Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 06. 2012.  - Autor: Zlatko Posejdon Čonkaš

Na početku beše riba

A majmun? Režiser Dragan Stojmenović je otišao na dno Egejskog mora da bi proverio teoriju koja opovrgava Darvina, a koja tvrdi da je čoveku osnovna životna sredina bila voda, a ne kopno

1
Svestrani umetnik Dragan Stojmenović jedan je od onih koji vas svojom inventivnošću svakodnevno iznenađuju. Uspešna glumačka karijera, koja ga je vodila po scenama nacionalnih teatara u Subotici, Somboru, Beogradu i Novom Sadu, samo je delić Stojmenovićevog opusa.

Predaje na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu, realizovao je preko stotinu domaćih i inostranih profesionalnih pozorišnih, TV, muzičkih i filmskih projekata, koji su ga prošle godine doveli čak do Kanskog festivala. Tamo je bio jedini predstavnik srpske filmske produkcije sa kratkim filmom „Teslin kabare - Song čika Jove Zmaja". Tim delom Novi Sad se upisao na svetsku kinematografsku mapu, ali nedavno je otišao još dalje. Učinio je da se glas o Novom Sadu pronese dubinama Egejskog mora, jer je u Grčkoj snimio podvodni film „Scuba lunch". U intervjuu za Press otkriva detalje svog poslednjeg podviga.

Kažeš da si iz Grčke doneo na filmu zabeležene „Đakonije sa Posejdonovog stola". Šta je na njemu servirano?

- Iz Novog Sada, gastronomske prestonice Panonskog mora, krenuli smo u istraživanje Posejdonovih dubina, koje nam otkrivaju priču o početku umetnosti kulinarstva. Antički pesnik Arhestrat, prvi poznati gastronom zapadne civilizacije, na svom meniju kao specijalitet je imao morskog ježa. Mi smo priredili „Arhestratov sicilijanski banket", ali - pod vodom.

I? Jeste li se „omrsili"?

- Osnovna dilema koju film istražuje sadržana je upravo u pitanju: Da li je čovek sposoban da se hrani pod vodom? Morski biolog ser Alister Hardi teorijom akvatičkog čoveka objašnjava čovekovu visoku antropološku i fiziološku prilagođenost vodenim uslovima. On menja evolutivnu čovekovu liniju i dokazuje da je čovek za osnovnu životnu sredinu, u najvažnijem istorijskom trenutku kada je počeo da hoda uspravno, imao vodu, a ne kopno!

2
Šta bi Darvin rekao?

- Nisam pristalica akvatičke teorije i ne zauzimam ničiju stranu. Ipak, ima tu nečega. Na primer, čoveka sve vezuje za vodu. Naše telo čini oko 70 odsto vode i bez nje ne možemo. Nijedan kopneni sisar ne može da se kreće kroz vodu kao što to mi činimo. Bebe se ne plaše vode i znaju da rone. Čovek je jedini sisar čije su nozdrve okrenute prema dole, tako da nam ne ulazi voda u nos kada plivamo pravo. Od svih primata, čovek jedini ima potkožno salo, tipično za vodene sisare, kako bi nas štitilo od hladnoće. Jedino mi i vodeni sisari možemo da plačemo, što je način da se izbaci višak soli iz očiju. Ima tu svega. Ali... jež je definitivno ukusan (smeh).

U filmu „glume" i životinje. Da li je i njih bilo teško „organizovati"?

- Razne specifičnosti, koje se odnose na kretnju kamere, ljudi i životinja u sadejstvu svetlosti, s obzirom na fizičke zakone koji vladaju pod vodom, kao i restriktivno vreme koje filmska ekipa ima na raspolaganju, moraju se vešto i hitro iskoristiti. Okružen vodom, moderni čovek je srećan i slobodan iako mu je podvodni svet većinom apsolutna nepoznanica. Generalno, film istražuje odnos čoveka i prirode, koji se ogleda u ljudskom razumevanju i racionalnom korišćenju vodenih resursa naše Plave planete.

Da li bi posebno izdvojio nekog „glumca"?

- Imali smo privilegiju da snimimo solarnog morskog puža. On se hrani algama u mladosti, a potom do kraja života upija samo energiju vode i sunca. Možda i nije baš najbolja paralela, ali čovek za svoju ishranu koristi sekundarnu energiju vode i sunca u obliku biljaka i životinja.

3
Nos kao škrge .... Čovek je jedini sisar čije su nozdrve ka dole, i od svih primata jedini ima potkožno salo, tipično za vodene sisare

Vratimo se Kanu. Tvoj film je ostavio veoma dobar utisak i pozvan je na mnogobrojne svetske festivale. Čega se prvo setiš kada pomisliš na Kan?

- Pored silnog glamura, ono što je na mene ostavilo poseban utisak bilo je masterklas predavanje Malkoma Mekdauela, glavnog glumca Kjubrikove antologijske „Paklene pomorandže", statistički najgledanijeg filma u istoriji kinematografije. Imao sam čast i da se lično upoznam sa gospodinom Mekdauelom, koji je u društvu Lorensa Olivijea i Helen Miren prolazio kroz svoju karijeru u „Rojal Šekspir teatru", dok ga nije otkrio genijalni Stenli Kjubrik. Imati prilike da čujete iskustvo i savete takvog svetskog glumačkog doajena istinska je privilegija. 

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati