Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 06. 2017.

Da li ruke treba prati toplom vodom, kao što su nas od malena učili

Da ruke treba da peremo isključivo toplom vodom, mit je sa kojim su mnoge generacije odrastale. Ipak, istina je sasvim drugačija - isti efekat je i kada se koristi hladna voda, jer i ona ubija bakterije.

Da li ruke treba prati toplom vodom, kao što su nas od malena učili

foto: blic.rs

Naravno, za dobro i temeljno pranje ruku nije čak ni najbitniji sapun već dužina pranja, poruka je američkih naučnika, koji su opovrgli teoriju da pranje ruku vrućom vodom ubija više bakterija nego pranje hladnom.

Doduše, radi se o još uvek o malom broju ispitanika, međutim, rezultati pokazuju da hladna voda nije ništa manje bolja kad je ubijanje bakterija u pitanju.

U studiji je učestvovalo 20 ljudi koji su jednako dobro oprali ruke s vodom od 15 stepeni, kao s onom zagrejanom na 38 stepeni, kako bi proverili da li je popularni mit temeljen na pretpostavci ili istini. Svako od njih morao je 20 puta oprati ruke s hladnom vodom, pa vodom zagrejanom na 26 stepeni i na kraju toplom. Eksperimentisali su i s različitim količinama sapuna, a pre samog eksperimenta ruke su im prekrili bezopasnim bakterijama.

Foto: Profimedia

Rezultati su potvrdili da nije bilo nikakve razlike u količini bakterija niti kod različite temperature vode, niti kod različite količine sapuna.

Ali, ono što je ipak najbitnije, što je dokazano kroz studiju, jeste vreme pranja, jer je za najbolji rezultat, ruke je potrebno prati najmanje 20 sekundi i to detaljno.

U našoj zemlji preporučuje se topla voda

Ipak, postoje zemlje u kojima postoje preporuke o temperaturi vode sa kojom treba prati ruke. Tako Britanska državna zdravstvena organizacija preporučuje pranje ruku i hladnom i toplom vodom. U Srbiji je za higijensko pranje ruku preporučena pak topla voda.

Foto: Profimedia

Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, dr Biljana Begović Vuksanović objašnjava da je za pranje ruke bolje i hladna voda, nego nikakva.

- U zvaničnim  preporukama stoji da voda treba da bude topla, nikako vruća da ne bi došlo do iritacije kože. Međutim, kod pranja ruku najbitnije je da se radi o tekućoj vodi koja mora da bude bakteriološki ispravna - objašnjava dr Bejović Vuksanović.

Ona pojašnjava da za sve osobe koje rade na poslovima gde je higijena ruku izuzetno bitna, kao što su zdravstveni radnici, zaposleni u proizvodnji i prometu životnih namirnica, u predškolskim ustanovama, preporuka je da ruke treba da se peru isključivo tečnim, a ne tvrdim sapunom.

- U domaćinstvu se može koristiti i tvrdi sapun. Način držanja tvrdog sapuna je bitan kako se on ne bi kontaminirao tokom upotrebe. Potrebno je obezbediti da sapun ne stoji u vodi. Ipak, najbitnije je da se ruke temeljno i dovoljno često peru - objašnjava dr Bejović Vuksanović.

Četvrtina Srba ne pere redovno ruke

Foto: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS Srbija

Kada je u pitanju pranje ruku i održavanje higijene, naši građani ne mogu time da se pohvale. Poslednje istraživanje Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazalo je da se malo više od polovine Srba redovno kupa, a četvrtina ljudi ne pere redovno ruke. I kada su deca u pitanju, stvari ne stoje baš najbolje. Rezultati govore da redovno pere ruke 61,8 odsto dece, što je manje nego 2006, kada ih je bilo 72,6 odsto.

Bolesti prljavih ruku

Foto: Aleksandar Kamasi / RAS Srbija

Zbog toga treba više govoriti o tome koliko je bitno da se deca nauče da peru ruke kako bi se sprečile zarazne bolesti, jer se one pojavljuju i šire upravo zbog zagađenih ruku.

Nečistim rukama se prenose, između ostalog, i prehlada, grip, zarazna žutica,kao i takozvane "bolesti prljavih ruku" - tifus, paratifus i dizenterija. To su crevne infekcije gde je dokazana direktna veza prljavih ruku i širenja zaraze. Prljave ruke imaju veliku ulogu i u širenju crevnih parazita, odnosno glista.

Sve te zaraze mogu se sprečiti pravilnom i redovnom higijenom ruku, koja predstavlja dobar i najjeftiniji način sprečavanja različitih bolesti.

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage