Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 03. 2017.  - Autor: newsweek.rs

Pitanje nacionalnog identiteta: Evo zašto je Americi uvek potreban neprijatelj

Amerikanci moraju da nađu nešto za šta će da se bore, pre nego nekoga protiv koga će da se bore

Pitanje nacionalnog identiteta: Evo zašto je Americi uvek potreban neprijatelj

U prvom veku pre nove ere, rimski istoričar Salustije Krisp napisao je da je Rimska republika potonula u haos i unutrašnja previranja jer je država ostala bez najmoćnijeg neprijatelja - Kartagine. Strah od neprijatelja (metus hostilis) doveo je do jedinstva naroda i požrtvovanosti zarad opstanka države. Bez protivnika, Rimljani su se okrenuli jedni protiv drugih.

Nešto slično dešava se i danas. Postoje brojna objašnjenja za trenutna previranja unutar SAD - od globalizacije do rasnih i klasnih tenzija. Ipak, jedan veoma važan faktor najčešće se ignoriše, a to je izostanak spoljašnje pretnje.

AP, Ilustracija: Stari Rim

Foto: AP, Ilustracija: Stari Rim



Psiholozi su odavno pokazali koliko ljudi brzo formiraju grupe "mi" i "oni" kada su ugroženi. Želja za zajedničkom bezbednošću ili osvetom tako smanjuje animozitet između prethodno suprotstavljenih grupa koje su se zajedno našle u okviru "mi".

Spoljašnja pretnja jača i osećaj nacionalnog identiteta. Čuveni harvardski politikolog Karl Dojč definisao je čak definisao naciju kao "grupu ljudi ujedinjenu oko pogrešne predstave o prošlosti i mržnje prema susedima". 

Uloga inostrane pretnje u jačanju nacionalnog identiteta naročito je važna u SAD, pre svega jer američki nacionalni identitet nije baziran na zajedničkoj drevnoj prošlosti, već na nizu političkih ideala. U zemlji čiju populaciju čine pridošlice iz svakog kutka sveta, jak nacionalni identitet i stavranje "ostalih" je ključan kako bi se održala ideja američkog političkog ekscepcionalizama.

AP, Ilustracija: Amerikanci

Foto: AP, Ilustracija: Amerikanci



Dobra strana "perioda opasnosti" u američkoj istoriji bila je to što su do tada marginolizovane grupe, koje su se našle unutar "mi", često dobijale priliku da napreduju na društvenoj lestvici. Sa druge strane, mračna strana toga jeste što Amerika suočena sa spoljnom pretnjom postaje Amerika u kojoj bezbednost postaje daleko važnija od slobode. Takva pozicija stvara klimu u kojoj svako ko je "sa druge strane" mora biti pregažen.

Nasuprot tome, tokom perioda bezbednosti, SAD gube fokus i grupe se potovo razjedinjuju. Tokom tih perioda, vojne intervencije su usmerene protiv "humanitarnih pretnji" i često se nazivaju "mirovnim misijama". Ovakve intervencije, pretežno su nepopularne. Pozitivna strana ovih perioda jeste činjenica da se otvara više prostora za samokritičnost i razotkrivanje sopstvenih grešaka ili ratnih zločina.

AP, Protest pristalica pokreta

Foto: AP, Protest pristalica pokreta "Životi crnaca su važni"



Kada se dogodio prelaz iz Drugog svetskog rata u Hladni rat, Amerika je zadržala duh jedinstva pred pretnjom Sovjetskog Saveza. Čak i Republikanska i Demokratska stranka stajale su čvrsto zajedno na stanovištu da je borba protiv komunizma koji namerava da osvoji svet, prvi i najvažniji zadatak SAD.

Ipak, kada je devedesetih Hladni rat okončan, reči sovjetskog politikologa Georgija Arbatova su se ostvarile: "Učinićemo vam strašnu stvar. Oduzećemo vam neprijatelja."

Posle kolapsa SSSR-a, Amerika je u devedesete ušla kao najprosperitetnija zemlja sveta, ali ipak zemlja koja preispituje svoje nacionalne interese i novu ulogu u svetu. Intervencije protiv nepostojećih ili dalekih pretnji izazivale su tokom čitave decenije veliko nezadovoljstvo i dovele do toga da poverenje Amerikanaca u državne institucije u dobroj meri iščezne.

AP, Američki predsednik Ronald Regan i premijer SSSR-a Mihail Gorbačov

Foto: AP, Američki predsednik Ronald Regan i premijer SSSR-a Mihail Gorbačov



Sa početkom "ere terorizma", odnosno 11. septembrom, Amerika je posle 20 godina naizgled ponovo ušla u period opasnosti. Rat protiv terorizma, međutim, nije držao Amerikance preterano dugo, i kako je interesovanje ta ovu borbu padalo, tako je padala i popularnost tadašnjeg predsednika Džordža Buša, koji se danas zbog katastrofalne politike na Bliskom istoku smatra jednim od najgorih predsednika u istoriji SAD.

Uprkos terorizmu, u SAD su danas lako uočljivi znaci "ere mira" - ljudi su podeljeni, nepoverljivi prema državi, nesigurni u njeno mesto u svetu i opravdanost njene primene sile. Većina Amerikanaca želi da se fokus pomeri sa spoljnih na unutrašnja pitanja. Istovremeno, javlja se i sve masovnije prihvatanje radikalnih političkih ideja, kao i preispitivanje budućnosti zemlje, odnosno njenog puta. Predsednička kampanja i nezapamćene razmene uvreda između Hilari Klinton i Donalda Trampatakođe su jedan od pokazatelja mirnodopskog društva.

Reuters, Donald Tramp

Foto: Reuters, Donald Tramp



Ali šta je rešenje? Niko ne žudi za ratom i neprijateljem, niko ne želi vanredno stanje u kojem su životi ugroženi, a slobode pogažene. Umesto ratom, predsednici ekonomski i vojno vodeće zemlje sveta moraće da ujedine narod na teži način - oko nečeg pozitivnog, oko prilika i podviga, velikih projekata i istorijski važnih dela kao što bi bilo zaustavljanje globalnog zagrevanja ili totalno nuklearno razoružavanje.

Nauka je pokazala da se ljudi lakše ujedine oko direktnih pretnji (npr. SSSR), nego indirektnih (globalno zagrevanje) i upravo zbog toga će taj zadatak biti toliko težak. Ipak, SAD što pre moraju da pronađu nešto za šta će da se bore, pre nego nekoga protiv koga će da se bore.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage