsto za kupovinu lekova, a ima i zahteva za pomoć pri plaćanju stanarine podstanarima.

Ž. Negovanović