Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Intervju: Milka Canić

02. 12. 2011.  - Autor: Ana Ilić

Najpravilnije se govori u užičkom i valjevskom kraju

Čim se u jednom jeziku obrće na hiljade stranih reči i izraza, jezik je ugrožen. Poseban problem predstavlja upotreba glagola sa predlozima, na primer: za očekivati, za ne verovati, za ne prepoznati umesto očekuje se, da ne poverujete, da ne prepoznate

s
Jedno obično „dobro veče" načinilo je od Milke Canić, supervizora „Slagalice", najdugovečnijeg TV kviza kod nas - legendu. Kada je pre nekoliko godina odlučila da osim klimanja glavom u znak pozdrava izgovori ove dve reči, Milka je postala „ikona" televizije i miljenica publike.
Na Fejsbuku postoji grupa pod imenom Milka Canić, koja broji 90.000 simpatizera, duplo više od grupe Borisa Tadića. Ipak, Milka kaže da ne planira da toliku popularnost iskoristi u političke svrhe i kandiduje se za predsednika.

- Za zvanje političara nije dovoljna samo popularnost. Političar je zanimanje i opredeljenje. Nemam političkih ambicija - kaže gospođa Canić na početku razgovora za Press TV, u kojem uglavnom govori o srpskom jeziku i o tome koliko je on ugrožen zbog tuđica koje su ga preplavile.

Dobro veče, Milka, kako ste?
- Za promenu, poželeću vašim čitaocima dobro jutro, jer vaš list izlazi ujutro. Hvala na pitanju, odlično sam.

Prija li vam to što je vaše ime već godinama zaštitni znak najgledanijeg kviza kod nas?

- Prija mi što toliki broj ljudi gleda naš kviz, što znači da je cenjen posao koji ekipa „Slagalice" svakodnevno predano radi.

Da li ste uopšte svesni koliko ste obožavalaca stekli kada ste izgovorili ono karakteristično i samo vama svojstveno „dobro veče"?
- U svakodnevnom susretu sa ljudima, a posebno sa decom i mladima, shvatam da im se to moje „dobro veče" dopalo. Izgovorila sam ga spontano, bez razmišljanja, ne sluteći da će imati takav odjek.

Da li sa simpatijom ili antipatijom gledate na viceve i klipove na Jutjubu u kojima se ljudi šale na vaš račun?
- Ljudi mi uglavnom prenose šta na forumima piše. Iznenađuje me njihova maštovitost, a nekoj šali, izmišljotini ili vicu od srca se nasmejem.

Šta najviše uništava jedan jezik?
- Nedostatak čitalačke kulture, bukvalni prevodi stranih tekstova, loš govor u medijima, najezda stranih reči, sleng...

a

Radite li još nešto osim „Slagalice"?

- Pišem udžbenike za osnovnu školu. Udžbenik pod nazivom 'Čitanka i gramatika' ovih dana izlazi iz štampe. Kad ga pročitate, javite mi šta mislite o konceptu.

Koliko ljudi sa naše javne scene pravilno govore srpski jezik?
- Nažalost, kultura govora se sve manje neguje. Ima javnih ličnosti koji vode računa o načinu govora, dikciji, akcenatskim pauzama i svim drugim odlikama pravilnog izražavanja, ali kao da ih je svakim danom sve manje.

Obraćate li uvek pažnju na izražavanje ljudi oko vas i ispravljate li ih?
- Da. Svaki odgovoran čovek vodi računa o svojoj struci i reaguje na njene propuste i nepravilnosti.

U kakvom stanju je srpski jezik danas?

- Srpski jezik trpi uticaje mnogih jezika. Poslednjih godina odomaćio se engleski jezik. Čim se u jednom jeziku obrće na hiljade stranih reči i izraza, jezik je ugrožen. Na prste jedne ruke možete nabrojati institucije koje tome poklanjaju pažnju, a ličnosti koje se bore za ćirilicu, negovanje narodnog govora, čuvanje nacionalnog jezičkog blaga nisu moderne, a ni uvažene u našem društvu.

Navedite nam najčešće greške i fraze u svakodnevnom govoru.
- Pročitaćete u novinama ili čuti na televiziji da je sve transparentno, od ljudi, pojava do sredstava; sve dobija na značaju; umesto da se sredstva raspoređuju ona se opredeljuju; u vezi toga umesto u vezi sa tim; neka preduzeća su na pozitivnoj nuli, neka su ostvarila gubitke; postoji više alternativa (postoji samo jedna alternativa, a sve ostale, druga, treća plod su neznanja); neki povratni glagoli koriste se bez zamenice se, pa tako imamo dogovorili su, umesto dogovorili su se, otišao je da odmori, umesto da se odmori; mešaju se pojmovi kao što su koncept i koncepcija, interesenti i interesno, oportunitet i oportunizam, značajno i znatno itd; poseban problem predstavlja upotreba glagola sa predlozima, na primer: za očekivati, za ne verovati, za ne prepoznati, umesto očekuje se, da ne poverujete, da ne prepoznate i slično; dvostruki standardi umesto dvojaki ili nejednaki standardi i još mnogo toga.

U kom delu Srbije se najpravilnije govori naš jezik?
- U valjevskom i u užičkom kraju.

Da li mnoštvo različitih dijalekata, izgovora i naglasaka urušava ili obogaćuje jezik?

- Jezik koji upotpunjuje i bogati mnoštvo dijalekata, izgovora i narečja svakako se može svrstati u bogate jezike, tako da govori prizrenskog, pirotskog, leskovačkog i drugih krajeva Srbije čine naš jezik sadržajnijim, raznovrsnijim i ne urušavaju ga. Pravi primeri za to su dela Bore Stankovića, Stevana Sremca, Dragoslava Mihailovića...

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati