Press Online

Miroslav Zdravković je rođen 1971. godine u Jagodini. Diplomirao, magistrirao i doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Zdravković je specijalizovan za analizu međunarodne ekonomije, reginalne  ekonomije i makroekonomskih kretanja Srbije.

Nikola Tasić je rođen 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na Državnom univerzitetu u San Hozeu, SAD, a magistrirao i doktorirao na Državnom univerzitetu u Džordžiji, Atlanta, SAD. Trenutno je zaposlen kao docent na jednom privatnom univerzitetu u Beogradu. Pre toga je bio zaposlen u Narodnoj banci Srbije i u Centru za fiskalna istraživanja. Tasićeve oblasti interesovanja uključuju: međunarodne finansije, primenjenu statistiku i ekonometriju i javne finansije.

Miroslav i Nikola su urednici i jedni od osnivača internet portala ekonomija.org. Na blogu Press-a predstaviće Vam poglede ekonomista na trenutna dešavanja u Srbiji.

Goran Petrović rođen je 1961.god. u Topoli. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1984.god. Početkom 1986.god. zaposlio se kao operativni radnik u Službi državne bezbednosti Srbije u kojoj je radio do 1999.god. kada je od strane julovskog rukovodstva u eri borbe protiv stranih plaćenika i domaćih izdajnika, dobio otklaz. Na prvoj sednici, prve demokratske vlade Srbije tokom prve tačke dnevnog reda, postavljen je za Načelnika RDB-a u januaru 2001. Na ovoj funkciji ostao je do pobune JSO kada je razočaran reakcijom vlade, podneo ostavku. Bio je Direktor Službe za istraživanje i dokumentaciju MSP i savetnik ministra unutrašnjih poslova. Nezakonitom odlukom ministra Jočića 2004.god. raspoređen je na radno mesto analitičara za poslove protivpožarne zaštite, nakon čega je dao otkaz i napustio MUP. Bio je stručni saradnik Centra za modernu politiku i jedan od osnivača Liberalno demokratske partije.

Goran Šašić rođen je 1978. u Berilnu. Diplomirao je na Višoj trenerskoj školi u Beogradu (1999), kao najbolji student u prethodnih 19 generacija, a zatim i na Fakultetu za menadžment 2003. godine. Magistrirao na Ka'Foskari univerzitetu u Veneciji 2007.

Bio je sportski direktor u Lavovima 063, pomoćni trener u Nju Jorker Fantomsima, tim-menadžer u berlinskoj Albi. Dobio trenersku licencu u Nemačkoj, kao najmlađi u istoriji, kao i trenersku licencu u Srbiji. Od nedavno ponovo živi u Beogradu.

Marta Mratinković rođena je 1960 godine. Završila je klinički smer Psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i brojne edukacije iz oblasti psihoterapije (Transakcione analize, Geštalt psihoterapije, Porodične, bračne i sistemske psihoterapije, Poretka ljubavi). Godinama je radila kao klinički i vojni psiholog, a poslednjih šesnaest godina bavi se isključivo psihoterapijskim radom u okviru sopstvenog Psihološkog savetovališta "Marta". Kao psihološki savetnik, godinama je pisala kao kolumnista - za časopis "Praktika" i nedeljnik "Gloria". Autor je dve knjige iz oblasti psihoterapije "Poredak ljubavi - povratak u zdravlje" i "Tajne i laži". Živi i radi u Beogradu.

www.marta.co.rs

Rođen na vreme da položim pionirsku i omladinsku zakletvu, pa čak i da učestvujem na poslednjoj radnoj akciji (levo smetalo i nosač piva brigadirima koji su drugaricama udarnicama, uglavnom, demonstrirali samoupravljanje u praksi...).

U igrama patrizana i Nemaca uvek bio na pravoj strani, odbijajući da poginem čak i kada je razredni starešina, po pritužbi „okupatora", insistirao na tome, ne bi li se sa velikog odmora vratili u učionicu.

Nešto kasnije, utučen zbog raspada socijalističke domovine naroda i narodnosti, odlučio sam da sa potonjim kumom bojkotujem većinu časova u srednjoj školi i fakultativno se obrazujem u obližnjem bircuzu, shvativši da u „vinjaku 5" ima više istine nego u celokupnom školskom gradivu...

Začudo, roditelji nisu pokazali previše razumevanja za moj filozofski polet, što je rezultiralo povratkom u klupu i evidenciju prisutnih đaka, ali ne i prekidom prijateljstva sa „Rubinovim" malim, što će se dogoditi tek deceniju i kusur kasnije, pod pritiskom jedne žene (a, zbog čega bi inače puklo prijateljstvo ako ne zbog žene)!

Pošto sam svečano ispraćen iz nekada ugledne gimnazije ( kažu da su profesori plakali- od žalosti, pretpostavljam), odazvao sam se na poziv otadžbine da pojačam njenu odbranbenu moć i upoznam prirodne lepote Prokletija, šćućuren uz haubicu na prosečnih minus 27...

Iz tog peroda datiraju i ovi švalerski brčići koje sam, shodno uverenje svakog vojnika da baš njemu najlepše stoje, odlučio da pustim i uozbiljim se, nakon što je komadant kasarne pred svima pročitao naredbu da se, iako polućorav, nagrađujem sa sedam dana odsustva kao najbolji nišandžija, bez obzira što smo nekom mučeniku pomlatili stado ovaca tokom bojevog gađanja na Pešteru?!

Mada vanredno unapređen u čin razvodnika, odlučio sam da ipak batalim vojnu karijeru i posvetim se nauci, upisavši se po povratku iz askare na Filološki fakultet, smer 08- opšta književnost sa teorijom kjniževnosti.

Iako iskreno poštujem Geteov rad i njegovu fasciniranost našom epikom, arhiviram indeks razočaran spoznajom da u nastavnom planu i programu nema ni pomena od analize i proučavanja opusa Baje malog Knindže, koji je u to vreme bio daleko popularniji i prihvatljiviji od pomenutog Faustovog oca...

U međuvremenu smerno izlazim na izbore, uporno glasajući za ove koje danas ne možeš ni dimom da isteraš iz kabineta...'bem se u ćelavu glavu!!!

U novinarstvo ulazim kao i u brak- bez previše razmišljanja, vremenom shvatajući da mi nema beganja ni iz jedna od ta dva.

Ozbiljan i odgovoran samo kada su tri stvari u pitanju- moje princeze Jana i Iva, i rata za stambeni kredit...ostalo: „Mož' da bidne, a i ne mora", što narod kaže.

Nešto kose ostavio u „Glasu javnosti", nešto u „Politici", ne bi li kao formirana ličnost, bez dlake na glavi i jeziku (barem se trudim, za ovo drugo) došao u „Press", gde me već, evo, četvrtu godinu trpe, i još plaćaju za to.

Dakle, dragi prijatelji- evo mene, evo vas, evo bloga do...

Daću sve od sebe da nam bude prijatno, ako ne kao Čedi u dupleksu, ono barem kao socijalistima u vlasti...

A, sad- svi na svoje radne zadatke!

Pozdrav do narednog viđenja u virtuelnoj stvarnosti!

MILAN JOVANOVIĆ,  direktor Foruma za bezbednost i demokratiju i novinar.

Gradovi:
ATLANTA, BEOGRAD, CANNES, LJUBLJANA, LONDON, NOVI SAD, OPATIJA, RIJEKA, RIM, SAN SEBASTIAN, SARAJEVO, ZAGREB.

Novine i časopisi (u kojima sam pisao ili ih uređivao):
EKRAN, FILMOGRAF, FILMSKA KULTURA, IDEJE, INDEX, MLADINA, MLADOST, NAŠA BORBA, NIN, POLET, POLITIKA, POLJA, SINEAST, START, STUDENT, VUS, ZUM.

Televizije (u kojima sam bio novinar, urednik, producent, glavni urednik ili direktor):
TELEVIZIJA BEOGRAD, CNN, FOX NEWS CHANNEL, FOX TELEVIZIJA, TREĆI KANAL, TELEVIZIJA KRAGUJEVAC, SKY NEWS, TELEVIZIJA PALMA, PANOVIZIJA, TELEVIZIJA ZAGREB.

Neke tv emisije u kojima sam bio novinar, urednik, voditelj, producent itd.
BELGRADE EVENING REPORT, BEOGRADSKI TV PROGRAM, EKRAN NA EKRANU, FILM DANAS, FOX I PRIJATELJI, HRONIKA FESTIVALA DOKUMENTARNOG FILMA, JUTARNJI PROGRAM TVB, NA KRAJU DANA, PETKOM U 22, ŠODER LISTA, TV DNEVNIK 3.

Firme, institucije ili udruženja:
CRVENA ZVEZDA (skijanje, član UO)
FBD, Forum za bezbednost i demokratiju (osnivač i direktor) FBD
FEST (prvi predsednik selektorske komisije)
MAT produkcija (vlasnik,  direktor i glavni i odgovorni urednik)
SNJ/UNS (novinarska udruženja u SFRJ i Srbiji)
UDRUŽENJE FILMSKIH RADNIKA SRBIJE (sekcija kritike)

Primarijus Dr sci med Bojović dr Savo, Osnivač i predsednik Akademije izumitelja Srbija - SAIN

- Lekar specijalista, ginekolog -opstretičar - androlog - seksolog.
- Završio postdiplomske studije.
- Magistrirao i doktorirao iz oblasti bračne neplodnosti na Karolinskom institutu u Stokholmu i u Beogradu.
- 20. godina u Švedskoj zamenjivao preko leta načelnike Ginekoloških Klinika.
- Prvi naš školovani ginekolog - androlog.
- Izumitelj - 10 znalajnih patenata sa internacionalnim nagradama i priznanjima.
- Proglašen lekarom humanistom decenije od strane Internacionalne lige humanista.
- Autor preko 165 naučno-stručnih publikacija kod nas i u inostranstvu.
- Objavio je 29 knjiga među kojima i svoje životno delo "Humanu reprodukciju" - 1050 strana.
- Primljen u udruženje profesionalnih novinara Srbije.
- Sportski lekar sa diplomom FIMS-a.
- Diplomirani viši trener rvačkog sporta.
- Sudija rvačkog sporta.
- Generalni sekretar rvačkog sporta Srbije.
- Dvostruki šampion velike Jugoslavije u superteškoj katergoriji.
- Član Švedske rvačke reprezentacije - rvao sa šestostrukim prvakom sveta Pele Svensonom.
- Predsednik Nautičkog kluba Burgena - Novi Banovci.
- Izabran u Savet za sportsku medicinu međunarodnog centra za sport i kulturu mira "Ivan Antonio Samaranch" - Milano, Italija.
- Nosilac je velikog broja diploma, certifikata, pohvala, priznanja, pehara, ordena, medalja i dr. brojnih poklona od Severnog pola, Laponije i svih drugih svetskih naučnih, stručnih, sportskih simbola.
- Svojim najvećim ostvarenjem i priznanjem smatra Međunarodno takmičenje izumitelja sveta "Arhimed", u Moskvi, gde mu je dodeljen orden časti velike Ruske vojske i zlatna medalja za celokupno njegovo stvaralaštvo!
- Na domaćem planu: Proglašen za počasnog građanina grada Zemuna 05.11.2008.
- Svrstan u knjizi najuspešnijih pronalazača Srbije u 2008. godini.

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је
завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио
је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према
тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике
''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка
листа, 2005. године.

У уводнику из фебруарског броја ''Погледа'' 1988. Самарџић је објавио
коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се
вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У
уводнику мајског броја 1989. објавио је ''Предлог за укидање закона о
заштити имена и лика Ј. Б. Тита'' - први предлог те врсте у земљи. У
новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о
ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада
скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у
злату.

Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији,
којима ''Погледи'' уступају простор и тако постају прво опозиционо
гласило.

Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника
Александра Карађорђевића српским новинама.

Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990.
достиже тираж од 200.000 примерака. ''Погледи'' су тада били
најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен
1990. године ''Погледи'' први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.

''Погледи''  су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће
крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.

У ''Погледима'', као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог
светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.

Као уредник издавачког сектора ''Погледа'', објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.

У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ''Тајне 'Вукове реформе''', а 2007. први роман ''Борачки крш''. Те године
постао је члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је следећа дела:

- "Ђаци на Голом отоку" (1989),

- "Краљ је наш" (1992),

- "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета" (прво
издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања
2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007; од 2005. године ова
књига се објављује и у меком повезу, мањег обима и формата, а до сада
је објављено 12 наставака),

- "Тајне Вукове реформе" (1995. и 1997),

- "Забрањени очеви у исповестима своје деце" (прво издање 1998, друго
допуњено 2003),

- "Истина о Калабићу" (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и
допуњено 2007),

- "Борбе четника против Немаца и Усташа (1941-1945), Књиге 1- 2" (2006),

- "Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)",

- "Борачи крш" (2007),

- ''Војвода Момчило Ђујић'' (2008),

- "Ђенерал Дража - Војвода Ђујић, ратна преписка" (2009).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут
видела:  "Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000
слика" (први том 1998, други 2000, трећи 2002), "Албум Ђенерала Драже"
(2008) и "Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде".

Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама:  "Равногорска
читанка" (2000), "Више од пола века - Кент" (2002) и "Записи из
равногорског покрета" (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради
још једне документарне ТВ серије.

Учествовао је на многим трибинама у земљи и у српској емиграцији.

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.