Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

20. 02. 2012.  - Autor: Tekst: Nenad Kostić

Čovekov put ka zvezdama

Jedna od najvećih ambicija XX, a sada i XXI veka, kolonizacija Sunčevog sistema, i pored ekonomskih nedaća čovečanstva ostala je trajna ambicija futurista. Da to nije samo SF, potvrđuje i "tvrda vera" Rusa da do 2020. godine vrate čoveka na Mesec i počnu pripreme za kolonizaciju našeg satelita.

s
I pored ekonomske krize koja trese svet, čovečanstvo (ili makar njegovi predstavnici koji još umeju da sanjaju o kosmosu) pravi planove za kolonizaciju kosmosa. Amerikanci, čiji se svemirski program trenutno nalazi u "stendbaj" modu (šatl program je prekinut), i dalje prave makar teorijske planove koji bi ljudima dali nadu da će jednog dana napustiti prenaseljenu Zemlju i vinuti se put zvezda. Rusi imaju malo kratkoročnije, ali realnije ambicije: ekspedicija iskrcavanja ruskih kosmonauta na Mesec može biti ostvarena do 2020. godine, izjavio je pre nekoliko nedelja šef Federalne kosmičke agencije Vladimir Popovkin.
- Nauka je zrela za eksploataciju Meseca. Mislim da će do 2020. godine čovek biti na Mesecu - rekao je on.
Ranije je kosmička agencija objavila otvoreni konkurs za kosmonaute i svaki državljanin Rusije sa tehničkim ili medicinskim obrazovanjem može da učestvuje.
- Taj će se odred najverovatnije pripremati za Mesec - rekao je Popovkin.
Rusija takođe razmatra planove o stvaranju baza na Mesecu i osvajanju resursa Zemljinog satelita sa evropskim i američkih partnerima.
Kritičari dosadašnjih planova povratka na Mesec već dugo ističu da NASA nije dala dovoljno ubedljive razloge koji bi opravdali ovaj veliki i skupi projekat. Kao jedan od glavnih argumenata pomenuto je da bi sva istraživanja na Mesecu mogli da obavljaju i roboti, što bi bilo značajno jeftinije. Međutim, u NASA su, bez obzira na budžetska ograničenja, često isticali da bi Mesec mogao da posluži kao novi Zemljin rudnik i kao bogat izvor naučnih podataka koji bi bacili novo svetlo na istoriju naše planete i ostatka svemira.

MESEC - PRAKTIČNA PITANJA


Lokacija
Moguće mesto sletanja ljudske posade na Mesec je Aristarhov krater. Ovaj krater nastao je zahvaljujući vulkanskoj aktivnosti i pruža velike pogodnosti terena, od zaklona do ravnog tla. Pored ovog kratera, i južni pol Meseca označen je kao "kandidat" za moguće mesto sletanja astronauta.

Arhitektura Još nije utvrđeno kako bi izgledala prva baza na Mesecu, ali postoji mnogo predloga, od kojih je najpopularniji - sistem podzemnih i nadzemnih kupola povezanih podzemnim tunelima. Što se tiče energije, jedna mogućnost bila bi korišćenje solarnih ćelija u kombinaciji sa atomskim reaktorima. Solarne ćelije bi se danju napajale suncem, a noću laserskim zrakom sa Zemlje.

Stanovništvo
Različite studije pokazale su da bi idealno naseljavanje bilo ono u kom bi učestvovali bračni parovi na samom početku srednjeg doba i da bi to garantovalo stabilnost zajednice.

Aktivnosti Jedna od osnovnih funkcija prve baze na Mesecu bile bi naučne studije. Drugi prioritet bilo bi iskopavanje i prerada lokalnih resursa, što bi dramatično smanjilo cenu boravka dugoročne misije.

Uprava
Stalna kolonija morala bi da ima zakone i propise koji bi regulisali život na njoj. Ukoliko bi kolonisti dolazili iz samo jedne zemlje, verovatno bi za njih važila nešto oštrija verzija zakona koji važe na Zemlji. Međutim, kolonija, bilo da je čine građani jedne zemlje ili je međunarodna, neminovno bi poželela nezavisnost, u skladu sa načelom da o nekoj zajednici mogu odlučivati samo oni ljudi koji u njoj žive.
s

Do Marsa u pet koraka

Naučnik Robert Zubrin, veliki zagovornik kolonizacije Marsa i osnivač udruženja "The Mars Society", razvio je ambiciozni plan prema kome se Mars može učiniti naseljivim u narednih 1.000 godina. Plan za naseljavanje Marsa sastoji se od nekoliko koraka. Prvi je, naravno, istraživanje Marsa koje je uveliko započeto, a ono ujedno predstavlja i prvi korak kolonizacije. Nakon otkrivanja minerala, zaliha leda i podesnog staništa, pristupilo bi se izgradnji baza koje bi se postepeno transformisale u kolonije. Posle ovih pripremnih poteza, usledio bi dugotrajan proces prilagođavanja atmosfere i temperature kako bi se uslovi na Marsu učinili sličnim onima na Zemlji. Ovaj proces se naziva teraformiranje i počinje zagrevanjem planete, a dr Zubrin predlaže tri načina da se to postigne.
Prvi predlog je da se postavi gigantsko ogledalo koje bi orbitiralo iznad Marsa i navodilo sunčeve zrake prema određenim površinama. Drugi predlog je usmeravanje asteroida na Mars - izgaranjem ovih nebeskih tela stvorio bi se efekat staklene bašte.
Drugi korak bio bi oslobađanje gasova sadržanih u tlu Marsa. Naime, pretpostavlja se da je Mars pre nekoliko milijardi godina imao mnogo gušću atmosferu. Otopljavanje postignuto u prvom koraku oslobodilo bi velike količine ugljen-dioksida sadržanog u tlu. Zubrin tvrdi da bi ovi gasovi podigli temperaturu za još nekoliko stepeni u periodu od 20 godina, kao i da bi značajno povećali atmosferski pritisak.
Treći korak ovog gigantskog plana bilo bi masovno sađenje i uzgoj bilja - pošumljavanje Marsa. Kombinovano dejstvo ovih različitih projekata dovelo bi do toga da atmosferski pritisak do 2.250. godine bude uporediv sa onim na vrhu zemaljskih visokih planina: novi Marsovci bi mogli da se kreću bez svemirskih odela, ali bi morali da udišu dodatnu mešavinu kiseonika.
Četvrti korak podrazumevao bi agresivno mešanje u novu ekologiju Marsa. Biljke bi započele proces pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik, ali bi prirodno truljenje mrtvih biljaka unazadilo proces zahvaljujući emisiji ugljen-dioksida. Rešenje za zo je planska žetva biljaka i njihovo uklanjanje.
Poslednji korak za naseljavanje Marsa sastojao bi se u čekanju da prođe još 1.000 godina kako bi posađene "svemirske bašte" proizvele dovoljno kiseonika za život na planeti. Za to vreme neophodno bi bilo stalno saditi i žeti kako bi se ubrzalo pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik.

MARS - PRAKTIČNA PITANJA


Lokacija
Kolonisti bi na Marsu mogli da za početak žive u prirodnim pećinama u blizini vulkana Arsija Mons. Ove pećine štitile bi ih od radijacije i mikrometeora, a smatra se da bi se tu mogli naći i izvori geotermalne energije.
Arhitektura Ogromne peščane oluje predstavljale bi problem koji bi se najlakše rešio izgradnjom podzemnih naselja.
Stanovništvo Ogromna dužina putovanja na Mars predstavlja specifičan izazov za izbor stanovništva. Prednosti bi imale mlađe osobe bez porodičnih veza i, kao i u slučaju Meseca, emotivno stabilni dugogodišnji bračni parovi na pragu srednjeg doba.
Aktivnosti
Pored naučnih studija i teraformiranja, na Marsu bi se verovatno razvila bogata lokalna ekonomija čiji bi važan, možda i najvažniji sastojak bilo đubrivo, neophodno za proizvodnju hrane.
Uprava Velika udaljenost Marsa od Zemlje nalagala bi da se odmah uspostave samodovoljne zajednice, koje bi mogle da prežive i u slučaju gubitka veze sa maticom Zemljom. Ovo bi veoma brzo stvorilo težnju ka nezavisnosti i zakoni bi od početka morali da ostave "prostor za disanje" kolonistima i spreče veće političke sukobe sa Zemljom.


Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati