Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

20. 04. 2017.

Kada je bol u leđima opasan?

Sindrom sakroilijačnog zgloba (SI) - na mestu spajanja kičmenog stuba i karlice dolazi do promena ili povreda.

Kada je bol u leđima opasan?

Foto:B92.net

Kada se javi bol u donjem delu leđa i ukočenost, retko kada se prvo posumnja na sindrom sakroilijačnog (SI) zgloba. Međutim, mnoge svetske studije su pokazale da je u čak 25 posto slučajeva to uzrok, što se otkrije tek kada se tu fokusira u dijagnostikovanju. Problem je u tome što su simptomi SI slični onima koje izazivaju druga akutna i hronična oboljenja, pre svega kičmenog stuba. U pitanju je bol lociranom na levoj ili desnoj strani donjeg dela leđa, koji se širi ka sedalnoj regiji i pojačava prilikom fizičkog napora, sedenja, stajanja ili ustajanja iz sedećeg položaja, što ograničava opštu pokretljivost i dovodi do ukočenosti. Kako nastaje sindrom sakroilijačnog zgloba, koliko je opasan, na koji način se dijagnostikuje i leči, da li možemo da ga sprečimo, za Novosti je otkrio dr Slaviša Zagorac, lekar Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije, koji je na predlog prof. dr Marka Bumbaširevića postao član Udruženja "Sacroiliac Medical Expert Group" u Nemačkoj. 

- Sakroilijačni zglob je mesto na kojem se spajaju kičmeni stub i karlica. Njegova uloga je da prevashodno prenosi težinu sa gornjeg dela tela na donje ekstremitete. Priroda je udesila tako da on može da trpi tu vrstu opterećenja, koje je izuzetno veliko. U gornjem delu je povezan ligamentima, vezivnim strukturama, dok donji deo predstavlja sinovijalni zglob sa hijalinom hrskavicom na površini i podložan je degenerativnim promenama kao i ostali zglobovi u našem telu. Anatomski gledano, sa 17,5 kvadratnih centimetara zauzima veliku površinu. U normalnim okolnostima, pokreti u njemu su minimalni, od dva do četiri milimetra u svim pravcima. 

* Kako i zašto dolazi do bola? 

- Bol može da bude akutni, usled nošenja teških predmeta ili naglog okretanja, kao i pada na bok. Moguće je i da dođe do kidanja ligamenata i mišića zgloba u slučaju dejstva velike sile, na primer kod saobraćajnih nesreća, padova sa visina. Hronični bol se javlja kao posledica degenerativnih oštećenja i karakterističan je za stariju populaciju. U ugroženu kategoriju spadaju i trudnice, koje ćete zateći kako se drže za donji deo leđa jer trpe veliko opterećenje. 

* Koji su najčešći simptomi oboljenja? 

- Javlja se bol u donjem delu leđa, uglavnom izraženiji na jednoj strani i širi ka sedalnoj regiji. Ponekad se oseća i u nogama, pa dobodi do zablude da je u pitanju išijas. Pacijenti se često žale da se bol pojačava kada trče, nose teret, sede, čak i tokom spavanja. Međutim, problem je u tome što se ovi simptomi javljaju i kod drugih akutnih i hroničnih oboljenja, tako da se neretko zanemaruje mogućnost da je uzrok bola ovaj sindrom. Jedan od osnivača "Sacroiliac Medical Expert Group" naglašava da nikada nećete razmišljati o sakroilijačnom zglobu ako ne pomislite na njega. To znači da je određena sumnja preduslov za dobru dijagnozu. 

Šta još ukazuje na sindrom SI? 

- Lekar bi prvo trebalo da detaljno razgovara sa pacijentom. Moramo da čujemo njegovu priču i saznamo kakve bolove oseća, na kojim mestima, da li se pojačavaju u određenom položaju i pri nekom pokretu, da li je preživeo traumu... Posle ozbiljne anamneze, pogotovo o karakteru bola, sledi pregled. Najpre se pristupa palpaciji zgloba da bi se identifikovalo osetljivo mesto, a zatim radi pet provokativnih testova, tako što se pacijent stavlja u određene položaje. Bar tri testa moraju da budu pozitivna da bismo potvrdili dijagnozu, potom radimo rendgenske snimke karlice i kičmenog stuba ili se odlučujemo za skener, koji je u ovom slučaju suveren. Važno je da se isključe svi drugi uzroci, od virusa do malignih oboljenja. 

* Koja terapija se primenjuje? 

- Lečenje podrazumeva primenu lekova protiv bolova uz fizikalnu terapiju i vežbe za jačanje trbušne muskulature i leđa. Cilj je da se smanji napetost mišića i zaustave upalni procesi, a potom ojača taj deo tela. Preporučuju se i lokalna infiltracija i denervacija zgloba. Ako kombinacija anestetika i kortikosteroida ne pomogne, ostaje hirurška intervencija. To je sakroilijačna fuzija, mini invanzivna metoda kojom se u zglob ubacuje dva, tri zavrtnja. 

* Kada je neopdhona hiruruška intervencija? 

- Odlaže se sve dok se ne iscrpe neoperativne metode. Tek kada je zglob veoma oštećen, odlučujemo se za fuziju. Zato je važno da pacijent ispoštuje savete lekara, jer se vežbama i promenom načina života može mnogo postići i izbeći intervencija. 

* Kako zdrave osobe mogu da spreče da vremenom dođe do oštećenja i bolova u sakroilijačnom zglobu? 

- Nepisano pravilo je da treba da izbegavamo dugo stajanje i sedenje, a forsiramo ležanje i šetnju. Ako smo prinuđeni da sedimo po sedam-osam sati na poslu, važno je da na svakih sat i po ustanemo, protegnemo se, napravimo dva-tri čučnja, prošetamo. Trebalo bi izbegavati nošenje tereta, a svako podizanje istog da bude iz čučnja. Nepravilan položaj tela povećava pritisak na mišiće i ligamente, a to pojačava rizik da dođe do povrede sakroilijačnog zgloba. Pešačenje i plivanje su melem za leđa, tako da bi trebalo da ih uvedemo u svakodnevicu.

MLADIMA STRADA KIČMA Više ne važi pravilo da kičma strada sa godinama, jer vlada opšta epidemija bola. Postoji pošalica da 85 posto mladih oseća bol u leđima, a preostalih 15 verovatno nema kompjuter. Način života, neaktivnost, dugo sedenje, kao i stres su preduslovi za ovo oboljenje- ističe naš sagovornik.

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage