Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 01. 2022.  - Autor: nedeljnik

Emocionalni stres je među glavnim faktorima za moždani i srčani udar, tvrdi studija sa Harvarda

Stres može da bude jednako važan faktor rizika kao što su pušenje i visoki krvni pritisak

Emocionalni stres je među glavnim faktorima za moždani i srčani udar, tvrdi studija sa Harvarda

Последице константног стреса на мозак могу да повећају ризик од срчаног удара, тврди студија објављена у часопису Тхе Ланцет.

Студија која је обухватила око 300 људи, показала је да они код којих је забележена већа активност у можданој регији у којој је амигдала, имали су више шанси да развију неку од кардиоваскуларних болести, и то много раније него остали. Стрес може да буде једнако важан фактор ризика као што су пушење и високи крвни притисак, како је показало истраживање америчког тима. Кардиолози зато указују на то да такви пацијенти под ризиком треба да добију додатну помоћ како би изашли на крај са стресом.

Емоционални стрес је дуго повезан са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, јер утиче на срце и крвне судове, али начин на који се то дешава, није баш до краја био јасан научницима. Ова студија, коју је водио тим са Харвардове школе медицине, показала је да је повећана активност у амигдали - областима које процесуирају емоције као што су страх и бес - помаже да се разуме веза. Истраживачи показују да амигдала шаље сигнал коштаној сржи да производи више белих крвних ћелија, што ствара запаљење које прави плак на артеријама. То може да изазове до срчаног удара, ангине и слога. Кад смо под стресом, мождана активност може да буде добар показатељ кардиоваскуларних болести. Међутим, истраживачи кажу да ће морати да буде урађено више додатних истраживања.

Ovo istraživanje išlo je u dva pravca. Prva grupa pacijenata išla je na skeniranje mozga, koštane srži, slezine i arterija, i tih 293 pacijenata praćeno je četiri godine da bi se videlo ima li ikakvog razvoja bolesti. Na kraju se 22 osobe razbolelo, i to oni sa viškom aktivnosti u amigdali. U drugoj, manjoj studiji od trinaest pacijenata, tražen je odnos između nivoa stresa i upala u organizmu. Ustanovljeno je da su oni koji su prijavili najviši nivo stresa imali najveću aktivnost u amigdali i više znakova upala u krvi i arterijama.

Dr Ahmed Tavakol, glavni autor studije i profesor sa Harvarda, kaže da ovi rezultati daju "jedinstven uvid u to kako stres može da dovede do kardiovaskularnih bolesti".

Time se otvara mogućnost da smanjenjem stresa i poboljšanjem psihiloškog stanja, može da se popravi i opšte stanje.

„На крају, хронични стрес може да се третира као важан фактор ризика за кардиоваскуларне болести, што се рутински може приказати на снимцима и ефикасно њиме управљати као и другим главним факторима ризика кардиоваскуларних болести“, каже др Тавакол.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati