Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 04. 2018.  - Autor: newsweek.rs

Depresija nije bauk: Kako su se protiv nje borli Čerčil, Linkoln, Martin Luter King?

Prečesto se ljude sa mentalnim problemima stigmatizuje. Evo kako su se sa time nosili neke od poznatih ličnosti

Depresija nije bauk: Kako su se protiv nje borli Čerčil, Linkoln, Martin Luter King?

Foto.newsweek.rs

Mentalni problemi se često dovode u vezu sa slabošću. I sama stigma “mentalno bolestan” može biti prevelik teret za onoga ko je ponese. Iako se vremena menjaju, dosta ljudi razmišlja na način da oni sa mentalnim problemima ne mogu da imaju posao.
 
Činjenica je da su mnogi od svetskih lidera imali neke probleme tog tipa, a kako kaže Naser Gemi, profesor psihijatrije koji je proučavao liderstvo i mentalne bolesti“manija povećava kreativnost i otpornost na traumu, a depresija realizam i empatiju”.
 
Po njemu mentalne bolesti ne samo da nisu prepreka da neko postane lider već i pomažu u tome. U mirna vremena oni mogu biti politički lideri, ali najbolji postaju kada dođu vremena teška, kaže Gemi.
 
Četiri primera govore o tome da treba prestati sa stigmatizacijom ljudi sa mentalnim problemima. “Njihova slabost je postala je njihova snaga”
 
Abraham Linkoln

Wikipedia, Abraham Linkoln

Foto: Wikipedia, Abraham Linkoln


 
Po pismima njegovih prijatelja Abraham Linkoln je bio “najdepresivniji čovek na svetu”, a izgleda da je depresija bila nasledna.
 
Ali nije bilo uvek tako. Kao mladog čoveka poznanici ga se sećaju uvek vedrog i raspoloženog. “Nikada ga nisam video ljutog ili neraspoloženog”, kaže jedan poznanik iz tog doba. Posle nekoliko ličnih nesreća - smrti sestre i bliskog prijatelja - počeo je da pati od depresije.
 
I to u tolikoj meri da su se prijatelji plašili da će sebi oduzeti život pa su ga zaključavali u sobu.
 
Vinston Čerčil

Wikipedia, Vinston Čerčil

Foto: Wikipedia, Vinston Čerčil


 
Čerčil je otvoreno govorio o svojoj depresiji koja ga je pogotovo pogađala u vreme pre Prvog svetskog rata. “Dve ili tri godine su bile pogotovo teške. Postao sam član parlamenta i odradio posao”, rekao je kasnije svom doktoru.
 
Prema jednoj biografiji legendarni ratni lider Britanaca je našao utehu u kreativnim aktivnostima - pisanju, zidanju ili slikanju. Rezultat je da je po količini tekstova prevazišao Šekspira i Dikensa zajedno, ne samo dok je bio političar već i iz svojih novinarskih dana.
 
Ipak, depresija ga je pratila celog života, te je izjavio da na železničkoj stanici ne želi da stoji na peronu kada voz prolazi, ili na brodu blizu ograde. “Jedna akcija bi promenila sve”, rekao je Čerčil.
 
Vikipedija, Martin Luter King

Foto: Vikipedija, Martin Luter King


 
Iako je njegov život bio veoma istraživan, malo se zna o njegovom iskustvu sa depresijom. Prema pisanju magazina Tajm, on je do svoje 13. godine dva puta pokušao samoubistvo. Imao je jake napade depresije, a njegovi ljudi su pokušali nedugo pre atentata na njega da ga nagovore na psihijatrijski tretman, što je odbio. Ali je karaktreistika koja se pripisuje ljudima koji pate od depresije - empatija, učinila da uradi sve ono što je i uradio. Na jednom skupu psihologa je osudio njihovu želju da uvek sve poprave. “Postoje stvari koje ne treba popravljati ako treba da budemo ljudi dobre volje”, rekao je on.
 
Princeza Dajana

Profimedia, Princeza Dajana

Foto: Profimedia, Princeza Dajana


 
Po udaji za princa Čarlsa, ona je dospela u pažnju javnosti. Taj pritisak je doveo do toga da se oseća usamljenom i očajnom. Iako o tome nije govorila dugo u intervjuu za BBC je 1995. godine rekla: “Nikada nisma patila od depresije. Ali kada sam pažljivije pogledala, videla sam mnoge promene tokom proteklih godinu dana i moje telo je reklo - želim odmor”
 
Umesto podrške to je štampa dočekala kao zabavnu činjenicu - “nestabilna Dijana” i to je ostalo do njene smrti. To je samo gurnulo dublje u depresiju. Imala je niz samopovređivanja i patila je od bulimije niz godina.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage