Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

22. 06. 2018.

Ni pleća jednog od najboljih nisu dovoljno jaka

Užasno je teško, manje od 15 sati posle poslednjeg sudijskog zvižduka Ravšana Irmatova, bilo šta smisleno reći što bi moglo da opravda predstavu Argentine. Jednostavno, takve reči ne postoje – Hrvati su ih odučili od fudbala i verovatno ugasili i poslednju nadu ‘Gaučosa’ da se nađu u osmini finala.

Ni pleća jednog od najboljih nisu dovoljno jaka

Foto:b92

Neuspeh Argentinaca može se gledati kroz brojne prizme – očigledne greške selektora Horhea Sampaolija, pozivanje igrača poprilično upitnih kvaliteta, ali nemogućnost Lionela Mesija da partije sa klupskog prenese na reprezentativni nivo.

I upravo je momak iz Rosarija tema 98% svetskih medija jer iznova i iznova potvrđuje da mu u dresu sa nacionalnim grbom nešto nedostaje.

Poređenja sa velikim rivalom Kristijanom Ronaldom sve su izraženija, posebno što je Portugalac već četiri puta tresao protivničke mreže na Mundijalu i, za razliku od Mesija, povukao kada je njegovom timu bilo neophodno.

"Mesi je jako dobar, ali kada igra pored vrhunskih igrača. Koga biste izabrali između Ronalda i njega u normalnom timu? Ne vidim vođu reprezentacije, vlada anarhija... Vidim ekipu koja je izgubljena", rekao je trener Atletiko Madrida Dijego Simeone.

Iako je svakom ko emocije uspe da ostavi sa strane jasno da je slojevitost problema mnogo veća od "Ronaldo je bolji od Mesija", tri izgubljena finala i slabe predstave u velikim mečevima bole one koji prednost daju Argentincu.

Sportski dnevnik "Ole" u tekstu pod naslovom "Mesijeva noćna mora" piše da je "kapiten opet bio odsutan, igrao je loše, samo se pojavio na utakmici s koje je otišao gledajući u pod. S takvim Leom nije bilo šanse za pobedu".

I taj govor tela je ono što u ovom trenutku odvaja Ronalda od Mesija – ne ni golovi, asistencije, šutevi ili slobodnjaci. U tome su poprilično jednaki, čak Leo ima prednost u mnogim segmentima, ali ni to nije dovoljno.

"Svi gledaju prema njemu i očekuju da sve uradi sam, ali on se ugasio, a s njim i reprezentacija. Znalo se da ova reprezentacija na Mundijalu može nešto da napravi samo ako je njena desetka dobra. Međutim, u prve dve utakmice je bila neprimetna. Ne podiže pogled s poda, što je nedopustivo za bilo koga, a kamoli za vođu ekipe. Stalno je oborenog pogleda, a iako je kapiten, prvi je koji potpuno potponuo tim napustio odlaskom u svlačionicu. Problem je što njegova noćna mora još nije gotova".

One spomenute prizme sa početka teksta mogu mnogo toga da izokrenu, pa tako i da stave u "mrtvi ugao" činjenicu da je Fudbalski savez promenio trojicu predsednika u poslednje tri godine, da je jedna od najtalentovanijih generacija uništena željom da se Dijegu Maradoni usluga za sve učinjeno vrati selektorskom ulogom, kao i da su njegovi prethodnici i naslednici bili sve samo ne dovoljno dobri za to užareno mesto na klupi.

Šira slika ipak zaslužuje mnogo više od ovih nekoliko redova.

A što se Mesija tiče, on će ostati jedan od najboljih fudbalera svih vremena, po mišljenju mnogih i najbolji jer traje neverovatno dugo. Ali će ostati i čovek kojem će uvek "ono nešto" faliti, nešto što je drugima važnije od ostalog.

Ni njegova pleća nisu bila dovoljno jaka da ponesu sve ono što je bilo potrebno da se do toga dođe.

Izvor: b92.net

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage