Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 09. 2020.

Terapija koja leči dušu i jača telo

Cilj okupacione i art terapije, relativno novih profesija, je izvući najviše od života. Potencijalni pacijenti su deca sa posebnim potrebama, osobe koje se oporavljaju od povreda i stariji ljudi.

Terapija koja leči dušu i jača telo

Foto:B92.net

Da li je moguće živeti ispunjen život čak i kad ste hendikepirani, bolesni, povređeni? Potvrdan odgovor na ovo pitanje pružiće okupacioni terapeuti, pripadnici relativno nove profesije čiji je moto - izvući najviše od života. 

Oni pomažu pacijentima korak po korak, učeći ih da obave svakodnevne aktivnosti bez obzira na bolest, povrede, stanje, hendikep. Tri glavne grupe sa kojima rade okupacioni terapeuti su deca sa posebnim potrebama, pacijenti sa povredama i stariji ljudi koji su počeli da osećaju fizičke i kognitivne promene. Prvoj grupi terapeuti pomažu da aktivno učestvuju u školi i društvu, drugoj da se oporave i povrate sposobnosti, a trećoj da što više iskoriste preostale potencijale. 

Na spisku aktivnosti Američkog društva okupacionih terapeuta nalaze se najosnovnije od kupanja, odlaska u toalet, oblačenja, konzumiranja obroka, lične higijene, što je posebno važno u slučaju pacijenata koji su preživeli moždani udar. U situacijama kad pacijentu treba vratiti motoričke sposobnosti, posao okupacionog terapeuta blizak je radu fizioterapeuta. Ali, sličnost se može naći i sa psihologom. Pa tako, među aktivnostima za koje je zadužen ovaj stručnjak, nalaze se i učenje mališana kako da lakše savladaju gradivo, ali i priprema za penziju starijih ljudi koji sa godinama počinju da osećaju pad svojih sposobnosti. Posao okupacionog terapeuta je da uz pomoć pacijenta organizuje njegovo slobodno vreme, pomogne mu da pronađe odgovarajući hobi, ali i osposobi veštinama za učestvovanje u društvu. 

Sve je počelo još u staroj Grčkoj. U prvom veku pre nove ere, grčki lekar Asklepiades inicirao je lečenje pacijenata sa mentalnim bolestima pomoću terapeutskih kupanja, masaža, vežbi i muzike. Kasnije, rimski Celzus je prepisivao muziku, putovanja, razgovor i vežbanje svojim pacijentima. Ipak, do srednjeg veka, korišćenje ovih metoda bilo je veoma retko. 

Koreni moderne okupacione terapije leže u 18. veku, u dobu prosvetiteljstva. Profesija je zvanično proglašena 1920. godine, da bi 1989. godine bila osnovana i nauka koja se ovim bavi. Danas se izučava na univerzitetima širom sveta. Mali procenat terapeuta i dalje radi isključivo sa mentalno obolelima, dok se većina preusmerila na pacijente kojima je potrebna druga vrsta pomoći. 

Okupaciona terapija je bacila rukavicu u lice zvaničnoj medicini tvrdeći da disfunckija organizma nije samo fizičke prirode, već je izaziva kompleksna kombinacija društvenih, ekonomskih i bioloških razloga. Partnerstvo između pacijenta i terapeuta ključno je u lečenju. Dobar terapeut pokušaće da otkrije koji pristup određenom pacijentu najviše odgovara polazeći od teze da nismo svi isti. Pa tako, umesto pitanja "Šta vam fali?", koje očekujemo u klasičnoj ordinaciji, okupacioni terapeuti postaviće pitanje "Šta vam znači?" pokušavajući da otkriju šta je najvažnije u životu svakog pacijenta i usmerivši fokus na tu oblast. 

Bliska okupacionoj je art terapija, specifična forma psihoterapije koja od pacijenata traži da izraze svoja osećanja na kreativan način, crtanjem, slikanjem, pravljenjem kolaža, fotografisanjem. Osim toga, pokazala se delotvornom u oslobađanju od stresa i poboljšanju samopouzdanja. Talenat je nebitan, a terapeuti su tu da pomognu pacijentima da se kreativno izraze, ali i da protumače značenja njihovih "umetničkih" dela. Potencijalni pacijenti su ljudi koji se suočavaju sa bolešću, traumom, depresijom ili životnim promenama. 

Mada se ljudi leče umetnošću otkako je sveta, art terapija je počela da se uobličava polovinom 20. veka, prvo u zemljama engleskog govornog područja, odakle se širila po drugim državama. Kumovao joj je britanski umetnik Adrijan Hil koji je skovao termin 1942. godine dok se oporavljao od tuberkuloze u sanatorijumu. Otkrivši terapeutsko dejstvo crtanja i slikanja, Hil je govorio da vrednost art terapije leži u tome što ima moć da potpuno obuzme um, kao i prste, čime oslobađa kreativnu energiju često inhibiranu u pacijentu. Tako se, pisao je Hil u knjizi "Umetnost nasuprot bolesti", javlja jaka odbrana protiv životnih nedaća. 

Brojne studije potvrdile su njenu efikasnost kod pacijenata sa gubitkom pamćenja zbog Alchajmerove bolesti, ljudi koji su preživeli moždani udar, povrede mozga, depresiju, posttraumatski stresni sindrom, starenje. 

Važno je istaći da art terapija nije učenje crtanja. Terapeut će retko tražiti od pacijenta da crta prizor koji vidi, akcenat je na unutrašnjem svetu pojedinca, slikama, osećanjima, mislima i idejama koje se u nama stvaraju. Nekada je važno ono što pacijent nacrta, a nekad je bitnije koje je boje iskoristio, gde je smestio crtež, koliki je prostor upotrebio, koja je debljina linije. 

I kao što je Pablo Pikaso govorio da umetnost čisti sa duše prašinu svakodnevnog života, tako i art terapeut prilazi svom pacijentu. Zadatak terapije nije da eliminiše bol, već da mu da glas, pruži način da bude izražena, objašnjava stručnjak za ovu oblast Stiven Levin. 

- A samo izražavanje tegoba već doprinosi promenu. Terapeut je umetnik duše. Radi sa svima koji pate kako bi im pomogao da pronađu mesto gde će smestiti bol - zaključuje Levin. 

Blagodeti rada u bašti 

Terapija baštovanstvom takođe je prepoznata od starih vremena. U 19. veku, dr Bendžamin Raš, jedan od potpisnika američke Deklaracije nezavisnosti i "otac američke psihijatrije" bio je prvi u dokumentovanju pozitivnih efekata rada u bašti za mentalno obolele pacijente. U 20. veku, ova vrsta terapije je počela da se koristi i kod ostalih pacijenata, a posle Drugog svetskog rata, njene prednosti osetili su ratni veterani. Dokazano je da poboljšava pamćenje, kognitivne i jezičke sposobnosti i socijalizaciju, pa se preporučuje ljudima u trećem dobu. Ima dejstvo i u fizičkoj rehabilitaciji, pomaže jačanje mišića i poboljšava koordinaciju, ravnotežu i izdržljivost. 

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati